Niko nije savršen

Narodni muzej u Beogradu, čija je stalna postavka zatvorena već deset godina, proslavlja svoj dan, 10. maj, otvaranjem izložbe karikatura više od 20 umetnika sa prostora bivše Jugoslavije.

Izložbu “Nobody is Perfect” (Niko nije savršen), čija je autorka Gordana Stanišić, otvoriće u Atrijumu Narodnog muzeja ministar kulture i informisanja Srbije Bratislav Petković, a uz pozdravnu reč v.d. direktorke Bojane Borić Brešković, govoriće i prof. dr Ratko Božović.

Javnosti će prvi put biti predstavljen izbor od gotovo 130 radova iz fonda Zbirke crteža i grafike jugoslovenskih umetnika 20. veka.

         Beta Vukanović

Reč je o karikaturama u delima više od 20 jugoslovenskih umetnika koje su nastale u rasponu od prve decenije 20. veka veka do vremena posle Drugog svetskog rata.

Najzastupljeniji je međuratni period tokom kojeg se najviše stvaralo i tokom kojeg se karikatura razvila i emancipovala kao samostalna i zrela umetnička forma specifičnog vizuelnog izraza i komunikacije.

Izložba će biti otvorena do 23. juna.

Narodni muzej bi trebalo uskoro da uđe u proces renoviranja, koji je najavljen umesto prvobitno planirane rekonstrukcije.

V.d. direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković smatra da ne bi trebalo odustati ni od rekonstrukcije većeg obima, ali i da bi neko morao da odgovara za to što je Narodni muzej zatvoren već deceniju.

“Ogroman društveni problem jeste to što je Narodni muzej zatvoren već čitavu deceniju i neko bi morao da odgovara zbog toga”, rekla je ona nedavno za “Blic”, najavljujući renoviranje i parcijalno otvaranje Narodnog muzeja.

Ministar Bratislav Petković najavio je početkom aprila da bi Narodni muzej trebalo da bude ponovo otvoren na jesen, posle sanacije zgrade na Trgu republike. On je rekao da se odustalo od “megalomanskih projekata”, jer za njih nema novca.

Prema ranijem planu, rekonstrukcija Narodnog muzeja trebalo je da bude završena polovinom 2013. godine, prema idejnom rešenju arhitekte Vladimira Lojanice, kojim je bilo predviđeno veliko stepenište na ulazu sa Trga republike, te dogradnja četvrtog, dvostepenog nivoa planiranog za modernu umetnost, kao i zastakljenog prostora - kupole na vrhu zgrade. Ispod Trga republike bio je predviđen poseban nivo za depo.

Lojaničin predlog izabran je 2010. godine na osnovu javnog konkursa, ali proces rekonstrukcije i dogradnje Narodnog muzeja praktično nije ni započet zbog nedostatka novca. Prethodno se odustalo i od projektnog rešenja autorskog tima na čelu sa arhitektom Milanom Rakočevićem.

Vlada Srbije usvojila je tokom proleća 2010. godine izveštaj Ministarstva kulture u vezi sa realizacijom projekta rekonstrukcije, kojim je prihvaćena ocena eksperata da je prvobitno rešenje  "nefunkcionalno, muzeološki nedefinisano, konstruktivno nelogično i zato neracinalno i skupo”.

Problem rekonstrukcije Narodnog muzeja aktuelizovan je bio i krajem 2008. godine, kada je došlo do prebacivanja odgovornosti za kašnjenje tog procesa između Ministarstva kulture i rukovodstva te nacionalne institucije. UO Narodnog muzeja podneo je ostavku u martu 2009. godine, a Ministarstvo kulture zatražilo je sudsko poništenje ugovora Narodnog muzeja s preduzećem “Kunsttrans” d.o.o. u vezi sa zakupom depoa.

Stalna postavka Narodnog muzeja zatvorena je u junu 2003. godine, kada je započeto snimanje postojećeg stanja, izrada muzeoloških rešenja i osnova za projektni zadatak, izrada idejnog rešenja i idejnog projekta, te izrada glavnog projekta rekonstrukcije. Glavni projekat, inače, dobio je bio nagradu Inženjerske komore Srbije za izuzetno dostignuće u struci i delatnosti, a radio ga je tim od oko 60 stručnjaka, pod rukovodstvom prof. Rakočevića.

(SEEcult.org)