Apel po apel - ponos ministra

Predstavnici 435 udruženja građana pojedinačno su predali 9. maja Vladi Hrvatske Apel za očuvanje hrvatskog modela podrške razvoju civilnoga društva, što je ministar kulture Zlatko Hasanbegović, koga smatraju najzaslužnijim za urušavanje dosadašnjeg sistema, prokomentarisao novim optužbama na njihov račun.

Udruženja pozivaju vladu da u strateškim odlukama u vezi sa razvojem civilnog društva poštuje izgrađeni model podrške i uspostavljene institucije, kao i demokratske procedure parlamentarne rasprave, javnog dijaloga i argumentovanog oblikovanja i donošenja javnih politika – umesto odlučivanja u suprotnosti sa osnovnim načelima i dobrim praksama društvenog razvoja na nivou Evropske unije i Saveta Evrope.

Mirela Travar iz Inicijative za snažno civilno društvo izjavila je HRT-u da je nedavno izmenjena Uredba o raspodeli sredstava od igara na sreću, kojom su drastično srezana sredstva za razvoj civilnog društva, doneta ignorisanjem javnog dijaloga i mimo ustavnih i demokratskih procedura. Blokira se i sastavljanje Upravnog odbora Nacionalne zaklade za razvoj civilnoga društva i drugih fondacija koje se bave podrškom organizacijama civilnoga društva, kao što je Zaklada “Kultura nova”.

“Dolazi do paralize institucija koje su dugo godina delovale kao podrška jednom sistemu koji je uzoran i izvozni model Hrvatske u druge zemlje”, navela je Mirela Travar, dodajući da ima informacija i o nameri izmene Zakona o lutrijskim sredstvima i ukidanja novca za udruženja. Direktna posledice urušavanja sistema, kako je dodala, jeste slabljenje civilnog društva, kao i onemogućavanje povlačenja sredstava iz fondova EU.

I Milan Medić iz Leader mreže rekao je da vlada s jedne strane šalje poruku da želi da poveća povlačenje sredstava iz fondova EU, a s druge strane direktno uništava sistem koji to omogućava.

Povodom akcije civilnog društva, ministar kulture Zlatko Hasanbegović izjavio je da je aktuelna vlada reformska i da se štedi na svim nivoima, pa tako ni udruženja ne mogu biti izuzetak. Ujedno, optužio ih je da rade za neke druge interese.

“Mogu samo primetiti da je civilno društvo u Hrvatskoj paravan za neke druge interese”, rekao je Hasanbegović, a gledajući u pravcu dugačkog reda u kojem su predstavnici udruženja čekali na ulazak u pisarnicu vlade, dodao je da je to “spomenik hrvatske demokratije i slobode delovanja”.

“Ponosan sam na ovu scenu koju vidim”, rekao je Hasanbegović, čiju ostavku traži gotovo 5.000 kulturnih radnika i građana okupljenih oko inicijative Kulturnjaci 2016.

Hasanbegović je posebno oštro kritikovao Zakladu za razvoj civilnog društva, kojoj su sredstva u 2016. godini, inače, prepolovljena nedavno usvojenom Uredbom o kriterijumima za utvrđivanje korisnika i načinu raspodele dela prihoda od igara na sreću.

Prema mišljenju Hasanbegovića, i laiku je jasno da su postojali nesrazmerni sukobi interesi u upravi Zaklade za razvoj civilnog društva.

Organizacije civilnog društva u apelu vladi ističu da je uspostavljeni institucionalni model razvoja civilnog društva, kao i sistem finansiranja OCD u Hrvatskoj, dobar primer i uzor koji je prepoznat u zemljama u tranziciji u susedstvu, ali i u širem regionu.

“Brojne su strane delegacije učile iz naše prakse i postignuća, te koristile naš primer za izgradnju i unapređivanje podrške razvoju civilnoga društva u svojim zemljama. Važnu ulogu u tom procesu imaju Ured za udruge Vlade Republike Hrvatske, Nacionalna zaklada za razvoj civilnoga društva i Savet za razvoj civilnog društva, koji su ujedno i temelj našeg ugleda i kredibiliteta u međunarodnoj zajednici kada je reč o demokratskim dosezima razvoja civilnoga društva”, navedeno je u apelu, u kojem je istaknuto i da su ministarstva socijalne politike i mladih, zaštite okoline i prirode, spoljnih poslova, rada i penzionog sistema, samo neka od tela državne uprave koja dugi niz godina aktivno koriste resurse udruženja koja rade na razvoju civilnoga društva - bilo u kreiranju javnih politika, praćenju sprovođenja pojedinih programa podrške iz EU, partnerskim projektima i dr.

Istaknuto je i da civilno društvo volonterski doprinosi stručnim znanjima, vremenom i entuzijazmom javnoj upravi, a kao primer strategija u kojima su ključnu ulogu odigrali stručnjaci iz udruženja u podsticanju donošenja razvojnih dokumenata i aktivnom učešću u izradi su: Nacionalna strategija borbe protiv siromaštva i socijalne isključenosti, Nacionalna strategija za razvoj socijalnog/društvenog preduzetništva, Zakon o zaštiti prirode, Zakon o volonterstvu, Nacionalni program za razvoj volonterstva, Nacionalni program za mlade, Nacionalna strategija stvaranja podsticajnog okruženja za razvoj civilnoga društva, Porodični zakon i još brojni drugi.

(SEEcult.org)