• Search form

19.12.2016 | 03:08

Dragana Zeljković: Omogućiti ljudima da rade

Dragana Zeljković: Omogućiti ljudima da rade

Dragana Zeljković, članica Gradskog veća u vreme otvaranja Magacina u Kraljevića Marka 2007. godine, govori za SEEcult.org o prvobitnoj ideji gradskih vlasti da se taj prostor u bivšem Nolitovom skladištu dodeli nezavisnoj sceni kao model za pretvaranje cele Savamale u svojevrsni kulturni centar, s obzirom na veliki broj tada godinama nekorišćenih sličnih prostora.

Koja je ideja gradskih vlasti bila kada je otvoren Magacin?

D.Z: Ima tome gotovo deset godina. Prvobitna ideja je bila upravo onakva kakva je sada u realizaciji - da se dodeli nezavisnoj sceni. Prostor je bio neiskorišćen, pripadao je Poslovom prostoru Beograda. Ja sam bila u jednoj komisiji u kojoj sam shvatila da ovo stoji pet godina neiskorišćeno, a ujedno sam znala da postoji itekako potreba da se ne jedna, nego više ovakvih scena napravi u gradu, jer je bilo mnogo mladih ljudi kpoji nisu imali gde da prave svoje projekte.

Sa vrlo malo sredstava Grada, sa velikim entuzijazmom, sa mnogo mladih ljudi koji su besplatno radili ovaj projekat, mi smo ušli sa idejom da napravimo lepu scenu koja će trajati dugo godina, ne samo deset. Ideja je bila da se napravi neka vrsta inkubatora, gde bi se na godišnjem nivou birali projekti koji već imaju sredstva za realizaciju u okviru ovog prostora, koji bi se davao besplatno, a nakon godinu dana na njihovo mesto bi dolazile druge organizacije koje bi opet razvijale svoje projekte.

U potkrovlju je bila zamišljena i rezidencija regionalnog karaktera kako bi umetnici iz regiona zajednički realizovali svoje ideje. Ali, ne samo radni prostor, već i prostor za prezentacije različitih projekata.

U to vreme smo imali razne ideje. Ovo je trebalo da bude samo prvi prostor, a takvih prostora je u Savamali bilo mnogo, jer je u to vreme ideja bila da cela Savamala bude kulturni centar, a ne ovo što je sada i ne u kom pravcu sada ide.

Iako znam da imovinski odnosi nisu rešeni u mnogim od tih prostora, razmišljali smo o tome da se sceni da prostor da ga koristi bar privremeno. Pritom, znajući da Grad nema sredstva, i da je uvek problem sa sredstvima, mislili smo da ga scena sama održava (krečenje i sl.), ali da nađemo nekog ko će da brine o tome da se nađu sredstva za grejanje i održavanje, koja nisu velika, ali opet su neophodna. 

Tako da, iako je bila ideja da prostor koristi nezavisna scena, mi smo rešili da Dom omladine brine u početku dok god malo dete ne stane na noge. Ja ne znam u kojem pravcu je to išlo, ali vidim da grejanja u Magacinu nema i ne znam kako uopšte može da se radi u ovom prostoru bez grejanja. To nisu velika sredstva i Grad bi morao da odvoji sredstva bar za grejanje ovog prostra. Velika bi šteta bila i mislim da ne smemo da dozvolimo da se ovako nešto zatvori, već treba da razmišljamo o tome da ovakvih prostora treba da bude više u gradu zato što ima mnogo mladih ljudi sa fantastičnim idejama i projektima, a prostora je premalo.

Dom omladine je obavestio organizacije u Magacinu da treba da se isele, jer nema kapacitet da brine o tom prostoru. Šta mislite da je razlog takve odluke, uzimajući u obzir da već duže vreme traje dijalog sa Asocijacijom NKSS o načinu pravnog regulisanja statusa Magacina?

D.Z: DOB bi, kao nekakav titular, trebalo da aplicira kod Grada za namenska sredstva isključivo za održavanje ovog prostora. To nisu velika sredstva. Ljudi koji rade u ovom prostoru samoinicijativno ga održavaju – kreče posle svake izložbe, vode računa o stvarima koje su inače ovde zahvaljujući saponzorima. Telekom je u to vreme besplatno umrežio ovaj prostor, od sponzora smo dobili stolove, stolice, ništa od toga Grad nije platio. To su bili moji prijatelji, prijatelji prijatelja… sponzori u svakom slučaju. Mi smo čak i neka sopstvena sredstva davali kako bi se sve okrečilo i sredilo za otvaranje. Sećam se, zaista je postojala jaka inicijativa. Grad bi danas trebalo da odvoji sredstva samo toliko da se ova prostor pravilno koristi, odnosno da se omogući funkcionalnost, da ljudi mogu da rade.

Nipošto ne treba pričati o zatvaranju ovakvog prostora, to bi stvarno bila šteta.

Koji su razlozi za to što status Magacina nije rešen ni posle deset godina?

D.Z: Ja sam davno izašla iz svega toga mnogo i ne znamš ta se tačno desilo u međuvremenu, ali znam šta bi trebalo da se uradi. I ljudi iz DOBa bi trebalo malo da se raspitaju zašto se to dešava, šta može da se uradi, i svakako da treba da se nađe neko rešenje.

_ _ _
Produkcija: SEEcult.org, 2016.

Novinarka: Vesna Milosavljević
Snimatelj: Milan Nešić
Montažerka: Marija Aranđelović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

(SEEcult.org)

Video
15.10.2017 | 13:43

KND: Sve je dobro - 2/2

Ivan Petrović: Sve je dobro, galerija Artget, Kulturni centar Beograda, 3-24. avgust 2017.

2/2 Kritičarka na delu: Ana Bogdanović, istoričarka umetnosti