Poziv za učešće na izložbi Kolonija kapitala
Kulturno-istraživački centar Farbara poziva zainteresovane da učestvuju na izložbi Kolonija kapitala, koja će biti održana 1. oktobra kod Obeliska u Parku nesvrstanim zemljama u Beogradu.
Ideja projekta je pokušaj propitivanja kolonijalnog karaktera svetskog kapitalističkog sistema i mogućnosti intervencije u njegovu sveprisutnu moć.
“Pitanja kojim ćemo se voditi su sledeća: Šta čini savremeni kolonijalizam? Na koji način je moguće odrediti koliko duboko moć kapitala je prodrla u naš svakodnevni život? Kako mislimo i osećamo za kapital? Ono što nam se nudi je modernizacija društva, a ono što dobijamo je otimanje društvenosti. U pitanju nije razmena jednakih nego odnos eksploatisanih i eksploatatora. Zato je polazište našeg kolektivnog propitivanja teza da je današnji kapitalizam ne samo globalan već i kolonijalan. A kolonijalizam podrazumeva uređivanje politike, kulture i ekonomije jedne zemlje po meri njenih eksploatatora, a ne čoveka i njegovih ljudskih potreba.
Političari imaju podršku kolonizatora sve dok ispunjavaju njihove naloge i ponašaju se u zacrtanim okvirima: igraju se parlamentarne demokratije; zadužuju društvo kod bankara; desno orijentisani i uvek spremni da potpaljuju sukobe i izmišljaju neprijatelje; prodaju resurse društva; obezbeđuju privatnim korporacijama slobodnu izrabljivanje zemlje i stanovništva itd. Tako se uloga države sistematski obezvređuje i postepeno (i postupno) svodi na kolonijalan servis, dok je domaćim kolonijalnim činovnicima prepušten deo plena kao nadoknada za saradnju. Država se povlači i iz polja kulture i podržava umetnost koja slavi naciju, nacionalnu religiju i zabavu, dok je deo scene prepušten fondacijama koje aktere scene drže unutar svojih agendi. Ono što zovu vrednostima novog doba su vrednosti koje baštini kolonija: ti si lenj i 'necivilizovan' treba da se promeniš (onako kako ti mi kažemo), radi po ceo dan ako želiš da živiš kao mi (jer je plata dovoljno mala da samo celodnevnim radom možeš obezbediti egzistenciju), uzmi kredit - zaduži se (kao garancija da ćeš nastaviti da radiš po ceo dan), zabavi se (isključi mozak jer mi mislimo umesto tebe), budi veran bogu, naciji i bratskoj naciji (da ti slučajno ne dođe do svesti da se prepoznaš u potlačenim Drugima i ujediniš sa komšijom), budi konkurentan (korporacije se ukrupnjavaju i monopolišu tržišta dok je sa druge strane radnicima ostavljeno da se međusobno takmiče za uvek nedovoljno posla). Kolonija je upletena u začarani krug kredita, u konstantnoj opasnosti od bankrota, a sa svakim novim zajmom kolonija pristaje na novi set uslova koji uređuju uslove njene eksploatacije.
To su samo neke od tehnika kojima se kolonija drži u poziciji večite zaostalosti i borbe za materijalnu egzistenciju, prevashodno zbog toga što je ona potencijalno tržište, izvor jeftine radne snage i drugih resursa (jer sistem čoveka tretira kao resurs).
Baš iz tog razloga ne možemo govoriti o kolonijalizmu a da ne govorimo o kapitalizmu. I obrnuto. U kapitalizmu profit je bog koji nas (pred)vodi u stalnoj potrazi za obećanom zemljom - jeftinijom radnom snagom kao i novim tržištima na koja bi mogli plasirati robu i kapital. Kada ”prekrije celu planetu”, prelazi na netaknute prostore kapitalističkog odnosa ubrizgavajući novac u sve sfere društvene realnosti. Dakle, institucije društva se uređuju po meri kapitala i tako mutiraju u kolonije za proizvodnju novca u interesu povlašćenih klasa. Ta mutacija sprovodi se posredstvom medija, moći i novca pomoću kojih se određene politike sistematski uklapaju u sve sfere privatnog i javnog života. A to podrazumeva: imperativ profita, privatno vlasništvo, privatni interes, takmičenje, “apolitičnost”, komodifikaciju, tržište, itd. I tako se danas nalazimo u toku procesa mutacije države, zdravlja, pravde, prostora, vremena, zemlje, vode, umetnosti, duhovnosti, igre, identiteta, govora, informacija, znanja, istorije, pažnje, interesovanja, događaja, uspeha, prijateljstva, ljubavi... Ono što pravi novac ostaje vitalno, a ono što ne ili se proglašava neodrživim ili mutira.
A čovek? Sistem nam postepeno oduzima elementarna socijalna prava (na hranu, stanovanje, lečenje, obrazovanje itd.) što nas praktično primorava da sve više igramo igru, dok nam se osnovi materijalne egzistencije izmiču pod nogama. Sa druge strane, kao ideja, taj sistem se predstavlja kao prirodno stanje stvari, kao neupitna datost koju moramo da prihvatimo jer drukčija nije ni moguća.
Struktura tako uslovljava, a ubrzo i disciplinuje čoveka da oseća i misli logikom kapitala koji tiho i postepeno postaje deo njegovog bića, neizostavan deo odnosa sa sobom i svetom. Čovek postaje sistem sam – živeći po meri elitističke masturbacije profita naši životi jesu kolonije kapitala”, navedeno je u konceptu projekta KIC Farbara.
Poziv za učešće otvoren je do 16. septembra, a predloge radova treba poslati na adresu kicfarbara@gmail.com.
Mesto održavanja izložbe je kod Obeliska u Parku nesvrstanim zemljama i ceo park zamišljen je kao polje slobodne intervencije.
“Pokret Nesvrstanih je izgrađen na anti-kolonijalnim vrednostima i svojevremeno je imao veliki uticaj u anti-kolonijalnim borbama. Razbijanjem Jugoslavije, jedne od predvodnica Pokreta, relativno nezavisna država iscepkana je na međusobno zavađene kolonije. Upravo to je istorijski kontekst u koji postavljamo ovu izložbu”, navela je Farbara.
(SEEcult.org)
