OTPISANI
Stojim u parku svog detinjstva, među barama, nezaposlena i na pragu klimaksa. Sama sam. Držim kišobran, maramicu i sećanja. Vidim Tihog, Prleta, Mariju, drugove partizane i brojne neprijatelje. Okupirani smo, frontalno napadnuti, iz zasede vreba opsasnost i budi naš oprez.
Sinoć, nešto pre 19h, krećem sa sinom i psom na aerodrom po supruga. Kasnim u startu, trudim se da nadoknadim uludo izgubljene minute. Vozim 130, slušam sina i njegovu odu nekoj misiji u nekoj u mnoštvu igrica, zamišljam ulice Las Vegasa po kojima vodi bitku sa imaginarnom konkurencijom. Slušam Leonarda Koena, i moju Dejzi kako negoduje. U sebi se preslišavam: Studenjak, Zmaj, mala tabla - ne tu, velika tabla - piše "Aerodrom".
Ustajem. Najzad sam prespavala noć. Za mnoge, nekada i za mene, jednu od brojnih, prolaznih, bezazlenih i besvesnih. Patim od insomnije poslednjih meseci. Vremenom sam je prihvatila, prestala da se opirem i trudim se da je prevaziđem. Vremenom sam počela i da uživam u njoj. Ali put je bio dug i iscrpljujući.
Ispovest namenjena devojčicama koje zamišljaju sebe, devojkama koje brinu kako ih drugi zamišljaju, ženama koje brinu da li muževi zamišljaju neke druge žene. Ispovest namenjena dečacima, momcima, muževima i svima koji bi rado pojeli sebe, ili podstakli svoje druge lepše i teže polovine da pojedu sebe.
Čitavih dvadeset godina i nešto više, letnji raspust sam provodila u Boki Kotorskoj u porodičnoj vikendici, na obali mora. Tu polovinu mog života i vreme provedeno u vikend naselju smeštenom na verovatno najlepšem delu zaliva, obeležili su brojni susreti, događaji i saznanja o ljudima, njihovim sklonostima, slabostima i karakterima.
U SC sam došla sa elementarnim predznanjem o temi filma i, podrazumeva se, kulturi ponašanja za vreme projekcije. Odložila sam tako lepo pečeni kikiriki, ni previše slan, ni previše lisnat. Projekcija od 22h obećavala je solidnu popunjenost sale, s obzirom na intrigantno pitanje koje film tretira, ali i odsustvo glasnih manifestacija negodovanja onih koji su kupili karte u kompletu, te im se i ona našla u fokusu, ali i onih koji su ih kupili jer su želeli na Fest, a ulaznice za ostala ostvarenja već rasprodate.
Nikada nisam volela cirkus. Svoga sina nikada nisam vodila u cirkus. Često se osećam kao Čovek slon. Ne volim ljude koje prepoznajem u filmu. Volim samo jedan Cirkus. Sa one strane reke. Cirkus u boji. Tamo sam vodila sina.
I crno-belo SEĆANJE - CIRKUS SLON
Slon, gutač vatre, žena na žici… Znam da sam rođena sa čudnom i, neskromno ću reći, nesvakidašnjom intuicijom, često nesasnom i maglovitom, nekada prepoznatljivom, hipnotišućom i jasnom, na žalost kobno zanemarenom.
Ja sam osoba oslobođena predrasuda, zainteresovana da podržim svaki pokušaj rušenja tabua, vernik u meri koju mi porodična tradicija nalaže i slučajna pripadnost veroispovesti na ovim prostorima, verujem u Darvina i svog ličnog Boga koga ne delim ni sa kim. Više od pola decenije bavila sam se nasiljem, posebno seksualnim nad ženama i decom, i najzad - sistemom u najširem smislu reči koji ne tretira ili na pogrešan način tretira problem zlostavljanja i ucenjivanja.
Od tačke A do tačke B možemo stići - znanjem. Od tačke A do kraja sveta - maštom, reče neko daleko mudriji od mene.
Čudno je kako se neki događaji, susreti ljudi u našim životima. odvijaju spontano, bez najave. I prošli bi pored ili kroz nas da toga nismo ni svesni, da nam nešto u trenutku njihovog zbivanja unutar nas samih ne da znak upozorenja. Zaboravili bismo ih kao i dugi niz dnevnih sadržaja, nebitnih trenutaka i potrošenih sekundi i minuta našeg animiranog, dokumentarnog ili dugometražnog filma zvanog - život.
EGZISTENCIJALNI STRAH KESA - OBDANIŠTE (DETE)
Imala sam pune četiri godine kada su me roditelji upisali u najbliže obdanište u kraju. Do tog trenutka, u toplini doma moga, čuvale su me najpre moja pokojna baka, a u njenom odsustvu razne Dane, Nine, Nene… Zvaću ih Nane. Neke Nane su bile drage, blagih kontura lica, neke sa utisnutom crtom nezadovoljstva na potamnelom čelu, a neke pomalo i brkate. Ipak, sve su se one starale da moje potrebe, kao i potrebe moje starije sestre - školarca, budu blagovremeno podmirene.
