Marina Abramović u MoMA
Svetski poznata umetnica Marina Abramović imaće sledeće godine gotovo tromesečnu retrospektivnu izložbu u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, tokom koje će izvesti najduži performans u karijeri. Naziv retrospektive je “Umetnik je prisutan” (The Artists is Present), a Marina Abramović bukvalno će i biti prisutna gotovo sve vreme na tromesečnoj izložbi, koja će biti otvorena u martu 2010. godine.
Svetski poznata umetnica Marina Abramović imaće sledeće godine gotovo tromesečnu retrospektivnu izložbu u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, tokom koje će izvesti najduži performans u karijeri.
Naziv retrospektive je “Umetnik je prisutan” (The Artists is Present), a Marina Abramović bukvalno će i biti prisutna gotovo sve vreme na tromesečnoj izložbi, koja će biti otvorena u martu 2010. godine.
Performans neuobičajenog trajanja, od marta do maja sledeće godine, 62-godišnja umetnica izvodiće sedam sati dnevno tokom pet dana u nedelji, a deset sati petkom, kada je MoMA otvoren duže. Samo će odmarati utorkom, kada je MoMA zatvoren, što znači da performans ukupno trajati 586 sati, objavio je “Art njuzpejper”.
Marina Abramović, koja je rodni Beograd napustila početkom 70-ih, predstavila se poslednji put u Njujorku velikom izložbom 2005. godine, kada je u Gugenhajmu realizovala projekat “Sedam lakih komada”, izvodeći neke od najtežih svojih i performansa drugih poznatih umetnika.
Novi performans izvešće pomoću drvenih platformi, veličine većeg desktopa, koje će biti raspoređene u cik-cak liniji na oko 15 do 20 metara visine na severnom zidu MoMA. Merdevine koje će ih spajati imaće prečice od okrenutih oštrica noževa, što znači da će silaženje ili penjanje biti nemoguće. Publika će svakoga dana moći da vidi umetnicu na jednoj od tih platformi, na koju će je podizati kran pre otvaranja muzeja. Marina Abramović tu će ostajati sve do kraja muzejskog radnog vremena.
Umetnica pritom neće imati hranu i vodu, stolicu, televizor ili iPod, neće moći da ide u toalet, pa je moguće da će s vremena na vreme biti delom i naga.
Pošto na platformama nema ograda, biće postavljena samo bezbednosna žica koja bi trebalo da obezbedi da umetnica slučajno ne prekine performans u trenucima nestabilnosti.
Publika će moći da je posmatra izbliza specijalnim teleskopima, a ceo performans biće sniman.
Upitana da li ima strah od visine, Marina Abramović rekla je da još ne zna kako će se osećati na platformama, dodajući da ne želi ni da proba.
“Performans nije u isprobavanju. Performans je u tome da vas stave gore i da se izborite sa tom situacijom onda”, dodala je Marina Abramović, koja će na otvaranju izložbe biti na najvišoj platformi, a tokom trajanja izložbe spuštaće se na niže nivoe da bi na zatvaranju bila na zemlji.
Prema njenim rečima, taj projekat predstavlja biografsko i duhovno putovanje umetnika, odnosno ideju spuštanja ega.
“Umetnici se pretvaraju u svojevrsne zvezde. Sviđa mi se ideja da počnem na vrhu i da na kraju budem na istom nivou sa publikom, veoma otvorena i ranjiva. To mi je veoma važno”, rekla je Marina Abramović.
Za vreme performansa, na galerijama na šestom spratu MoMA, biće postavljene fotografije i video radovi koji predstavljaju hroniku njenog umetničkog razvoja od konceptualnih radova u rodnoj Jugoslaviji početkom 70-ih, preko 12-godišnjeg partnerstva sa Ulajem (Ulay, Uwe Laysiepen), do novijih radova.
Četiri rada, od kojih su tri originalno nastala sa Ulajem, iznova će kontinuirano izvoditi drugi umetnici.
To su “Imponderabilia” (1977), u kojem muškarac i žena stoje nagi i gledaju se u lice na vratima, kroz koje će posetoci MoMa moći da prolaze, zatim “Relation in Time” (1977), u kojem par sedi okrenut leđima i spojenih glava tokom celog dana, “Nightsea Crossing” (1981-87), u kojem muškarac i žena sede ćutke za stolom ceo dan, i “Luminosity” (1998), u kojem naga ženska osoba izgleda kao da se penje uz zid polako pomerajući ruke.
Izložba obuhvata i narativno audio vođenje publike umetnice kroz izložbu, ali i kroz prateći katalog.
Kustos izložbe je Klaus Bisenbah (Biesenbach), a prema navodima “Art njuzpejpera”, obećava da će biti revolucionarna u smislu predstavljanja umetnosti performansa u muzejskom kontekstu.
Marina Abramović je od početka karijere u Beogradu početkom 70-ih godina bila među pionirima performansa kao forme vizuelne umetnosti, koristeći telo kao subjekt i medijum izražavanja.
Prema njenim rečima, nikada se fizički ne priprema unapred za performans, ma koliko da je naporan i zahtevan.
“Važna mi je mentalna spremnost i energija publike, jer tada prelazim limit”, rekla je poznata umetnica prilikom boravka u Beogradu pre pet godina, kada je na 45. Oktobarskom salonu dobila nagradu za životno delo.
Jedan od njenih najtežih performansa bio je “Kuća s pogledom na okean” (The House with the Ocean View) u njujorškoj Galeriji “Šon Keli” (Sean Kelly), za koji je dobila 2003. prestižnu nagradu Besi (The Bessises) grada Njujorka za igru i performans.
Abramovićeva je dobitnica i Zlatnog lava na Bijenalu u Veneciji 1997. godine, za rad “Balkanski barok” (Balkan Baroque).
Njeni radovi predstavljeni su i u Galeriji umetnika Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, kao i radovi umetnika sa kojima je 70-ih godina u Beogradu činila neformalnu Grupu šestoro i jezgro nove umetničke scene (Raša Todosijević, Zoran Popović, Era Milivojević, Neša Paripović, Gergelj Urkom).
Sajt MoMA je www.moma.org
SEEcult.org
