• Search form

09.02.2010 | 12:29

Žilnik - brzo premotavanje

Retrospektiva kratkih i dokumentarnih filmova Želimira Žilnika, jednog od najoriginalnijih i najangažovanijih autora u Srbiji, biće održana 13. i 14. februara u Domu omladine Beograda, a od 17. do 20. februara biće prikazan i njegov novi film "Stara škola kapitalizma”, čija je svetska premijera bila na nedavnom Međunarodnom filmskom festivalu u Roterdamu.

Žilnik - brzo premotavanje

Retrospektiva kratkih i dokumentarnih filmova Želimira Žilnika, jednog od najoriginalnijih i najangažovanijih autora u Srbiji, biće održana 13. i 14. februara u Domu omladine Beograda, a od 17. do 20. februara biće prikazan i njegov novi film "Stara škola kapitalizma”, čija je svetska premijera bila na nedavnom Međunarodnom filmskom festivalu u Roterdamu.

Retrospektiva "Žilnik - brzo premotavanje" biće održana u sali na I spratu DOB-a, uz besplatan ulaz, a publika će 13. februara imati priliku i da razgovara sa autorom, koji u kontinuitetu stvara već četiri decenije provokativne, politički nekorektne, hrabre i angažovane filmove, pobudujući uglavnom veće interesovanje u inostranstvu nego u domaćoj javnosti.

Prema izboru reditelja Ivana Ikića, retrospektiva Žilnika poseban je osvrt na dokumentarne filmove i doku-drame osobenog filmskog jezika koje beskompromisno polemišu sa društvenom stvarnošću. To će ujedno biti i povod za razgovor sa Žilnikom o iskustvima u snimanju filmova u različitim političkim sistemima tokom karijere.

Program 13. februara obuhvata filmove “Pioniri maleni..." (1968), “Nezaposleni ljudi" (1968), "Crni film" (1971), "Žurnal o omladini na selu" (1967), "Komedija i tragedija Bore Joksimovića" (1977) i “Placmajstori" (1977), dok će dan kasnije biti prikazani "Inventur" (1975) i dugometražni "Druga generacija" (1984.)

Najnoviji ŽIlnikov film “Stara škola kapitalizmaa”, živahna, često urnebesna doku-drama koja baca novi pogled na Srbiju u tranziciji sa radnicima u štrajku, ruskim tajkunima, krahom njujorške berze, praznim fabrikama i američkim potpresednikom u poseti, imaće po dve projekcije od 17. do 20. februara u sali “Amerikana”, a ulaz košta svega 100 dinara.

Roterdamski festival opisao je novi Žilnikov film, u produkciji Playgrounda, kao “smešan, kritički oštar i nepredvidljiv” rad koji će vas “naterati da razmišljate drugačije..”

U filmu igraju Živojin Popgligorin, Lazar Stojanović, Branimir Stojanović, Zoran Paroški, Ratibor Trivunac, Slobodan Marković i Rade Ćurčin, snimatelj je Miodrag Milošević, a montažu je potpisao Vuk Vukmirović.

Žilnik će, inače, početi krajem februara da vodi filmsku radionicu “Od ‘dionizijskog socijalizma’ do ‘predatorskog kapitalizma’”, u organizaciji Centra za vizuelnu kulturu Muzeja savremene umetnosti Beograd, a detalje o mogućnostima učešća moguće je naći u rubrici Konkursi portala SEEcult.org.

Ideja vodilja tog projekta, čiji su nosioci Zoran Erić i Stevan Vuković, je da se pokaže da istorija nije naprosto data, već je uvek konstruisana, te može biti i rekonstruisana ili dekonstruisana, sa svim kontekstualnim datostima koje su uslovile da bude ispisana baš tako kakvom je zatičemo.

Cilj projekta je podsticanje razvijanja aktivnog kritičkog stava spram načina na koji se uobičajeno stvaraju i kanonizuju istorijski narativi. Taj aktivni kritički stav treba potom da se materijalizuje u vidu autorske reinterpretacije onih istorijskih narativa iz navedenog perioda koji su već kanonizovani.

Filmska radionica biće usmerena na kreativno čitanje odnosa društvene istorije i istorije umetničke produkcije u Srbiji od 1949. do 2009. godine. Kao finalni rezultati od učesnika radionice očekuju se filmovi u žanru kratke doku-fikcije, odnosno video radovi koji reinterpretiraju dokumente i svedočenja o navedenom odnosu.

Prošle godine u oktobru izašla je i publikacija "Za ideju - Protiv stanja”, koja problematizuje Žilnikov odnos umetničkog angažmana i njegovog političkog i društvenog okruženja od početaka 1967. godine do danas.

Raznovrstan materijal u toj publikaciji predstavlja polaznu tačku za dalju analizu, valorizaciju i sistematizaciju Žilnikovog kinematografskog rada.

Okosnicu materijala za publikaciju “Za ideju - Protiv stanja” čini niz eseja savremenih teoretičara filma i kritičara umetnosti (Branislav Dimitrijević, Marina Gržinić, Pavle Levi, Jurij Meden, Dominika Prejdova, Branka Ćurčić) i retka građa iz Žilnikove lične arhive sakupljane tokom godina rada.

Tim projektom, u produkciji Playgrounda i novosadskog Centra za nove medije_kuda.org, kreirana je edukativna platforma čiji je sadržaj izvučen iz različitih slojeva jugoslovenske i evropske kulturne i intelektualne memorije i na nov način kontekstualizovan.

Projekat obuhvata, osim zbirke eseja, i DVD sa materijalom iz lične arhive Žilnika, koji je i nosilac prava nad objavljenim fotografijama i insertima iz filmova, a izdavači su zahvalili i Bori Ćosiću na dozvoli da se broj 3 časopisa “Rok”, posvećen filmu “Rani radovi”, digitalizuje i objavi u okviru tog izdanja, kao i svim autorima objavljenih članaka.

Žilnik je za film "Rani radovi", koji je u Jugoslaviji praktično bio zabranjen, dobio Zlatnog medveda na Berlinalu, a to ostvarenje, koje je dospelo i do suda i izazvalo veliku debatu u medijima, nagrađeno je uoči Berlina i u Puli.

Između 1973. i 1976. godine Zilnik je radio za nezavisnu filmsku industriju u Nemačkoj, a nakon povratka u Jugoslaviju, nekoliko njegovih novih projekata je predvidelo nacionalističke tenzije, raspad Jugoslavije i kataklizmu na Balkanu.

Za film “Nezaposleni ljudi” (1967) dobio je Gran pri 1968. na festivalu u Oberhauzenu, na kojem je nagrađen i “Crni film” (1971), koji je izazvao i u zemlji u Nemačkoj mnogobrojne rasprave, kao i dokumentarac “Ustanak u Jasku” (1973), koji je bio cenzurisan u Vojvodini i takođe je izazvao mnogobrojne rasprave.

Među kultnim delima Žilnika je i film "Marble ass" iz 1995. godine, takođe nagrađen na Berlinskom festivalu.

Sajt DOB-a je www.domomladine.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r