• Search form

21.04.2009 | 14:14

Hrvatska arhitektura u MSUV

Muzej savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) ugostiće od 22. aprila izložbe hrvatske moderne i savremene arhitekture, čime započinje projekat predstavljanja “konteksta i koncepta“ arhitektonskih praksi zemalja u regiji centralne i jugoistočne Evrope.

Biće prikazane dve izložbe: “Avangarda i kontinuitet: fragmenti hrvatske arhitekture u periodu od 1930-ih do danas” i “Savremena hrvatska arhitektura: 30 projekata posle 2000. godine”.

Hrvatska arhitektura u MSUV

Muzej savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) ugostiće od 22. aprila izložbe hrvatske moderne i savremene arhitekture, čime započinje projekat predstavljanja “konteksta i koncepta“ arhitektonskih praksi zemalja u regiji centralne i jugoistočne Evrope.

Biće prikazane dve izložbe: “Avangarda i kontinuitet: fragmenti hrvatske arhitekture u periodu od 1930-ih do danas” i “Savremena hrvatska arhitektura: 30 projekata posle 2000. godine”.

Udruženje hrvatskih arhitekata (UHA) predstavlja se izložbom recentne hrvatske arhitektonske produkcije koja je koncipirana hronološki, prema godini kada su projekti nastali na papiru. Projekti su podeljeni prema “vrsti investicije” na javne, naručene, privatne, komercijalne i kombinovane, kao i prema “vrsti narudžbine” - prema tome da li je posao dobijen na javnom ili pozivnom konkursu ili je reč o direktnoj pogodbi.

Prema navodima arhitekte Krunoslava Ivanišina, to su okolnosti koje imaju itekakvog uticaja na stvarnost fizičkog okruženja.

Ivanišin je preporučio posetiocima isčitavanje te izložbe kroz otkrivanje složenih relacija među izabranim projektima i stvarnim okolnostima njihovog nastanka i završetka. Ne preporučuje im traženje nekakvog zajedničkog imenitelja ili neke druge posebne osobenosti “savremene hrvatske arhitekture”, jer smatra da u savremenom evropskom kontekstu tako nešto više ne postoji.

Prema njegovim navodima, postoji, međutim, nešto drugo, a to je posebna “hrvatska arhitektonska kultura” koju čini složeni splet okolnosti u kojima se fizičko okruženje nepovratno transformiše, baš kao što se i organizmi u prirodi prilagođavaju promenama.

Izložba “Avangarda i kontinuitet”, koja predstavlja fragmente hrvatske arhitekture od modernizma do 2007. godine, postavlja pitanje ima li avangardnog u hrvatskoj arhitekturi i, naročito, da li postoji kontinuitet avangardnog stvaralaštva u modernom i savremenom dobu (veći deo 20. i početak 21. veka) u Hrvatskoj?

Prema navodima arhitekte Andrije Rusana u uvodnom tekstu studijskog kataloga, taj projekat daje uvid u kvalitet postojećeg sa očiglednim i avangardnim efektom.

Projekat pokazuje da Hrvatska 20-ih godina 20. veka nije bila još jedna od zaboravljenih balkanskih zemalja, nerazvijenih i značajno zaostalih u odnosu razvojne tendencije Evrope, već je učestvovala u savremenim previranjima tog vremena. Dokaz te teze su arhitekti koji su, na početku 20. veka, studirali u arhitektonskim školama u Beču, Drezdenu, Pragu, Parizu, a neki od njih bili su i saradnici Ota Vagnera, Adolfa Losa, Hansa Polziga, Maksa Fabijanija, Jozefa Hofmana i Le Korbizijea.

Navodeći da se za njihove projekte čak i danas može reći da su nadživeli “ukus vremena”, te da se neki mogu opisati i kao avangardni, Rusan je dodao da je u Hrvatskoj već dosta toga objavljeno o modernizmu (periodu između dva rata), tako da je moguće argumentovano tvrditi da je to vredan period u hrvatskoj arhitekturi i da je reč o projektima koji pripadaju evropskoj arhitektonskoj baštini.

Hrvatska arhitektura 50-ih i 60-ih nije još dovoljno istražena, ali projekti iz tog perioda, prema navodima Rusana, iznenađuju kvalitetom, ali i svežinom i aktuelnošću, navodeći na razmišljanje o vrednostima koje nas okružuju.

Pedesete i šezdesete predstavljaju tako nastavak tradicije modernizma i, zajedno sa modernističkim nasleđem, predstavljale su podsticaj da se i 90-ih u hrvatskoj arhitekturi postavljaju visoki standardi i da se teži najboljim mogućim rezultatima.

Budući da nema dovoljne istorijske distance za kritičko određenje prema zapanjujućim i avangardnim dostignućima savremene arhitekture, projekti koji pripadaju tom korpusu (iz poslednjih 15 do 20 godina) takođe su našli mesto u tom izložbenom projektu i studijskom katalogu.

Prateći program izložbe čine predavanja, koja će početi 8. maja na Departmanu za arhitekturu Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, kada će Vedran Mimica govoriti na temu “Hrvatska arhitektura unutar/izvan evropskog konteksta”.

Najavljeno je i predavanje Maroja Mrduljaša na temu “Avangarda i kontinuitet...”, a Rusan će predsataviti firmu Arhitekst i projekat “Oris”.

Biće predstavljena i knjiga “Suvremena hrvatska arhitektura: testiranje stvarnosti”, a 9. maja biće održano predavanje Ivanišina na temu “Savremena hrvatska arhitektura, 30 projekata posle 2000”.

Takođe, Saša Randić predstaviće UHA, a biće održana i tribina o strukovnim organizacijama i njihovoj ulozi i značenju u kreiranju profesionalne politike i etike i stvaranju ambijenta za razvoj arhitekture.

Autorka projekta predstavljanja arhitektonskih praksi zemalja u regionu je Ljubica Milović, kustos odeljenja za arhitekturu i urbanizam MSUV, a izložba hrvatske arhitekture biće otvorena do 9. maja.

Sajt MSUV je www.msuv.org

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r