Miloš Forman u fokusu
Jugoslovenska kinoteka posvetila je deo programa na kraju godine slavnom reditelju Milošu Formanu, predstavljajući od 23. do 25. decembra deo njegovog čehoslovačko-američkog opusa, počev od “Svlačenja” (1971) do “Amadeusa” (1984).
Nakon “Crnog Petra” (1964) i legendarnog “Leta iznad kukavičjeg gnezda” (1975), nagrađenog sa pet Oskara, Kinoteka prikazuje 24. decembra filmove “Narod protiv Larija Flinta” (1996), “Ljubavi jedne plavuše” (1965) i “Kosu” (1979), a dan kasnije na programu su “Čovek na Mesecu” (2000), “Gori moja gospođice” (1967) i osmostruko Oskarom ovenčani “Amadeus”.
Gotovo 82 godine provedene u Evropi i Americi, proživljavajući sve mane tih sredina, ali uvek uspevajući da pronikne i u njihove vrline, Forman ih je predstavljao publici kroz svoje vizije (nikad kroz samog sebe) - putem filmskog izraza koji nije bio u konstantnom razvoju, za razliku od većine ostalih reditelja, već je dobro definisan i utemeljen. Kako je primetio Marjan Vujović u programu Kinoteke, dogodila se samo jedna velika promena u načinu na koji je Forman stvarao filmove i ona se podudarila sa najvećom promenom koja sa dogodila u njegovom životu. Kada je sve ostalo u pitanju, Miloš Forman nije imao potrebu da pronalazi nove forme kako bi saopštio ono što je želeo da kaže, već je to uvek sjajno radio svojim zrelim filmskim jezikom.
Prva faza njegovog razvoja završava se krajem njegovog mladalačkog života. U 36. godini napustio je tadašnju Čehoslovačku - u trenutku kada sovjetski tenkovi stavljaju tačku na Praško proleće. Forman odlazi u SAD.
Iako stvara i govori sa jedne strane “gvozdene zavese”, osluškuju ga i sa druge. Na osnovu uspeha filmova “Crni Petar” (Černy Petr) i “Gori moja gospođice” (Hori, ma panenko), te projekta filma “Let iznad kukavičjeg gnezda” (One Flew Over The Cuckoo’s Nest), odigrao se i njegov prelazak iz evropske u američku kinematografiju.
Zanimljive su dve verzije jedne priče za koju se saznalo tek dosta godina kasnije: Kirk Daglas (Douglas) je u mladom češkom reditelju našao pravog čoveka za film koji je želeo da producira; razgovarao je sa njim, poslao mu je knjigu, ali nikada nije dobio odgovor. Forman je nakon tog razgovora sa entuzijazmom prihvatio ponudu, ali nikada nije dobio knjigu koja mu je obećana. Do gotovo filmskog obrta došlo je gotovo deset godina kasnije, kada Majkl Daglas (Michael Douglas), bez obaveštenja svog oca, šalje istu knjigu Formanu, koji je u potrazi za poslom u SAD. Deset godina nagađanja i zlih misli nestaju i film za koji nijedan veliki studio nije bio zainteresovan biva snimljen. I danas je po mišljenju svih to najbolji Formanov film.
Od tog trenutka Formanova karijera je našla željenu stabilnost izraza, stila, hazarda. Svaki njegov sledeći film je plod posebnog spleta okolnosti. Nije birao svoje priče, već ih je gotovo slučajno pronalazio. Prema sopstvenom priznanju, gotovo nevoljno je otišao da pogleda mjuzikl “Kosa” u jednom londonskom pozorištu. Ipak, i pored svega toga, poruka koja se iz njegovih dela javlja je veoma jasna i uvek sadrži istu anitkonformističku matricu: protiv vlasti i protiv represije, protiv militarizma i protiv retoričkog koncepta domovine (ne protiv rata i protiv vlade, jer bi to bilo i konformističko i anahrono).
Boreći se za lična prava, za prava savesti i izražaja, Forman se suočio sa jednim društvom koje je suštinski spoznao, i to dokazuje filmom “Svlačenje” (Taking off), satiri o porocima Amerikanaca koju je snimio nedugo nakon dolaska u SAD, ali i u kasnijem ostvarenju “Narod protiv Larija Flinta” (The People vs. Larry Flint). Međutim, tu staje, jer njegov rad nije misija, već način izražavanja.
U filmovima “Let iznad kukavičjeg gnezda” i “Amadeus”, kako je istakao Vujović, Forman dovodi do vrhunca paralelizma povratno putovanje do ambisa ljudske duše i kontrasta čoveka i institucija, institucija za kojima čovek ima potrebu da postoje, koje stvara sa idejom da će mu biti od pomoći, ali u kojima počinje da biva njihovo vlasništvo, rob nečega što je on sam poželeo da stvori.
Zreli Forman čvrsto stoji iza svojih stavova i više se ne trudi da pronađe beskrajne nijanse stvarnosti, već samo nijanse društva, u kojem se kreću Amerikanci, i oni dobri, i oni loši. Ipak, Forman ne podleže konformizmu zahteva jedne države koja je sama po sebi kontradiktorna, podeljena između obala i unutrašnjosti i čiji je najveći deo (teritorije), kada je u pitanju kultura, prilično zaostao. Njegovi junaci su Bergeri, dezerteri i ovisnici o LSD-u; Rendiji, koji se pretvaraju da su ludi kako bi izbegli zatvor, Lari Flintovi koji dolaze do uspeha kroz pornografiju, Kaufmanovi koji varaju svoju publiku a da je ne zabave... A zli su svi oni koji pokušavaju da spreče njihovu genijalnost, sestra Rečed, dvorski kompozitor Salijeri i sva publika koja nije u stanju da sagleda nešto što se nalazi iza opšteg morala i koja uništava sve one koji sebi dopuštaju tako nešto.
Sajt Jugoslovenske kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.
(SEEcult.org)
