• Search form

23.04.2017 | 18:13

Na granici

Na granici

Film “Na granici” francuskog reditelja Lorana Ruija (Laurent Rouy), koji se bavi aktuelnom temom migracija, ali u budućnosti i sa zamenjenim ulogama u odnosu na situaciju tokom 2015. godine, kada je sniman, biće prikazan 24. aprila u EU info centru u Beogradu, uz debatu o migrantskoj krizi i tome šta zaista znači biti na granici. Nastao u francusko-srpskoj koprodukciji, film “Na granici” sniman je u vreme kada je kroz Srbiju prolazio talas od stotina hiljada migranata i izbeglica sa Bliskog Istoka, iz Avganistana, Iraka i afričkih zemalja.

Radnja filma, koji je finansiran prikupljanjem donacija na internetu i pojedinačnim prilozima, smeštena je u 2022. godinu - hiljade ljudi iz bogatih delova sveta žele da iz svojih zemalja emigriraju u Srbiju koja je siromašna, ali u kojoj su ljudi srećni. Pred naletom ljudi, Srbija je, međutim, zatvorila svoje granice. Francuz Arno voli Jelenu i zbog ljubavi pokušava da ilegalno uđe u zemlju…

Reditelj Loran Rui, francuski novinar koji 15 godina živi i radi u Beogradu kao dopisnik nekoliko frankofonih medija, govori u intervjuu o snimanju i reakcijama na temu tog kratkometražnog filma, čija je srpska premijera bila 2016. godine na festivalu Sinema siti u Novom Sadu, a do sada je učestvovao na više od 30 festivala i dobio sedam nagrada.

- Sudeći prema reakcijama, da li možete da kažete da postoji interesovanje za izbegličke teme ili je to pitanje koje bi radije stavili pod tepih?

L.R: Kampanje za prikupljanje donacija preko interneta više nego često se završavaju neupešno, jer ne privuku dovoljno pažnje potencijalnih donatora. Činjenica da je naša crowdfunding kampanja bila uspešna pokazatelj je interesovanja za temu. Ovo je moj prvi film. Ja nisam poznata ličnost i ne dolazim iz filmskog sveta, pa je jedini faktor uspešnosti kampanje bila njena tema. Ne treba zaboraviti da je 2015. godina, kada je realizovana kampanja, bila tematski obeležena migrantima – to pitanje bilo je izuzetno prisutno u medijima, budući da je Evropa bila glavna destinacija za mnoge izbeglice iz Sirije, Avganistana i drugih ratnih zona. Verujem da su mnogi ljudi osetili empatiju prema izbeglicama i ljudima koji pate na putevima. Neki ljudi su tako našli način da pomognu ili su jednostavno bili u situaciji da pruže pomoć. S obzirom da film prenosi poruku tolerancije prema migrantima, verujem da je to bio način za mnoge od onih koji su ga podržali da “urade nešto”, jer možda nisu bili u situaciji da učine bilo šta drugo.

- Koliko je trajalo snimanje filma i na kojim lokacijama je snimljen?

L.R: Snimanje je bio najkraći deo celog procesa rada na filmu! Trajalo je osam i po dana, otprilike u periodu od dve nedelje. Jedan od razloga za to što nije snimljen odjednom je to što je bilo potrebno zaista lepo vreme, a budući da je sniman tokom kišnog oktobra 2015, morali smo da čekamo sunce. Imali smo tri unutrašnje lokacije, uključujući i set napravljen specijalno za nas u Zepter studiju u Beogradu. Scene na otvorenom snimane su u Pančevu i u nacionalnom parku Deliblatska peščara. U Pančevu je ekipa filma napravila scenografiju u vidu graničnog prelaza, koja se sastojala od ograde i bodljikave žice, kao i manje policijske stanice. Dobro je izgledalo i podsećalo je na stvarne zidove i ograde podignute na granicama u Evropi i u drugim delovima sveta. Poslednje, ali ne manje važno je i to što smo imali dva dana snimanja na zelenom platnu. Ti snimci su iskorišćeni za specijalne efekte koje imamo u filmu. To su takozvani “nevidljivi” pecijalni efekti, jer je predviđeno da ih publika ne vidi.

- Odakle su došli glumci?

L.R: Većina glumaca je iz Srbije. Svi već imaju iskustva u teatru ili na filmu, što je bilo veoma korisno, budući da sam ja početnik i trebala mi je takva podrška. Na primer, Milan Kovačević je glumac Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, koji je igrao u mnogim filmovima, Brankica Sebastijanović je dobro poznata po raznovrsnim ulogama u TV serijama, a Milena Jakšić ima bogato iskustvo i sa filma i iz pozorišta. Prošle godine je studirala kod Nikite Mihalkova u Moskvi. Takođe, imali smo i dosta stranih glumaca, kao što su Franzuc Arnaud Humbert, koji je i glavni glumac u filmu. Imali smo i ljude iz Velike Britanije, Australije, Kube, Mađarske, Grčke… Ukupno, pripadnici više od deset nacija učestvovali su u snimanju filma.

- Izbeglička kriza se nastavlja, film putuje po festivalima. Koja je dalja sudbina filma – da li će možda imati nastavak?

L.R: Film je prikazan do sada na četiri kontinenta (Evropa, Južna i Severna Amerika, Azija), a tokom aprila se prikazuje u Maroku – prvi put u Africi. Slede projekcije u Grčkoj i Belorusiji, a nadamo se da će biti još prikazivan i u Srbiji i u inostranstvu. Za sada ga je moguće videti samo na filmskim festivalima, ali se nadam da će biti prikazan i na televiziji u budućnosti. Suviše je rano pričati o tome sada. Što se tiče nastavka, da, radi se na tome, ali je prerano da to objavljujemo.

- Jedno od tumačenja filmske priče je da je u budućnosti, Srbija stavljena na mesto na kome se danas nalazi EU – da bude “obećana zemlja” za migrante koji žele srećniji i bolji život. Da li je film prikrivena kritika odnosa današnje EU prema migrantima i kritika zidova podignutih na granicama EU?

L.R: Kao ljudsko biće i kao ubeđeni evropski pristalica, jako sam razočaran time što EU nije bila u mogućnosti da ulakša sudbinu jadnih migranata koji su zaglavljeni na putevima, rizikuju živote ili čak umiru u moru. Verujem da je odluka (nemačke kancelarke) Angele Merkel da podrži dolazak toliko mnogo migranata prošle godine bila odličan primer evropskog vođstva kakav nije viđen godinama, pa čak i decenijama. Mnoge zemlje koje su zatvorile svoje granice i srca za izbeglice imale su epizode u sopstvenoj nedalekoj istoriji kada je i njihovo stanovništvo moralo da pobegne od određenih teškoća. Šteta je što se lideri u tim zemljama, a u pojedinim slučajevima i delovi građana, ne sećaju toga.

*Razgovarala: Marina Rakić

*Projekcija filma “Na granici u EU info centru (Kralja Milana 7) počinje u 17 sati, nakon čega sledi debata o migrantskoj krizi u kojoj će učestvovati reditelj Loran Rui, predstavnik Delegacije EU u Srbiji Nikola Bizel i autorka projekta “Sokak - projekat o različitosti i znatiželjiLola Joksimović.

(SEEcult.org)

Video
10.12.2017 | 14:58

VOĐENJE: Branka Kuzmanović - DIS/POZICIJE

Vođenje kroz izložbu Branke Kuzmanović DIS/POZICIJE u Galeriji Centra za grafiku i vizuelna istraživanja “Akademija” u Beogradu, koja je otvorena od 28. novembra do 19. decembra 2017.