40 godina Bitefa na filmu
Najstariji prateći program Bitefa, Bitef na filmu, posvećen je u 40. izdanju poluvekovnoj istoriji Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, koju predstavlja 30. septembra izborom snimaka predstava iz proteklih 50 godina.
Program 40. Bitefa na filmu počinje Hronikom 14. Bitefa “Umesto predstave Hamlet” koju je 1980. godine radila TV Beograd. Urednik je bio Feliks Pašić, voditelj Boro Drašković, a gosti Ljubiša Ristić i Petar Božović, kao i pozorišni kritičari Branislav Milošević i Majkl Koveni (Velika Britanija), koji je gost i 50. Bitefa.
Emisija sadrži insert iz predstave “Hamlet” u režiji Ristića i izvođenju Hrvatskog narodnog kazališta iz Splita.
Koveni je u Hronici Bitefa izneo mišljenje kako treba, kako se sme ili ne sme prikazivati “Hamlet” ili bilo koji pozorišni komad. Ristićev “Hamlet” na otvaranju 14. Bitefa direktno je prenosila televizija. Snimak nije sačuvan, a privatni snimak je izgubljen.
U okviru 40. Bitefa na filmu, sledi snimak Šekspirovog “Ričarda Trećeg”, takođe u režiji Ljubiše Ristića i izvođenju KPGT-a iz Subotice. Ta predstava, sa Borisom Isakovićem u glavnoj ulozi, osvojila je Gran pri 26. Bitefa 1992. godine.
U svojevrsnom maratonu, počev od 16 sati, publika ima priliku da vidi i snimak kultne predstave “Mrtvi razred” slavnog poljskog autora Tadeuša Kantora, dobitnika Gran prija 11. Bitefa (1977), na koju je 50. Bitef podsetio i na otvaranju 24. septembra u vidu multimedijalne predstave “Kantor Downtown” Teatra Polski Bidgošč.
O značaju predstave “Mrtvi razred” Teatra Cricot 2 iz Krakova govori i činjenica da je njeno snimanje režirao lično Anžej Vajda.
“To je jedina predstava koju sam gledao pet puta. Dojmila me se u tolikoj meri da sam odlučio da je snimim kao film. A ja nikada ne snimam svoje pozorišne režije”, izjavio je Vajda povodom tog projekta u produkciji Zespol Filmowy.
Kantor je o predstavi rekao da on “stvara realnost, splet raznih realnosti, bez ikakve veze s logikom ili igranom dramom, stvara polja napetosti koja će biti u stanju da razbiju narativnu strukturu drame”, kao i da “sve to čini u atmosferi šoka i skandala”.
Jubilarni Bitef na filmu podseća i na intervju koji je rediteljka i suosnivačica Bitef festivala i Bitef teatra Mira Trailović dala u emisiji TV Beograd “Učesnik i svedok” 1988. godine. Scenarista i sagovornik bio je Feliks Pašić, urednik Lila Lukić, a reditelj Nenad Momčilović.
Intervju je sniman u Direkciji Bitefa na Terazijama, na temeljima novog Ateljea 212, u čuvenom bifeu tog pozorišta i u zgradi budućeg Bitef teatra, među skelama i majstorima. To je ujedno poslednji veliki intervju Mire Trailović dat za televiziju, jer se još pojavila u martu naredne godine povodom otvaranja Bitef teatra, a zatim ju je bolest potpuno ophrvala.
Za 40. Bitef na filmu odabran je i snimak nemačke plesne predstave “Tela” u režiji i koreografiji Saše Valc na muziku Hansa Petera Kuna.
Filmski snimak potpisuju Jerg Ješel i Brigite Kramer, a ta predstava teatra Schaubuhne am Lehniner Platz iz Berlina, koje ove godine učestvuje u glavnom programu potresnom predstavom “Saosećanje: Povest o mašinkama”, dobila je Gran pri 34. Bitefa (2000).
U završnici 40. Bitefa na filmu biće prikazan snimak predstave “Malograđani” prema tekstu Maksima Gorkog, u režiji i scenografiji slavnog Georgija Aleksandroviča Tovstonogova, koji je osvojio Gran pri 2. Bitefa 1968. Predstavu Velikog dramskog teatra Gorki iz Lenjingrada za televiziju je snimio Lenfilm, poznata filmska kuća u nekadašnjem Sovjetskom Savezu.
Tovstonogov je napisao da ga je na režiju tog komada podstaklo pozorište apsurda. Beket i Jonesko pomogli su mu da u starom komadu vidi novo – apsurdnost i besmislenost življenja njegovih junaka i zatvorene krugove po kojima tumaraju, a u takvoj postavci “Malograđana” Gorkog bilo je mesta i za ideje Brehta.
Urednica Bitefa na filmu Vera Konjović napravila je selekciju od raspoloživog materijala, odnosno idealan izbor svela na realnost, s obzirom da mnoge gostujuće predstave svojevremeno nisu snimljene ili su se snimci u međuvremenu zagubili, a za neke su autorska prava preskupa za ovdašnje uslove.
“Uzela sam kataloge Bitefa, imam ih sve osim jednoga, i svoju obimnu dokumentaciju o Bitefu na filmu. Nekoliko dana sam listala: naslovi, predstave, filmovi, članci, podaci. Oni prizivaju sećanja na predstave, ljude, događaje… A onda… Iz Rusije javljaju da Hamlet reditelja Ljubimova nikada nije snimljen, ljudi iz Efrosovog kruga tvrde da je Don Žuana snimila samo beogradska televizija. Snimka nema. U Poljskoj postoji privatni snimak Postojanog princa Grotovskog koji ne može da se dobije. San letnje noći Pitera Bruka je snimljen prilikom gostovanja u Japanu, ali je Bruk snimak morao da uništi na zahtev Japanaca. Jedini snimak Hamleta Ljubiše Ristića je pozajmljen i zauvek izgubljen. Na mnogobrojne dopise s pozivom za učestvovanje na Bitefu na filmu odgovora nema, za većinu snimaka plaćaju se autorska prava, a za kulturu u Srbiji se izdvaja 0.62% od budžeta… I dok se mučim, čudim i očajavam, htela – ne htela vraćam se u prošlost, među ljude s kojima sam radila, sarađivala. Iznenada shvatam da sam ja, koja u Bitefu u kontinuitetu radim skoro od početka, ostala sama, da od glavnih aktera nikog više nema. Nema onih koji su, neko više neko manje, doprineli afirmaciji, opstajanju i veličini manifestacije. Bez njih Festival ne bi bio ono što je bio, što jeste i što će, nadajmo se, i ostati”, navela je Vera Konjović u opisu programa.
Jubilarni Bitef na filmu realizuju Jugoslovenska kinoteka, Trezor Radio-televizije Srbije i ambasada Poljske u Beogradu.
Festivalski sajt je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope, kao i u prilogu.
(SEEcult.org)
