Kaligrafija Burgića u Torontu
Izložba kaligrafskih radova Nenada Burgića iz kolekcije Out/Aut galerije u Torontu biće otvorena 8. aprila u Generalnom konzulatu Srbije u tom kanadskom gradu. Prema navodima umetničkog direktora galerije Out/Aut Ranka Pavića, kaligrafski radovi Burgica su “deca objektivizma Zapada i intuitivnost Istoka, rođena iz nametnutog, neočekivanog braka, ali odnegovana ljubavlju”.
Izložba kaligrafskih radova Nenada Burgića iz kolekcije Out/Aut galerije u Torontu biće otvorena 8. aprila u Generalnom konzulatu Srbije u tom kanadskom gradu.
Prema navodima umetničkog direktora galerije Out/Aut Ranka Pavića, kaligrafski radovi Burgica su “deca objektivizma Zapada i intuitivnost Istoka, rođena iz nametnutog, neočekivanog braka, ali odnegovana ljubavlju”.
Depersonalizacija kao problem savremene umetnosti, posebno u takvim radovima, u kaligrafiji Burgića izbegnuta je zahvaljujući preplitanju estetskih vrednosti Dalekog istoka i balkanskog podneblja, u ovom slučaju srpsko-crnogorskog.
Burgićev duh, prema navodima Pavića, pođednako sagoreva u tradicijama oba ta kulturna podneblja.
Burgić, za prijatelje Burga, bio je veseo čovek, koji je posedovao viši oblik humora i duhovitosti, poput istočnih ludija.
Jednom je zapisao "Ceo dan hodam, prelazak preko reke jedino sam čuo".
Rođen je u Brusu pod Kopaonikom, gimnaziju je završio u Kraljevu, a 1975. godine diplomirao na Univerzitetu u Beogradu.
Diplomata po pozivu od 1979. do 1983. godine, boravio je u Japanu u svojstvu atašea za kulturu. U tom periodu je više puta boravio u Kini. Tu se začela njegova trajna veza sa Istokom i sav njegov intelektualni život, koji ga je činio jednim od najvažnijih orijentologa i sinologa sa prostora bivše Jugoslavije.
Burgić je otkrio Japan poput Rolana Barta: okean drugih utisaka i saznanja. Japanski prijatelji su mu preneli znanje čuvene čajne ceremonije, a osim običnih susreta u Japanu, imao je i nekoliko prijatelja među čuvenim japanskim savremenim umetnicima.
Po ugledu na stare japanske radionice, umetnička ateljea, osnovao je sopstveni atelje, koji je nazvao “Isto”, a izabrao je za njega ideogram koji i na kineskom i japanskom znači isto.
U Japanu je publikovao veliki broj tekstova i bio koautor knjige “Folk Dance of Japan” (Tokio 1981).
U Japanu je uradio i svoje prve kaligrafije koje su onda bile pod uticajem srpskih srednjovekovnih slova i minijatura, a uspešno ih je izlagao na više međunarodnih izložbi kaligrafije.
(SEEcult.org)
