Ivana Smiljanić u Filmforumu
Video radovi i performansi Ivane Smiljanić, nastali u okviru projekta “igram igram igram” u gradovima širom Evrope, kojima su doprineli i mnogi drugi umetnici, kao i kustosi, kritičari, galeristi i ostali akteri umetničke scene, tema su novog nastavka Filmforuma u Studentskom kulturnom centru u Beogradu 19. februara, a biće prikazani uz razgovor sa autorkom.
Nomadski se krećući kroz medije, Ivana Smiljanić nekada koristi svetlo, zvuk, folije i pečate, nekada zvuk i tekst, ili fotografiju, crtež, sliku, ali je postala prepoznatljiva i na lokalnoj i na međunarodnoj sceni po performansima u kojima plesni pokret, bez unapred osmišljene koreografije, kombinuje sa video projekcijama. Efekat je da taj pokret ponavlja, umnožava i uvodi u video loop. I pokreti i prateće slike su improvizovani, naglasak je na fizičkom aspektu izvođenja performansa i njegovog ogledanja u video strimu, ili u snimcima prethodnih izvođenja, kao i na odnosu performerke spram kreatora date plej liste.
U tematskom smislu, Ivana Smiljanić polazi od od svoje pozicije u sistemu distribucije rodnih uloga, ili od traumatičnih momenata lične biografije, ili pak od svog tela u kulturnom pogonu u mreži društvenih odnosa koji ga strukturišu.
U seriji performansa u okviru projekta “Igram igram igram”, ona igra na muziku sakupljenu po ličnim preferencijama najrelevantnijih aktera lokalne umetničke scene u okviru koje se performans izvodi, stvarajući time, kako to sama tvrdi “nekakvu jednostavnu i dinamičnu ‘ilustraciju sistema’".
Plej lista je mapa muzičkih ukusa onih koji zauzimaju pozicije moći u sistemu (ili bar na sceni) savremene umetnosti, i slika je vrednosnih sistema i stilova života kojma teže. Međutim, ona nije predstavljena kao mapa ili grafikon, već kao niz informacija koje teku u vidu teksta preko video slike koja prenosi igranje autorke po toj plej listi, to jest bez ikakve distance od samog čina fizičkog izvođenja.
Mnoge ličnosti sa umetničke scene u Beogradu, Bergenu, Bratislavi, Briselu, Ljubljani, Njujorku, Pančevu, Puli... dale su doprinos plej listama za izvođenja u tim gradovima,
Tako su u Beogradu, u Centru za kulturnu dekontaminaciju, juna 2007. godine svoje muzičke izbore priložili kustosi, istoričari, kritičari i teoretičari savremene umetnosti: Jasmina Čubrilo, Jovan Čekić, Maja Ćirić, Branko Dimitrijević, Zoran Erić, Miroslav Karić, Vida Knežević i Ivana Marjanović , Marina Martić, Aleksandra Mirčić, Ana Nikitović, Danijela Purešević, Darka Radosavljević, Dejan Sretenović, Maja Stanković i Maida Gruden, Biljana Tomić i Dobrila Denegri, Vladimir Tupanjac, Jelena Vesić, Ana Vujanović, i Stevan Vuković, kao i umetnici: Mrđan Bajić, Uroš Đurić, Nenad Glišić i Jelena Martinović, Siniša Ilić, Zolt Kovač, Branka Kuzmanović, Bob Milošević, Mihael Milunović, Zoran Naskovski, Slavica Panić, Neša Paripović, Vladimir Perić - Talent, Milena Putnik, Jelena Radić, Maja Rakočević, Milica Ružičić, Boris Šribar, Zoran Todorović i Milica Tomić.
U okviru Filmforuma, biće prikazani video radovi: “Quattro stagioni” (2000, produkcija: Salzburger Sommerakademie), “Big Bang” (2003), “Bez naziva” sa Nenadom Kostićem (2003), “Ja sve upropastim” (2004, produkcija: BELEF), kao i dokumentacije izvođenja projekta “Igram igram igram” u Beogradu (2007, CZKD i 2009. u Galeriji Kontekst), Bergenu (2007, BIT Teatergarasjen), Briselu (2008, La Centrale Elecrique), Pančevu (2009, Galerija savremene umetnosti), Puli (2009, Muzej suvremene umetnosti Istre, Stara Tiskara), Njujorku (2009, Galerija ISCP), Zagrebu (2010, Galerija VN i 2012. Galerija Močvara), Ljubljani (2010, Mestna galerija), Vranju (2011, Galerija Narodnog muzeja) i Bratislavi (2011, Slovačka nacionalna galerija).
Prema navodima umetnice, publika ne treba da očekuje teatar pokreta, niti uvežbanu plesnu koreografiju. Ona jednostavno pleše iz sve snage, najbolje što u datim okolnostima može, sve do završetka prikupljene plej-liste (do sada najmanje 50, a najviše 190 minuta).
Vida Knežević i Ivana Marjanović, kustoskinje nekadašnje Galerije Kontekst, navele su da Ivana Smiljanić kroz tročasovne performanse koje je tri dana za redom ponavljala, igrajući uz muziku koju su birali akteri i akterke savremenog umetničkog konteksta, pokušava da dekodira zamršeni sistem umetnosti i sopstvenu poziciju u njemu.
“Dekonstrukcijom profesionalnih relacija i njihovim ogoljavanjem, postavljenih i narušenih hijerarhija, kompleksnih igara moći, čini se da Smiljanić, kroz proces analize, eksplikacije i artikulacije želi da se odupre i pronađe sopstveno mesto političkog delovanja”, istakle su one.
Jasmina Čubrilo zapazila je da se projekat “Igram igram igram” u medijskom smislu može odrediti pre svega kao performans, pa tek onda razmatrati kao video rad, budući da je video zapis u funkciji performansa i to kao retorska senka/podrška/specijalni efekat tokom samog izvođenja performansa, potom kao dokument o izvedenom performansu, a zahvaljujući montaži i kao video-performans.
“Performans i video su neraskidivi i čvrsto uvezani, međusobno prožimajući elementi projekta, koji se prilagođavaju, menjaju, i razvijaju u zavisnosti od specifičnosti okvira i konteksta (samostalni nastup, zvanična kulturna razmena, međunarodna grupna izložba, magistarska izložba) u kojima se projekat realizuje”, navela je ona.
*Foto: Igram igram igram, Galerija Močvara, Zagreb, 2012. (snimila Sara B. Moritz)
(SEEcult.org)
