Majo premijerno na BDF-u
Balet Monte Karla, koji otvara 1. aprila šesti Beogradski festival igre (BDF) Žan-Kristofa Majoa (Jean-Christophe Maillot) u Sava centru, baštini baletsku tradiciju koja potiče još od Đagiljeva sa početka 20. veka, a koju je obnovila sredinom 80-ih princeza Karolina, shodno želji svoje majke, princeze Grejs od Monaka, slavne holivudske glumice. Reč je o kompaniji koja retko gostuje, a na šestom BDF-u izvešće “Pejzaž” i “Altro Kanto II” svog koreografa i direktora Majoa, za koga je kostime i dekor radio i čuveni modni kreator Karl Lagerfeld.
Balet Monte Karla, koji otvara 1. aprila šesti Beogradski festival igre (BDF) Žan-Kristofa Majoa (Jean-Christophe Maillot) u Sava centru, baštini baletsku tradiciju koja potiče još od Đagiljeva sa početka 20. veka, a koju je obnovila sredinom 80-ih princeza Karolina, shodno želji svoje majke, princeze Grejs od Monaka, slavne holivudske glumice.
Reč je o kompaniji koja retko gostuje, a na šestom BDF-u izvešće “Pejzaž” i “Altro Kanto II” svog koreografa i direktora Majoa, za koga je kostime i dekor radio i čuveni modni kreator Karl Lagerfeld.
Predstava “Altro Kanto II”, najnovije Majoovo ostvarenje, ujedno mu je, kako je rekao na konferenciji za novinare, i najdraža, a prvi put u Beogradu biće izvedena sa “Pejzažem”. To će ujedno biti i međunarodna premijera te koreografije, koja je u Monte Karlu izvedena prvi put 2008. godine.
Baveći se time ko smo i ko bismo mogli biti, “Altro Kanto II” je apstraktna predstava senke i igre, uz korišćenje videa i na muziku Bertrana Majoa
(Bertrand Maillot).
Majo je predstavu “Pejzaž”, na muziku Džona Adamsa (John), posvetio svom ocu, koji je bio slikar i dizajner. “Pejzaž” nema ničeg tužnog, već predstavlja život i energiju koju je imao njegov otac, rekao je Majo, koji je za taj polusatni komad, premijerno izveden 2005. u Monte Karlu, osmislio i scenografiju (sa Dominique Drillot) i kostim (sa Jean-Michel Laine).
Postavke “Pejzaž” i “Altro Kanto” potvrđuju zahtevnost i ultimativne standarde današnje igre, prikazujući neponovljivu dinamiku i estetiku plesne leksike, odnosno preplitanje vrhunske tehnike sa lepotom i lakoćom izvodbe, navela je direktorka BDF-a, balerina i koreografkinja Aja Jung povodom gostovanja Baleta Monte Karla, koji ima 45 igrača 22 nacionalnosti.
“Monako je mala zemlja i svi su stranci u suštini”, rekao je Majo, ističući da je velika sreća što radi sa fantastičnim igračima. “To je jedan plesni univerzum”, rekao je Majo, dodajući da njihova energija “prelazi crtu”.
Majo je rekao i da u Baletu Monte Karla nema klasične podele igrača, već je reč o odnosu sa koreografom, bez striktne kategorizacije.
“Neki zarađuju više, jer više i igraju”, rekao je Majo, dodajući da obožava igrače i da “niko ne shvata njihovu posvećenost”.
Majo je istakao i značaj muzike za uspeh koreografije, kao i odnos muzike i igre.
“Nema dobre ili loše muzike, samo one koja je dobra ili ne za igru”, rekao je Majo, navodeći da je za “Pejzaž” odabrao Adamsovu muziku iako nema najbolju strukturu za igru, ali njena energija dovodi do euforije.
Povodom finansijske krize, Majo je rekao da misli da će igra preživeti, iako je skupa.
“Zna se da se (u krizi) prvo seku budžeti za umetnost, ali u Francuskoj su svi teatri puni, a bioskopi beleže 30 odsto veću posetu nego ranije”, rekao je Majo.
Majo je radio i opere, poput nedavne premijere “Norme” u Monaku, a voli i druge umetnosti i posebno nastoji da uvlači mlade umetnike i da istražuje.
Nakon studija u rodnom Turu i Kanu, Majo je počeo da gradi karijeru najpre pobedom na baletskom takmičenju u Lozani, nakon koje ga je Džon Nojmajer angažovao u Baletu u Hamburgu. Tu je pet sezona igrao prve uloge, ali je zbog povrede prekinuo plesnu karijeru i vratio se u rodni grad, gde je postavljen za direktora i koreografa Baleta u Turu (1983), kasnije nazvanog Nacionalni koreografski centar. Za tu kompaniju postavio je dvadesetak baleta i 1985. osnovao festival igre.
Poziv da kreira za Balet Monte Karla dobio je 1987 godine, a postavke “Rastanci” i “Čudesni mandarin”, prihvaćene su sa veliim uspehom.
Tokom sezone 1992-93, postao je umetnički savetnik Baleta Monte Karla, a potom ga je princeza Karolina od Hanovera postavila na funkciju direktora i koreografa.
Njegov dolazak na čelo kompanije od 50 igrača, označio je novi početak na putu brzog napretka nivoa zrelosti i tehničkog savršenstva koje moraju posedovati današnje trupe. Obavljajući sa istim entuzijazmom obaveze direktora i profesiju koreografa, Majo je postavio veliki broj, mahom celovečernjih predstava za kompaniju, oslanjajući se pre svega na izbor igrača.
Upravo ta osnovna preokupacija odvela ga je u kreaciju čuvenog Plesnog foruma u Monaku, međunarodne smotre koreografa koja je za oblast umetničke igre u svetu, po važnosti jednaka Festivalu u Kanu za filmsku delatnost, a čiji vrhunac predstavlja dodela nagrada Nižinski.
Poslednjih godina Majo je gostujući koreograf u mnogim prestižnim kompanijama, a pored mnogobrojnih nagrada, nosi i titulu Oficira za zasluge u oblasti kulture i Viteza reda Grimaldi u Kneževini Monako, kao i Viteza reda umetnosti i kulture i Viteza Legije časti u Francuskoj.
Balet Monte Karla obnovljen je sredinom 80-ih u duhu stava princeze Karoline da izuzetna baletska tradicija u Monaku zadržava svoj smisao samo ukoliko se poziva pre svega na svoju posvećenost tradiciji modernog.
Krajem 2000. godine Balet Monte Karla otvorio je sezonu na ogromnoj sceni novog kongresnog centra u Monaku, Foruma Grimaldi. Majo je izgradio originalni repertoar sačinjen od sopstvenih kreacija i istraživanja, ali i naslova koje potpisuju Vilijam Forsajt, Jirži Kilijan, Pol Lajtfut i Sol Leon, Načo Duato, Sidi Larbi Čerkaui, Moris Bežar, Anželin Preljokaž, Icik Galili...
Prva predstava Baleta Monte Karlo bila je krajem 1985, a u njoj su učestvovale i zvezde Baleta pariske Opere. Program je podrazumevao Balet Russes repertoar i savremene postavke gostujućih koreografa, poput Kevina Hejgena, Džona Kliforda, Žana Kristofa Majoa, Ditera Amana, Uve Šolc...
Balet Monte Karla baštini tradiciju Đagiljeva, koji je, posle uspeha prolećnih baletskih sezona u Parizu, 1909. doveo u Pariz svoju kompaniju, sastavljenu od najboljih igrača iz Moskve i Sankt Petersburga, a dve godine kasnije njeno sedište preseljeno je u Monte Karlo. Pariska sezona i turneje su nastavljene, kao i veliko gostovanje u Americi u sezoni 1916-17 godine.
Tokom dve decenije, Đagiljev i njegovi saradnici, neki od najznačajnijih pisaca, kompozitora i slikara tog vremena, ne ubrajajući koreografe i igrače, učinili su da balet postane svetski trend i inspiracija svim drugim umetnostima.
Kostime i scenu kreirali su Brak, Pikaso, Šanel, Matis, Miro, Dali, Utrilo...Muziku za trupu su komponovali Debisi, Prokofijev, Ravel, Stravinski, Rihard Štraus... Igrači i koreografi su bili Marius Petipa, Mihail Fokin, Bronislava Nižinska, Leonid Mjasin, Vaclav Nižinski, Ana Pavlova, Tamara Karsavina, Serž Lifar, Ališia Markova, Ida Rubinštajn, Vera Karali, Lidija Lopokova, Žorž Balanšin...
Nakon smrti Đagiljeva, 1929. godine, kompanija se raspala, a već 1932, fuzijom Baleta Opere Monte Karla i pariskog Baleta Opere Russe, pokrenuta je nova kompanija na čijem su se čelu našli Kolonel de Bazil kao direktor i Rene Blum, kao umetnički direktor.
Njihovi otvoreni nesporazumi doveli su do kasnije podele na Balet Monte Karla i kompaniju Kolonela de Bazila. Dolaskom Mjasina na čelo trupe, 1938. godine, kompanija ponovo menja naziv u Balet Russes Monte Karla, i odlazi u Ameriku, gde je ostala za vreme rata.
Mjasin se zadržao na mestu umetničkog direktora sve do 1945, a početkom 1950. kompanija je raspuštena. Ponovo osnovana 1954, postepeno je nestajala sa scene, do potpunog gašenja 1963. i potom obnavljanja 1985.
Sajt Baleta Monte Karla je www.balletsdemontecarlo.com
Sajt BDF je www.belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.
(SEEcult.org)
