Kosmička simbolika ožiljaka
Izložba “Plavi zapisi” Lidije Antonović u novobeogradskoj Blok galeriji obuhvata eksperimentalne radove nastale transponovanjem fotografija ožiljaka na telima ljudi u simbol kosmosa.
Prema rečima autorke, time je realizovala dugogodišnju ideju o kolažnoj tehnici, koja podrazumeva korišćenje starih i novih fotografija radi eksperimentisanja i istraživanja.
“Ako svaki naš pokret na Zemlji menja energiju Kosmosa, onda je i svaki naš ožiljak negde ‘zapisan’ u plavetnilu. Ideja za koncept je nastala jer imam ožiljke na telu zbog operacije kičme. Ožiljci su dokaz da sam doživela strahove i bol, ali sam posle toga ojačala i u ovom projektu me inspiriše na kreativnu imaginaciju. Medicinski naziv za prekid integriteta tkiva je ožiljak, razlikuje se po boji i obliku, što je za fotografiju interesantno jer daje čudne strukture. Ožiljak koji nosimo ima svoju prošlost, ali postaje apstraktni znak u makro svetu”, navela je Lidija Antonović povodom izložbe, koja je otvorena 5. februara.
Kosmički zmaj
Podsećajući na reči Marine Abramović da je njeno telo “zapravo uvek negde drugde” i da je “povezano sa svim drugim telima na svetu”, kao i na osvrt Elizabete Grosz o ožiljcima koji obeležavaju telo kao javnu, kolektivnu, društvenu kategoriju, Lidija Antonović ukazuje i na funkciju ožiljka kao zapisa da se nešto desilo i simbola vremena, jer “bolje je da postoji ožiljak nego kasna istina”.
“Kroz istoriju slikari uglavnom ističu lepotu tela, ali neki vide ožiljak kao upozorenje ili simbol. Slike Heronimusa Boša imaju misteriozno značenje predviđanja budućnosti jer sadrže prikaze i telasa ožiljcima. Sa druge strane, živimo u vremenu suprostavljenih strana, ratova, izbeglica, čije posledice vidimo kao ožiljke”, navela je Lidija Antonović.
Radovi “Virtualna čula” i “Virtualna kriptografija” nastali su u vreme izolacije povodom pandemije korona virusa, kada je stare fotografije i kontakt kopije, nastale tokom studija, aplicirala na fotografije koje je već izlagala na izložbama. Koncept za izradu tih radova nastao je kao izazov na situaciju kao plavi zapis, kao njena želja za novim međugalaktičkim komunikacijama i za novim kodovima u umetnosti.
“Algoritmi, kiborg, neidentifikovani leteći objekti, bili su mi inspiracija u vreme nove realnosti, ali i da uradim nešto novo: isečem početne škart fotografije i zajedno sa komadićima ogledala kreiram nove radove, u kojima mogu ja da se ogledam ali i svaki posmatrač. U izolaciji naša čula su bila osetljivija, tišina je bila zbunjujuća, zvuci obnavljanja prirode bez buke, pogled uprt u televizor, pogled sa prozora ili u ogledalo i ukusi hrane. Razdvojeni delovi.. Neprestano kao fotograf razmišljam o budućnosti fotografije, njenoj ulozi i novim tehnologijama. U vreme umnožavanja fotografija osetila sam potrebu da u tajnosti tragam za novim načinima komunikacije fotografije”, navela je Lidija Antonović, koja je diplomirala fotografiju na Akademiji umetnosti u Beogradu, gde je završila i master studije. MA diplomu stekla je i na MAPA (Moving Academy for Performing art) u Amsterdamu.
Crna rupa
Profesionalno iskustvo stekla je u agenciji Tanjug kao fotoreporter i redaktor (2010/2011), nakon čega radi kao frilens umetnički fotograf.
Kao profesionalni fotograf, angažovana je bila u programima Bitefa, Udruženja dramskih umetnika Srbije i Teatra Mimart, te Belefa, Stanice - Servisa za savremeni ples, Unicefa...
Učestvovala je i u više evropskih projekata Teatra Mimart, a dobitnica je i više priznanja, uključujući nagradu na 13. Međunarodnom trijenalu »Pozorište u fotografskoj umetnosti« na Sterijinom pozorju u Novom Sadu 2011.
Do sada je izlagala na 22 samostalne i 33 grupne izložbe fotografije u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji, kao i na međunarodnim izložbama u Budimpešti, Dortmundu, Višegradu, BiH i Harkovu u Ukrajini. Bila je kustoskinja/autorka nekoliko izložbi interdisciplinarne umetnosti, od kojih izdvaja "O3 zona - Drveće govori" u Galeriji O3one (2009). Autorka je više od 20 kratkih dokumentarnih filmova, animiranih i video art radova za pozorište, a njen poslednji film "Passengers", u okviru izložbe "Borders representation and reality", prikazan je 2019. u SAD.
Izložba “Plavi zapisi” u Blok galeriji otvorena je do 17. februara.
(SEEcult.org)
