Samosvojni Sera o kontroverznom dokumentarcu o koridi

Slavni španski reditelj Albert Sera, čiji film “Popodneva samoće” na temu koride, učestvuje na Festivalu autorskog filma (FAF) u selekciji Sirovo, snimio je za taj dugometražni dokumentarac čak 700 sati materijala u nastojanju da putem kamere istraži fenomen toreadora i borbe s bikovima.

Film je u svetu izazvao kontroverze, čak i pozive za zabranu, ali, kako je izjavio Sera na konferenciji za novinare 29. novembra u Beogradu, za njega tu nema moralnih pitanja.

“Korida postoji i bez mene i mog filma. To je stvar tradicije. Ja nisam želeo nešto da poručim nego da istražim taj fenomen”, rekao je Sera, koji je za tvaj film dobio glavnu nagradu Zlatnu školjku na festivalu u San Sebastijanu.

Voditelj razgovora, član Saveta FAF-a Stefan Ivančić, primetio je da je to više film o smrti nego o borbi s bikovima.

Sera je potvrdio, ističući da je tema smrti važna, da ga zanima, a da je u srži koride uvek ogroman rizik za toreadora, kao i da, naravno, i bik gubi život, što celu stvar čini jedinstvenom.

“Nisam siguran da na svetu postoji još jedan takav ritual, s tom vrstom intenziteta i istovremeno tako predivan. Film je okrutan, ali to je nužno. Lepota ne poznaje pojmove pravičnosti i nepravičnosti”, rekao je Sera.

Njegov film se bavi estetskom stranom borbe s bikovima u svoj njenoj složenosti i to uz ekspresivnost i plastičnu i konceptualnu prefinjenost reditelja. S jedne strane, tu su tenzija i nasilje, a s druge zadivljujući luksuz kostima i specifični izraz lica toreadora. Andres Roka Rej, zvezda sveta koride i potpuno magična ličnost, vodi publiku kroz zadivljujući i meditativni dokumentarac, nastao negde između fascinacije i gađenja.

Nakon dugog snimanja više toreadora, Sera je odlučio da u fokusu bude Roka Rej, koji je “hrabar, snažan, a ima lice deteta i fotogeničan je, ne kao lepotan nego u duhovnom smislu”, dok je tražeći pravu proporciju izabrao scene u kojima je i bik visok i snažan. Tako je građu za preciznu montažu sveo na oko 250 sati materijala.

“I to je trajalo sedam meseci. Imali smo dve montažne sobe u istoj zgradi i radili po sedam dana nedeljno. Niko više ne radi na taj način. Zbog toga sam ja najbolji”, izjavio je samouvereno Sera, koji se ubraja među najznačajnije avangardne autore savremene evropske kinematografije.

Ivančić je istakao da je za FAF čast što ima takvog gosta i pdosetio da je na FAF-u pre dve godine prikazan njegov igrani film “Pacifiksija” (Pacifiction), jedno od najznačajnijih ostvarenja na evropskoj sceni te, 2022. godine.

“Taj film sam montirao sa tri montažera punih devet meseci. To je moj način. Drugi reditelji mog ranga, koji imaju porodice ili neke svoje biznise, ne mogu da izdvoje toliko vremena da se posvete jednom filmu”, rekao je Sera.

Na početku karijere bio je više priznat u Francuskoj nego u Španiji, ali sada ga, kako je rekao, i kod kuće više poštuju.

“Ako sam jedan od najboljih u svetu, valjda sam i u Španiji. Moraju to konačno da priznaju. To je činjenica”, izjavio je Sera.

Sera je kao uzore pomenuo Luisa Bunjuela, avangardu s početka 20. veka i filmove iz 60-ih, odnosno nove talase u različitim zemljama, dodajući da inspiraciju nalazi i u literaturi i muzici, a da su savremeni film i pozorište uglavnom dosadni.

“Od američke kinematografije ne volim ništa osim Tarantina, jer je ’lud’. Bori se protiv sistema iznutra”, rekao je Sera.

Sera je rekao da Pedra Almodovara poštuje, jer je nametnuo sopstveni stil.

“Uspešan je i kao producent. Nisam ljubitelj te vrste filma, ali on je selfmade man i u estetskom i u poslovnom smislu. To cenim”, dodao je.

“Volim kad reditelji rade ono što žele, a ne ono što drugi od njih hoće”, zaključio je Sera.

(SEEcult.org)