Oproštaj od Borke Pavićević
Dramaturškinja i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) Borka Pavićević biće ispraćena 3. jula na Novom groblju u Beogradu, a 4. jula u CZKD-u biće održana komemoracija povodom njene smrti, koja je izazvala duboku tugu širom regiona.
Ispraćaj će biti 3. jula u 15 časova, a kremacija u 16 časova na Novom groblju, saoštio je CZKD. Komemoracija će biti održana 4. jula u podne u CZKD-u.
Borka Pavićević preminula je u noći između 29. i 30. juna u Beogradu u 72. godini.
Smrt direktorke CZKD-a, istaknute dramaturškinje, mirovne aktivistkinje i borca za ljudska prava, izazvala je duboku tugu među njenim kolegama i poštovaocima širom bivše Jugoslavije, uz zahvalnost za istrajnost u promovisanju kulture i umetnosti i hrabrost u borbi za slobodu izražavanja, kao i za pomirenje i suživot u regionu.
Vest o smrti Borke Pavićević objavili su mediji širom regiona, kao i mnogi strani mediji sa izdanjima na srpskom, a društvene mreže pune su podsećanja na njen lik i delo, kao i svedočenja mnogobrojnih umetnika i predstavnika civilnog društva o njenoj beskompromisnoj borbi protiv jednoumlja, a za slobodu kritičkog mišljenja i umetničkog izražavanja.
Rođena 1947. godine u Kotoru, Borka Pavićević diplomirala je dramaturgiju 1971. na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, gde je i magistrirala 1976. godine tezom “Neorealistička drama u Srbiji između dva rata”.
U Ateljeu 212, u dramaturškom odeljenju, radila je deset godina (1970-1981), a u Bitefu 20 godina. Bila je dramaturg i u pozorištima u Zenici, Splitu, Skoplju, Ljubljani, Subotici i Beogradu (1978 - 1991).
Osnivač je teatra Nova osećajnost u staroj beogradskoj Pivari (1981). Bila je učesnica pokreta KPGT (Kazalište, pozorište, gledališče, teatar, 1984-1991).
Bila je umetnička direktorka Beogradskog dramskog pozorišta, a smenjena je 1993. godine zbog političkog i javnog delovanja.
Bila je učesnica civilnog pokreta otpora (1991) i članica Beogradskog kruga - udruženja slobodnih intelektualaca od osnivanja.
Osnivačica je i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu koji od 1994. godine deluje kao jedna od ključnih tački intelektualnog, kulturnog i političkog otpora civilnog društva, kulture i umetnosti mnogim pojavama koje su obeležile burnu istoriju u Srbiji i regionu.
Pisala je kolumne u časopisu Susret, u nedeljniku Vreme od njegovog osnivanja, te u dnevnom listu Danas.
Objavila je tri zbirke eseja: “Na ex – Postdejtonska moda” (Novi Pazar, 1998), “Moda” (Beograd, 1994) i “Glava u torbi“ (Beograd, 2017), kao i tekstove u mnogobrojnim časopisima, zbornicima, dnevnim i nedeljnim novinama, u kojima je beležila i komentarisala činjenice iz kulturnog i političkog života, ali i različite devijacije svakodnevice.
Od 1991. godine učestvovala je u mnogobrojnim antiratnim akcijama u Beogradu i drugim jugoslovenskim gradovima, u saradnji sa jugoslovenskim organizacijama koje su se zalagale za demokratizaciju i razvoj civilnog društva u Srbiji i regionu.
Dobitnica je nagrade Oto Rene Kastiljo za politički teatar u Njujorku 2000; nagrade Hirošima fondacije za mir i kulturu 2004; nagrade “Routs” Evropske kulturne fondacije za 2009. godinu, nagrade “Osvajanje slobode” Fonda “Maja Maršićević Tasić” 2005. godine. Nosilac je francuskog Ordena legije časti od 2002. godine.
(SEEcult.org)