• Search form

24.07.2019 | 01:01

Motovunska zdravica bananama u slavu slobode

Motovunska zdravica bananama u slavu slobode

Motovun film festival počeo je 23. jula odavanjem počasti velikom reditelju i prijatelju Dušanu Makavejevu, a u slavu slobode umetničkog izražavanja, tradicionalna zdravica održana je bananama, kao vid podrške poljskoj umetnici Nataliji LL čiji je rad nedavno cenzurisan.

U čast Makavejeva, rediteljske legende i, kako su istakli organizatori, britkog uma koga je bio užitak pratiti, jedna festivalska dvorana odsad će nositi ime Kino Mak.

Makavejevu je na prepunom motovunskom trgu odata počast i strastvenim monologom o seksualnim slobodama iz njegovog dugo zabranjenog filma “W.R. - Misterije organizma”, koji je izvela glumica Ivana Gulin, a originalno neprežaljena Milena Dravić.

Otvaranju je prisustvovao i počasni gost, američki reditelj Endrju Budžalski (Andrew Bujalski), inače nekadašnji student Makavejeva i tvorac filmskog podžanra mumblecore.

Na otvaranju je prikazan i video o nedavnom izbacivanju rada “Consumer art” umetnice Natalije LL iz Nacionalnog muzeja u Varšavi. Taj video rad proglašen je lascivnim jer u njemu žena na sugestivan način jede bananu, a radi se, inače, o delu koje je nesmetano bilo izloženo od 1973. godine. U to ime, gledaocima su na otvaranju 22. MFF-a podeljene banane za tradicionalnu zdravicu.

“U Motovunu se i ove godine brani neotuđivo pravo umetnika da se izrazi, jer umetnost možda i nije večna, ali cenzura sigurno jeste", kazao je direktor MFF-a Igor Mirković.

Festival je počeo slovenačkom egzistencijalnom komedijom “Nikad više luzerka” Urše Menart, pričom o devojci na prekretnici između emigracije i ostanka u zemlji, tipičnoj za generaciju milenijalaca iz cele regije.

Urša Menart, koja je prethodno bila gošća 26. Festivala evropskog filma Palić, oduševljena je motovunskim ambijentom, a uoči projekcije svog prvog dugometražnog ostvarenja poželela da takva atmosfera bude ne samo do kraja festivala, nego do kraja sveta.

Prve festivalske večeri prikazan je i makedonski film “Bog postoji, njeno ime je Petrunija” Teone Strugar Mitevske, upravo nagrađen na Pulskom festivalu u kategoriji manjinske koprodukcije.

MFF će prikazati 136 filmova, a osim glavnog programa, u posebnoj sekciji Poljska u fokusu prikazuju se provokativni filmovi mladih talentovanih poljskih autora, dok program Populizam za početnike čine provokativni dokumentarci o rastu populizma u evropskim zemljama.

Posebnu počast na festivalu doživeće i snimatelj Živko Zalar, kome će biti uručena nagrada 50 godina za pola veka rada u filmskoj umetnosti.

Posebna atrakcija 22. MFF-a su kratkometražni filmovi koji u poslednje vreme predstavljaju pravi rudnik talenta i kreativnosti. Pobednik programa Motovunski kratki od ove godine naći će se u nominacijama za Evropsku filmsku nagradu (EFA). U povećanom broju termina za kratke filmove, uz filmove iz konkurencije, naći će se i ostvarenja prikazana na partnerskim festivalima nagrade EFA.

Prvo festivalsko veče 22. MFF-a završeno je koncertom pank-rok benda Brkovi, a muzički program biće nastavljen 24. jula koncertom Svemirka, što je samo deo brojnih pratećih događaja na motovunskom brdu filmova. Među njima će biti i umetnički performansi koje će na ulicama Motovuna izvoditi Siniša Labrović, Rumena Bužarovska i drugi prijatelji festivala.

Motovun festival ove godine je objavio rat jednokratnoj plastici, između ostalog i nizom pratećih sadržaja posvećenih očuvanju planete, a organizovanih u saradnji sa Greenpeace, uz podršku Fonda za zaštitu okoline i energetsku efikansnost, te Upravnog odeljenja za turizam Istarske županije.

Prošle godine, na 21. MFF-u, najboljim filmom proglašen je kolumbijski “Ubiti Isusa” rediteljke Laure More, a posebno priznanje dodeljeno je hrvatskom dokumentarcu “SrbenkaNebojše Slijepčevića snimljenom tokom proba za potresnu predstavu “Aleksandra ZecOlivera Frljića u Rijeci.

Festivalski sajt je motovunfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

*Foto: MFF

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r