Ransijer - BG-ZG-RI-LJ
Uticajni francuski filozof Žak Ransijer (Jacques Rancière), mislilac jednakosti i emancipacije, počinje 29. marta u Beogradu višednevno gostovanje u regionu, povodom hrvatskog izdanja njegove čuvene knjige “Učitelj neznalica” i srpskog “Poetike znanja”. Ransijer će najpre 29. marta na održati na Narodnom univerzitetu “Božidar Adžija” predavanje “Metoda jednakosti: politika i poetika”, a 30. marta u Jugoslovenskom dramskom pozorištu održaće razgovor na temu “Emancipovani gledalac”, nazvan prema njegovoj istoimenoj knjizi.
Uticajni francuski filozof Žak Ransijer (Jacques Rancière), mislilac jednakosti i emancipacije, počinje 29. marta u Beogradu višednevno gostovanje u regionu, povodom hrvatskog izdanja njegove čuvene knjige “Učitelj neznalica” i srpskog “Poetike znanja”.
Ransijer će najpre 29. marta na održati na Narodnom univerzitetu “Božidar Adžija” predavanje “Metoda jednakosti: politika i poetika”, a 30. marta u Jugoslovenskom dramskom pozorištu održaće razgovor na temu “Emancipovani gledalac”, nazvan prema njegovoj istoimenoj knjizi.
Sa Ransijerom će se u JDP-u sresti dugogodišnja plesačica belgijske trupe Rosas Liza Penkova koja će pokušati da odgovori kako su dve osnove njegove teorije - emancipacija i jednakost, uticale na njen rad.
Predavanja su na engleskom, a ulaz je besplatan, pri čemu svi zainteresovani za više informacija o školi baziranoj na egalitarnosti inteligencija, otvorenoj nedavno u Belgiji na predlog belgijskog Ministarstva obrazovanja prema teoretskom obrascu Ransijerove ključne knjige “Učitelj neznalica”, mogu dobiti na uvid tekst “Škola najboljeg (u nama)”, dostupan na sh jeziku.
Posle Beograda, Ransijer će gostovati 31. marta u Velikoj dvorani “Jedinstva” u Zagrebu, gde će takodje održati predavanje “Metoda jednakosti: politika i poetika”, uz promociju knjige “Učitelj neznalica”.
Povodom knjige “Učitelj neznalica - pet lekcija iz intelektualne emancipacije”, u izdanju Multimedijalnog instituta iz Zagreba i “Poetike znanja”, u izdanju Edicije Jugoslavija (biblioteka Sveske), 2. aprila će sa Ransijerom biti upriličen susret i u Molekuli u Rijeci, a razgovor sa njim vodiće Leonardo Kovačević.
Ransijer će 3. juna gostovati i u klubu Gromka u AKC Metelkova u Ljubljani, gde će održati predavanje “Da li je vreme emancipacije prošlo” (Je čas emancipacije minil?).
Ransijer je poznat po metodi pronalaženja raskoraka značenja u pedagogiji, filmu, književnosti, političkoj teoriji, estetici i bilo kojoj drugoj oblasti kojom se bavi, smatrajući da je samo tako moguće odupreti se reduktivističkom iskušenju, odnosno iskušenju amputacije jednog dela stvarnosti kako bismo lakše potvrdili svoju tezu.
Ransijer tako ni sam ne pripada nijednoj filozofskoj školi ili struji, ali zato deli suštinsko iskustvo svoje generacije kojem je ostao veran - događaj pariskog maja '68. Polazeći od iskustva i refleksije tog događaja, izgradio je vlastitu ideju politike koja je zasnovana na jednakosti, kao i svojevrsnu teoriju emancipacije.
Pomoću te teorije intelektualne emancipacije, odrekao se svih draži u kojima filozofi, ali i naučnici obično najviše uživaju: pozicije onoga koji zna, odnosno pozicije više inteligencije.
Ransijer ne nudi nikakvo razrađeno učenje ili povlašćenu filozofsku istinu koja bi bila orijentir delovanju, već smatra da je jednakost jedina pretpostavka koja nam omogućava da stvorimo demokratsko društvo.
Jednakost je, prema njemu, radikalna i ne zavisi od obrazovanja ili bogatstva - ne isključuje nikoga i ništa.
Pogubna je za svako društveno uređenje koje počiva na nejednakosti i hijerarhijama, zbog čega će moćnici napraviti sve da je ućutkaju.
Ransijerovo remek-delo “Učitelj neznalica” je neobična filozofska pripovest o intelektualnoj emancipaciji, zasnovana na tezi da učitelji koji i sami ništa ne znaju o konkretnom predmetu podučavaju druge ljude u tome.
Ransijer stoga poziva na iskorak u društvo bezuslovno jednakih, što je drugo ime za zajednicu slobodnih.
Rođen 1940. u Alžiru, Ransijer je završio Ecole normale superieure, a skrenuo je na sebe pažnju najpre kao koautor dela “Reading Capital” sa filozofom marksistom Lujem Altuserom (Louis Althusser), sa kojim se razišao za vreme studentske pobune. Na poziv Mišela Fukoa (Michel Foucalt), potom je prešao na novi eksperimentalni univerzitet u Vensenu, koji je početkom 80-ih preseljen u parisko predgrađe Sen Deni (Pariz-VIII), gde je radio do odlaska u penziju sredinom 90-ih.
Njegove najvažnije publikacije su “Noć proletera” (1981), “Filozof i njegov siromah” (1983), “Učitelj neznalica” (1987), “Neslaganje” (1995), “Mržnja demokracije” (2005, hrvatski prevod 2008), “Politika književnosti” (2007, srpski prevod 2008) i “Emancipovani gledalac” (2008).
Ransijer gostuje u Beogradu u organizaciji Edicije Jugoslavija i Jugoslavija i Studentskog kulturnog centra Novi Sad (www.skcns.org), a u Zagreb ga dovodi Multimedijalni institut, u saradnji sa Zagrebačkim centrom za nezavisnu kulturu i mlade. U Rijeci takodje gostuje u organizaciji Mame, u saradnji s Drugim morem, a u Ljubljani u organizaciji Delavsko-punkerske univerze.
Njegovo gostovanje podržali su i JDP, francuski kulturni centri u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, ministarstva kulture Hrvatske i Slovenije i gradske vlasti Zagreba i Ljubljane.
Više o njegovom gostovanju moguće je naći na http://ranciere.mi2.hr, a program turneje u svim gradovima se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
