Minut ćutanja za Bulgakova
Muzeji u Moskvi, Kijevu i Sankt Peterburgu odlučili su da 10. marta minutom ćutanja i drugim akcijama odaju poštu velikom piscu Mihailu Bulgakovu, na dan kada je pre 70 godina, tri sedmce nakon što je zbog teške bolesti prestao da koriguje svoj večni roman “Majstor i Margarita”, umro u 40. godini. Mihail Afanasijevič Bulgakov, jedan od naboljih svetskih pisaca prve povine 20. veka.
Muzeji u Moskvi, Kijevu i Sankt Peterburgu odlučili su da 10. marta minutom ćutanja i drugim akcijama odaju poštu velikom piscu Mihailu Bulgakovu, na dan kada je pre 70 godina, tri sedmce nakon što je zbog teške bolesti prestao da koriguje svoj večni roman “Majstor i Margarita”, umro u 40. godini.
Mihail Afanasijevič Bulgakov, jedan od naboljih svetskih pisaca prve povine 20. veka.
Inicijator tog u svetu jedinstvenog obeležavanja godišnjice smrti nekog velikana je Ina Mišina, direktorka Državnog muzeja “Mihail Bulgakov” smeštenog u Ulici Velika Sadova u zgradi u kojoj je veliki piac stanovao, a u kojoj se u “lošem stanu” broj 50. zbiva radnja njegovog večnog romana.
“Bulgakov je umro 10. marta u 16.39 i mi smo odlučili da mu tačno u to vreme odamo poštu minutom ćutanja”, rekla je direktorka Mišina povodom akcije koja je organizovana u književnim muzejima Kijeva (Muzej Bulgakova), Peterburga (muzeji Ahmatove i Zoščenka) i u Moskvi (muzeji Gogolja i Cvetajeve).
Dan sećanja na Bulgakova započet je polaganjem cveća na njegov grob na Novodevičjem groblju, a u samom muzeju otvorena je foto-izložba “10.III 1940”.
Postavka obuhvata kolaž sa fotografijama iz novina koje su izašle pre 70 godina na dan piščeve smrti, sa nekrolozima.
Direktorka Državnog muzeja Bulgakova izjavila je da je cilj cele akcije bio i da se pokaže kako je na dan smrti velikog pisca štampa pokazala neočekivano veliki interes, pa su mu posvećivane cele stranice, a naslovi nekrologa štampani krupnim masnim slovima.
Paralelno sa izložbom u Mezeju na Sadovoj, u gostinskoj sobi u “lošem stanu”, na velikom ekranu prikazuju se slajdovi fotografija iz poslednjih piščevih dana i sa sahrane. Večernji program obuhvata fragmente prema prozi “Pseće srce” Bulgakova u izvođenju pozorišta “Komedianta” koje deluje pri njegovom muzeju.
Kako je napomenula Mišina, ta predstava još nije završena, a njena premijera, za koju tekstove pišu sami glumci prema delima Bulgakova, biće 15. maja - na piščev rođendan.
Čitani su i stihovi Ane Ahamatove, a čuo se i Rekvijem, kao i muzičke partije koje je Bulgakov, inače veliki ljubitelj i poznavalac klasike, naročito opera (i sam je odlično svirao klavir i pevao), najviše voleo.
Muzej Bulgakova, prema rečima direktorke, dnevno ima oko sto posetilaca, pretežno mlađih ljudi. Za sve koji žele da što više saznaju o velikom piscu organizovani su jednom mesečno seminari na razne teme povezane sa njegovim stvaralaštvom, životom, epohom.., a Muzej organizuje i sastanke kulturološkog kluba “Nova Moskva”, posvećene arhitekturi i životu prestonice sa početka 20. veka, priređuje muzičke večeri na kojima se slušaju i izvode i rok, i džez, i klasika, a organizuju se i ekskurzije po “lošem stanu” broj 50. u kojem je boravilia posada majstora crne magije Volanda u romanu “Majstor i Margarita”.
Roman “Majstor i Margarita” prvi put je štampan u časopisu “Moskva” krajem 1966. i početkom 1967. godine.
Zdravlje Bulgakova se 1939. godine naglo pogoršalo, zbog hipertonične neuroskleroze. Tri nedelje pre smrti je oslepeo i, izmučen strašnim bolovima, prestao da rediguje roman “Majstor i Margarita” koji je te godine završio. Umro je 10. marta 1940.
Prema želji njegove žene Elene Sergejevne (Bulgakov se tri puta ženio, kao i Dostojvski), na grobu je postavljen kamen koji se ranije nalazio na Gogoljevom grobu, nazvan “golgofij”.
Branko Rakočević
