Noviteti Kinoteke u 2017.

Jugoslovenska kinoteka nastavlja i u 2017. godini traganje za filmskom građom koja se tiče ovih prostora, ili se vodi kao nestala, a uz redovne programe, uključujući ove godine uvedene dnevne projekcije, najavila je i nekoliko noviteta, kao što su Nema sreda i Dokumentarni četvrtak.

Iako su direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić i njegovi saradnici zadovoljni rezultatima postignutim u 2016. godini, svesni su i da predstoji još mnogo posla.

“Što se tiče aktivnosti u u 2016. godini, pokrenuli smo nove programe Filmski maraton i Moj izbor, uveli dnevne projekcije, ugostili izložbu o Dejvidu Boviju, što je sve naišlo na izuzetno interesovanje publike, dok je Arhiv nastavio restauracije vrednog nasleđa, sa uspehom priredio već 18. Festival nitratnog filma... Ipak, predstoji još mnogo posla”, rekao je Pantelić na godišnjoj konferenciji za novinare, na kojoj je proglašena lista od sto domaćih filmova koji su dobili status kulturnog dobra od velikog značaja.

Jugoslovenska kinoteka, mada ima jedan od najbogatijih fondova u svetu, “mora da nastavi sa traganjem za filmskom građom koja se tiče naših prostora i za materijalima za koje znamo da su snimljeni, a koji se vode kao nestali. Nažalost, to se odnosi i na negative nekih od najznačajnijih filmova srpskih reditelja, pre svega Aleksandra Saše Petrovića - Majstor i Margarita, Grupni portret s damom, Biće skoro propast sveta. Preduzimamo sve neophodne mere da ih pronađemo, kroz saradnju sa drugim arhivima, ali i laboratorijama”, izjavio je Pantelić.

Upravnik Arhiva Kinoteke Aleksandar Erdeljanović istakao je da je u 2016. završena digitalna restauracija i prebacivanje na filmsku traku (u Mađarskoj filmskoj laboratoriji) šest igranih filmova o Prvom svetskom ratu, dok je 38 dokumentarnih filmova skenirano i prebačeno na filmsku traku (negativ i pozitiv kopije).

Arhiv je u saradnji sa Slovenačkom kinotekom i Austrijskim filmskim muzejem radio na restauraciji tri filma Karpa Godine. Urađena je i digitalna restauracija Plastičnog Isusa Lazara Stojanovića, dva slovenačka filma (Srećno Kekec i Dovitljivi Kekec), kao i restauracija devet dokumentarnih filmova iz fonda Jugoslovenske kinoteke i izrađen DVD “Razglednice starog srpskog filma – drugi deo”. Takođe, tri filma iz fonda Kinoteke skenirana su i postavljena na sajt EFG 1914.

Arhiv je sarađivao i a domaćim i stranim producentima, dajući im materijale za snimanje 15 filmova i TV serija, među kojima su i Džejms Bond je bio Srbin, Vere i zavere, Ita Rina - zvezda koja je zasenila Holivud, Tin Ujević, Istorija NDH, Apokalipsa Verden...

Erdeljanović je kao veoma uspešan ocenio 18. Festival nitratnog filma, održan u junu, na kojem je prikazano oko 60 filmova gostujućih arhiva.

U okviru međunarodne saradnje, Jugoslovenska kinoteka je učestvovala na festivalu arhivskog filma Beli Stolbi u Rusiji, na 72. Kongresu FIAF-a, kao i festivalu u Bolonji, na kojem je iz svog fonda prikazala jedinu kopiju na svetu filma Trovačica iz 1916. Na festivalu u Pordenoneu učestvovala je sa nedovršenom restauracijom filma Beograd, prestonica Kraljevine Jugoslavije.

“U našem Arhivu takođe se nalazi jedina na svetu otkrivena kopija filma Gde sveće tmurno gore (1920), koju smo skenirali za Japansku kinoteku”, naveo je Erdeljanović, ističući i da je Arhiv preuzeo zaostavštinu scenografa Veljka Despotovića, kome će biti priređena velika izložba.

Kinoteka je, inače, tokom 2016. godine, prikazala u novoj zgradi u Uzun Mirkovoj i u Muzeju u Kosovskoj ukupno oko 1.700 filmova na više od 2.100 projekcija.

“Zadržali smo uspešne i prepoznatljive programske celine – Velikani svetskog filma, Fokus na autore, Šok koridor. U ciklusu  Sećanje na... veliki programi bili su posvećeni Draganu Nikoliću i Bati Živojinoviću, kao i drugim našim i stranim preminulim filmskim umetnicima. Uveli smo brojne novine i raduje nas veliki odziv za Filmski maraton, čije su teme do sada bile erotika, ekranizacije nobelovaca i sneg na filmu, kao i za Moj izbor u kojem poznate filmske i javne ličnosti prave i obrazlažu svoje liste, ispostavilo se vrlo različite”, istakao je upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović, podetivši da su uvedene i prepodnevne projekcije, čime je Kinoteka postala jedini bioskop u Beogradu koji prikazuje filmove tokom čitavog dana.

Kinoteka je nastavila i uspešnu saradnju sa stranim kulturnim centrima i ambasadama, pa je u 2016. bilo više od 25 takvih programa sa gotovo 170 premijernih filmova, koji inače nikada ne bi bili viđeni u Beogradu.

Posebno zapažena bila su gostovanja norveške rediteljke Anje Brejen sa više master kalsova, autora iz Irana u vreme Sajma knjiga, delegacije iz Italije povodom Festivala italijanskog filma, kao i funkcionera Filmskog arhiva Kine u vreme nedavnog ciklusa kineskih klasika. Program savremenog kineskog filma prikazan je u sklopu samita ministarstava kulture Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope u vreme posete kineskog predsednika Srbiji, naglasio je Vujović. 

Izložba koja je obeležila ovu godinu u Kinoteci bila je posvećena Dejvidu Boviju, sa fotografijama Brajana Rašića, a priređene su i izložbe Arhiva Kinoteke “Plavi anđeli filmskog platna” (za Noć muzeja), te fotografija sa snimanja filma Specijalno vaspitanje Gorana Markovića, izložba slika Miće Popovića...

Vujović je u 2017. godini najavio nove programe Nema sreda i Dokumentarni četvrtak, jer su te forme na repertoaru bile zapostavljene, a fondovi Kinoteke imaju i u tim oblastima dosta toga da ponude.

Kinoteka će u januaru predstaviti svoj novi časopis, mesečnik u tiražu od 2.000 primeraka, koji je proizašao iz dosadašnjeg mesečnog programskog kataloga.

Kinoteka će 2017. godinu posvetiti velikom, a zaboravljenom srpskom glumcu Svetislavu Ivanu Petroviću, pa će već u januaru biti prikazana retrospektiva njegovih filmova, a slede izložba slika inspirisana njime, muzički program i drugi sadržaji, najavio je Pantelić, koji je pre godinu dana došao na čelo Jugoslovenske kinoteke, nakon odlaska dugogodišnjeg direktora Radoslava Zelenovića u penziju.

Prema rečima Pantelića, našao je sebe u toj kući koja mu je bila bliska od samog početka karijere i bavljenja filmom.

“Imao sam pomoć profesionalaca unutar kuće. Sve što smo najavili, to smo i uradili. Ipak, ovo je posao koji se nikada ne završava, a tako je u svakoj kinoteci u svetu. Uvek ima još nešto što treba pregledati, popraviti, afirmisati, obezbediti još neki film, restaurisati još neki snimak... To sve nije lako, ali je veliko zadovoljstvo”, izjavio je Pantelić.

(SEEcult.org)