Mitovi o EU: Vlada Đurić
Vlada Đurić iz Umetničke asocijacija Zrenjanin, koji je i programski direktor Kulturnog centra Zrenjanin, smatra da se najzastupljeniji mitovi u sektoru kulture u Srbiji u vezi sa pristupanjem Evropskoj uniji tiču mogućnosti finansiranja i bolje regulative. Đurić od procesa evrointegracija ne očekuje ništa bitno u oblasti kulture, a kako je naveo za serijal “Zašto DA NE u EU”, strahuje da će država nastaviti da ne vodi računa o kulturi i ne postavlja sistemska rešenja koja bi je povezala sa obrazovanjem, što je preduslov za stvaranje nove publike.
- Da li ste za ulazak Srbije u EU?
V.Đ: U načelu, da. Ukoliko to Srbiju malo dovede u red, prvenstveno u smislu toga da imamo uređenu državu, da ekonomija dođe na neko normalno mesto i da na neki način zaista postanemo deo Evrope.
- Šta očekujete od ulaska Srbije u EU u oblasti kulture?
V.Đ: Ne očekujem ništa veliko. Ranije je možda i bilo nekih iluzija vezanih za to da kada uđemo u EU - da će i u kulturi biti mnogo bolje. Međutim, poučen iskustvima zemalja iz okruženja, na primer Bugarske i Rumunije, i imajući neka saznanja vezana za prostore u kojima se održavaju kulturna dešavanja, i poznavajući te neke standarde koje EU ima - kako oni treba da budu uređeni, kakva treba da bude zaštita, sedišta i ostalo, boraveći u nekim prostorima u Temišvaru - bukvalno se ništa nije promenilo iz perioda dok Rumunija nije bila članica EU. Mislim da su ti standardi uglavnom na papiru i da se generalno, barem u tih prvih 5-10 godina nista značajnije nije promenilo.
- Koji su najzastupljeniji mitovi o EU u oblasti kulture?
V.Đ: Pretpostavljam da su nešto što je vezano za sam položaj kulture i za finansiranje kulture. Kada se teži nečemu, onda uglavnom idealizujemo sliku i mi dugi niz godina pretendujemo da postanemo deo EU, a to kako je kultura uređena u pojedinim zemljama više zavisi od samih zemalja nego od EU. Mislim da ta regulativa opet neće nešto značajno pomeriti kod nas. Mislim i da će biti nastavljen kod nas taj trend odnosa prema kulturi koji je prisutan poslednjih godina - jedno blago ignorisanje i guranje kulture na marginu zajedno sa obrazovanjem.
- Da li imate neka posebna očekivanja ili strahovanja u vezi sa ulaskom u EU?
V.Đ: Nemam nikakvih strahova, nista značajnije se neće menjati. Samo da se ovaj trend koji je prisutan u našoj zemlji ne nastavi. Dakle, da i obrazovanje i kultura padaju sve niže i niže, da država o tome ne vodi računa, i da se ne postavljaju nikakva sistemska rešenja koja bi povezala obrazovanje i kulturu i na taj način dovela do toga da imamo novu kulturnu publiku. Jer, ukoliko se to ne uradi, mi bukvalno nećemo imati kulturnu publiku u narednih desetak godina. Sve će to biti potpuno izbrisano medijskim zaglupljivanjem, nedovoljnom brigom države o kulturi, o tradiciji, o savremenom kulturnom stvaralaštvu - svemu onom što treba da zainteresuje neku novu publiku koja bi trebalo da bude prisutna u narednih deset godina.
- Kakva su vaša iskustva sa evropskim fondovima i procedurama za dobijanje podrške?
V.Đ: Nisam učestvovao ni u jednom međunarodnom projektu. Organizacija u kojoj radim trenutno radi na pripremi jednog projekta, pa su uglavnom ta iskustva iz druge ruke. Prolazio sam obuke za pisanje evropskih projekata i sve to deluje jako komplikovano, pogotovo deo koji je vezan za finansije i koji treba da rade stručne službe. Birokratija u EU je dosta zastupljena i modeli aplikacija su dosta komplikovani, a ne moraju da budu. Po meni, najbitnije je da je program kvalitetan i dobar i da on finansijski bude urađen kako treba.
- Na koje stručne službe mislite?
V.Đ: Unutar Kulturnog centra Zrenianin i unutar lokalne samouprave. Konkretno, kada smo kretali u prekogranični projekat, s obzirom da mi nemamo neku lokalnu podršku, obratili smo se kancelariji za lokalni ekonomski razvoj koja je zadužena za projekte na lokalu. Kada sam otišao kod njih tražeći pomoć, rekao da imamo ideju i da želimo da realizujemo projekat sa Rumunima i Mađarima, oni su rekli: "Ok, mi možemo da vam pomognemo utoliko što ćemo pregledati budžet da vidimo da li je dobro urađeno". Za samu aplikaciju i popunjavanje oni nemaju vremena. Onda smo mi konkretno angažovali osobu koja je već pisala nekoliko projekata sa varijantom da se ona sama ugradi u projekat svojim honorarom i da na taj način pokrije svoje učešće, a da mi našu ideju uspemo da uobličimo tako da bude valjana, odnosno prihvatljiva za aplikaciju.
- Unutar Kulturnog centra niko nije obučen za pisanje projekata?
V.Đ: Osim mene, koji sam pohađao neke kurseve, ali nikada nisam realizovao konkretno ni jedan. Učestvovao sam sa strane. Ono što je meni najveći problem jeste računovodstvo kojem je komplikovano, recimo, kada mu daš zadatak da uradi honorar za stranca koji nije iz Srbije. A pogotovo ako treba da se odradi i nabavka i sve ostalo u okviru projekta.
Razgovor sa Vladom Đurićem deo je projekta “Zašto DA NE u EU?” koji ZMUC i SEEcult.org realizuju kroz seriju intervjua sa akterima sektora kulture u Srbije u vezi sa mitovima, očekivanjima, strahovima i dilemama kulturne scene u vezi sa priključenjem EU. Sagovornici su i evroentuzijasti, i evroskeptici, i neopredeljeni - kako sa institucionalne, tako i sa nezavisne scene.
Među sagovornicima su i: v.d. direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, direktorka Remonta - nezavisne umetničke asocijacije Darka Radosavljević, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu Zoran Ćirjaković, filmski scenarista Dimitrije Vojnov, pevač grupe Darkwood Dub Dejan Vučetić Vuča, Rastko Šejić iz udruženja Šta hoćeš, osnivač i glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag Gojko Božović, Vladislav Nešić iz Omladinskog pozorišta PATOS u Smederevu, zatim aktivista, umetnik i urednik i koordinator tribinskog programa Kulturnog centra Rex Nebojša Milikić, rukovoditeljka Grupe za međunarodnu saradnju i evropske integracije Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom Jelena Pajović van Reenen, grafički dizajner Slavimir Stojanović, Zoran Pantelić iz Centra za nove medije_Kuda.org u Novom Sadu, direktorka Centra za kulturu Sopot Suzana Anastasov Marković, Zoran Gajić iz Centra za konceptualnu politiku, direktorka Kolarčeve zadužbine Jasna Dimitrijević, umetnik Milan Bosnić, član umetničkog dua diSTRUKTURA, kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine Nebojša Milenković, slikar i pisac Mileta Prodanović, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i predsednik Nacionalnog saveta za kulturu, novinarka i urednica kulture u Radio Beogradu 202, pozorišna kritičarka i dramaturškinja Aleksandra Glovacki, umetnica i aktivistkinja Tanja Ostojić, šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Majkl Devenport...
Pozivamo sve da se priključe raspravi u okviru Facebook strane projekta “Zašto DA NE u EU?”, a argumentovane komentare uzećemo u obzir prilikom daljeg istraživanja i analize.
Projekat "Zašto DA NE u EU?" podržala je Kancelarija Vlade Srbije za evropske integracije.
