• Search form

23.02.2017 | 22:11

Opijum za narod - iz pornoteističkog* ugla

Opijum za narod - iz pornoteističkog* ugla

Pornografija koja održava nedostižnim sopstveno priviđenje, samim gestom kojim ga čini negledljivim, eshatološki je oblik parodije.

Parodija, Profanacije, Đorđo Agamben

Rad akademskog umetnika Dejana Klincova (1963) Opijum za narod iz 1992. godine, predstavlja izazov za tumačenje. Reč je o filmskoj emulziji apliciranoj na papir zajedno sa filmskim negativima. Sa izvesne distance rad se doima kao apstraktna slika, enformel  provenijencije. Međutim, ako se slika posmatra iz blizine, kroz uveličavajuće sočivo, uočava se da su fragmentirani negativi od kojih je sačinjena pornografskog karaktera.

Klincov svojim radom uspostavlja dve različite, ali simetrične ose značenja: na jednoj strani, pomoću naslova povlači paralelu između religije i pornografije, a na drugoj – između masovne i nekada elitne kulture (koje zastupaju pornografija, odnosno enformel slikarstvo).

U prvom slučaju, umetnik aktuelizuje čuvenu marksističku krilaticu, sugerišući da je u XX i XXI veku pornografija zauzela mesto religije. Hrišćanska religija je libidinoznu energiju vernika transcendirala; ona je promovisala ipak nedostižni samozaborav zemaljske egzistencije u ime njene navodno autentičnije posthumne varijante, a u korist vladajućeg sloja društva, sveštenstva i aristokratije. Danas, pak, pornografija svoje posvećenike podstiče na utapanje u imanenciji, tj. vlastitoj fiziologiji, nudeći poražavajuće dostižan samozaborav – u korist vladajućeg sloja društva, a to je danas globalna, korporativna birokratija (poznato je, recimo, da je američka porno industrija jedna od najisplativijih industrijskih grana od koje država ubira veliki porez).

U drugom slučaju, autor sučeljava i rotira tzv. visoke i niske kulturne idiome.

Nastalo ubrzo nakon Drugog svetskog rata, slikarstvo enformela je bilo smatrano  njegovim umetničkim analogonom: destrukcija humanističkih vrednosti odgovara destrukciji slike odnosno likovnosti kao reprezenta pomenutih vrednosti. Na zgarištu je ostao talog iskustva i pepeo smisla, sirova materija za koju se činilo da nema i ne može više da ima zastupnika u obliku tematike, estetike, kompozicije i sl. Nastupila je „direktna demokratija” tzv. neslikarskih materijala, jer su umetnici u radu počeli da koriste pesak, staklo, katran, kanap, zemlju itd. Sliku su gradili pomoću lepljenja, paljenja, nagrizanja, sečenja, bušenja… platna.

U izvesnoj meri enformel predstavlja dijametralnu suprotnost poznatog Aristotelovog shvatanja forme kao prvobitnog uzroka koji deluje na neograničenu materiju bez nezavisne egzistencije. Naprotiv, za enformel slikarstvo materija je nezavisna i prvobitna, a forma predstavlja njen epifenomen. Iako sporedan produkt materije, forma se ovde pojavljuje kao njoj nadređena i despotska krivotvoriteljka (s)tvarnosti, od čega su enformel umetnici nastojali da je oslobode. Dok se do tada prednost uvek davala (inovativnoj) formi, tačnije likovnoj predstavi, enformel je insistirao na navodnom predrefleksivnom, nepročišćenom, necenzurisanom tj. totalnom prisustvu materijalnosti slike; na njenoj taktilnosti kao njenoj ontologiji.

  Zumirano

Klincov ovde delimično baštini upravo opisani odnos prema slici-objektu. Ipak u isto vreme, njegova verzija enformel slike je sačinjena od snimaka tvrdih pornografskih filmova. Ako je enformel negativ predratne dvodimenzionalne, geometrijske, biomorfne i slične sublimativne apstrakcije, pornografija je negativ erotike tj. psihološki, estetski i kognitivno bremenite seksualnosti.

Na slici Dejana Klincova se apstraktnost i eksplicitnost (koitusa), bez obzira na prividnu neuporedivost, nalaze na istom zadatku: piktoralna i telesna antireferencijalnost se međusobno uslovljavaju ne upućujući ni na šta drugo osim na vlastitu perverznu simbiozu.

Ovakav umetnički eksperiment mogli bismo nazvati kripto-mimetički enformel! Kada je u pitanju “konvencionalni” mimezis, na slici se po pravilu gotovo bešavno smenjuju planovi u linearnoj i vazdušnoj perspektivi. Posmatrač/ica jednim pogledom obuhvata celu sliku, a pomoću lične i kolektivne imaginacije svoga doba razdvaja planove i često prevodi prizor u priču.

U Klincovljevom radu pak nema naracije, a različiti svetovi postoje na istom prostoru slike, ali na različitim skalama. Zbog toga posmatrač/ica ne može u isto vreme sagledati delo u celosti, već se mora opredeliti za jednu ili drugu ravan. Takva nemogućnost je svojstvena radu s tim da se ovde nemoguće ne pojavljuje kao nadrealni, tematsko-formalni efekat, nego kao komponenta same strukture.

Brutalni semantički deficit pornografije, uz podrazumevano odsustvo svakog metaforičkog otklona, na neočekivan način parira antimetaforičnoj, “besformnoj” ili “tuđim” značenjima neopterećenoj autonomiji enformela. U oba slučaja, recipijent/kinja se suočava sa neumoljivim prisustvom stvari odnosno čina po sebi, uslovno rečeno, koji tvrdoglavo odbijaju da se odreknu svoje neposrednosti.

U isto vreme, pornografija funkcioniše i kao nekakva muskulatura slike u anatomskom i njeno nesvesno u psihoanalitičkom smislu.

Početkom 90-ih godina XX veka, u vreme nastanka ovog rada, preovlađujuća kulturološka paradigma je bio postmodernizam. Radikalna vrednosna ambivalencija, mešavina žanrova, ukidanje monolitnih modernističkih poetika, dekonstrukcija kanona itd. su očigledno inspirisali umetnika na stvaranje jednog ovakvog dela. Iz njega provejava suptilan humor na račun prethodno važećeg modernizma, tada uveliko smatranog estetskim sektaštvom.

Danas, u nedostatku bilo kakvih paradigmi, ukoliko se direktno obratimo samom radu, primećujemo da se umetnik poigrava uobičajenim poimanjem mikro i makro dimenzija. Sa dovoljno velike razdaljine slika izgleda kao uveličani mikroskopski snimak nekih virusa ili bakterija, dok se pomoću lupe posmatrač/ica suočava sa umanjenom opipljivom telesnošću. Tako možda izgleda materijalistički prosede današnjice u čijem prvom planu se nalazi neutralni i pristupačni mikrorealizam ljudskih tela a tek u nekom drugom opscena (?!) neprozirnost čoveka.

*Pornoteizam je moj neologizam koji spaja dve navodno nespojive oblasti kao što su teologija i pornografija. Ovde nije posredi vera u nemoguće, već nemoguća vera (koja zbog toga nije manje prisutna). Pored ironijskog odmaka, spoj religije i pornografije u Klincovljevom radu ima homeopatsku funkciju; pornografija je ovde lišena trivijalnosti i imanencije, dok je teologija lišena svetosti i transcendencije u uobičajenom smislu.

Dušica Popović, istoričarka umetnosti

  • 22.04.2017 | 10:00

    Umetnostna galerija Maribor, Strossmayerjeva 6, Maribor

    VIS-À-VIS - Zbirka UGM in zbirka 49 Nord 6 Est - Frac Lorraine - razstava (21.4.-20.8.2017.)

    sodelujoči umetniki: NIKA AUTOR (Slo), ÁLVARO BARRIOS (Col), SANDI ČERVEK (Slo), IVAN DVORŠAK (Slo), PATRICK FAIGENBAUM (Fra), MARCO GODINHO (Prt), MARIE-ANGE GUILLEMINOT (Fra), ZDENKO HUZJAN (Slo), HAO JINGFANG & WANG LINGJIE (Chn/Fra), PETRA KAPŠ (Slo), STOJAN KERBLER (Slo), DAVID LAMELAS (Arg/Fra), POLONA MAHER (Slo), CLAIRE MOREL (Fra), ROMAN OPALKA (Pol/Fra), ALEN OŽBOLT (Slo), LUDVIK PANDUR (Slo), ZORA PLEŠNAR (Slo), MARKO POGAČNIK (Slo), OTO RIMELE (Slo), KARIN SANDER (Deu), MIRA SANDERS (Bel), SIMONA ŠUC (Slo), FIONA TAN (Idn/Nld), SAŠO VRABIČ (Slo), IAN WILSON (USA)

    kustosinja razstave: Andreja Borin

    postavitev razstave: Andreja Borin in Simona Šuc

    oblikovanje: Matej Koren Studio

    prevod: Ksenija Vidic

    www.fraclorraine.org

    http://www.ugm.si

    21.05.2017 | 11:00

    Muzej suvremene umjetnosti Zagreb

    DAN GRAHAM (1942, New York): ZABAVA ZA CIJELU OBITELJ - izložba (20.5.-27.8.2017.)

    kustosi izložbe: Maurizio Bortolotti i Radmila Iva Janković

    partneri izložbe: Galerija Lisson, London; Galerija Hauser & Wirth, Zürich

    http://www.msu.hr

    07.06.2017 | 11:00

    Muzej suvremene umjetnosti Zagreb

    SintArt 08
    ALEM KORKUT (1970, Travnik): GRAVITACIJA - izložba (6.6.-30.9.2017.)
    kustosica izložbe: Nataša Ivančević

    http://www.msu.hr

    17.06.2017 | 10:00

    Mednarodni grafični likovni center, Grad Tivoli, Pod turnom 3, Ljubljana
    32. GRAFIČNI BIENALE: KRITERIJ ROJSTVA (16.6.-29.10.2017.)

    http://www.mglc-lj.si

    30.06.2017 | 15:00

    Kibla, Maribor

    PATRICIA PICCININI (Avstralija): ZAVEST / CONSCIOUSNESS - razstava (29.6.-14.10.2017.)
    http://www.patriciapiccinini.net

    https://www.youtube.com/watch?v=RPC_7JahYsM

    http://www.kibla.org

    07.07.2017 | 10:00

    Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske, Trg srpskih junaka 2, Banja Luka

    RADOŠ ANTONIJEVIĆ (1969, Pančevo): NA SVOME MJESTU STAJATI - izložba (6.7.-30.8.2017.)
    http://radosantonijevic.weebly.com

    kustos izložbe: Mladen Banjac, kustos Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske

     

    http://www.msurs.net

    07.07.2017 | 11:00

    Muzej suvremene umjetnosti Zagreb

    IVANA FRANKE: STRUJANJE PERCEPCIJE (SVEMIRI MISLI) / TOMMI GRÖNLUND i PETTERI NISUNEN: SIVA ZONA - izložba (6.7.-20.8.2017.)

    http://www.msu.hr

    07.07.2017 | 11:00

    Muzej suvremene umjetnosti Zagreb

    ANTO KAJINIĆ (1953, Modriča): PUTOVANJE KROZ BJELINE - izložba (6.7.-31.8.2017.)

    http://www.msu.hr

    12.07.2017 | 10:00

    Galerija umjetnina, Kralja Tomislava 15, Split
    ARHITEKTURA U SUVREMENOJ UMJETNOSTI / ARCHITECTURE IN CONTEMPORARY ART - izložba (11.7.-27.8.2017.)

    umjetnici/artists: DUŠKA BOBAN, TOMISLAV BUNTAK, TOMISLAV ČERANIĆ, IGOR EŠKINJA, ANDREA FRASER, CYPRIEN GAILLARD, ZLATKO KOPLJAR, ARMIN LINKE/SRĐAN JOVANOVIĆ WEISS, ANITA MILOŠ, VEDRAN PERKOV, RENATA POLJAK, VIKTOR POPOVIĆ, NELI RUŽIĆ, JULIÃO SARMENTO, JEE YOUNG SIM, LANA STOJIĆEVIĆ, DARIO ŠOLMAN, MARKO TADIĆ, PATRICIA TEODORESCU, ZLATAN VEHABOVIĆ

    kustosi / curated by: Jasminka Babić & Branko Franceschi

    https://www.galum.hr

    15.07.2017 | 12:00

    Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Rodoljuba Čolakovića 2, Beograd
    FADE IN 2: EXT. MODERNISTIČKA KUĆA - NOĆ - izložba (14.7.-21.8.2017.)
    kustosi: tim Švajcarskog instituta za savremenu umetnost, Njujork i Žili Bukobza

    umetnici: DANAI ANESIJADU, DARJA BAJAGIĆ, DORA BUDOR, ULISES KARION, HEMAN ČONG, BRIS DELSPERŽE, ALEKSANDRA DOMANOVIĆ, MATIS GASER, DAJGA GRANTINA, SINIŠA ILIĆ, ALEKS IZRAEL, BERTRAN LAVIJE, VILIJAM LEVIT, KRISTIJAN MARKLEJ, RODRIGO MATEUS, BENJAMIN RAMIREZ PEREZ, KARIS RODRIGEZ, BOJAN ŠARČEVIĆ, EJMI SIGL, TOBIJAS ŠPIHTIH, RAŠA TODOSIJEVIĆ
    produkcija: Balkan Projects

    http://www.msub.org.rs

Video
15.08.2017 | 19:22

Neko kao ti...

Grupa Eva Braun, koja više od tri godine nije samostalno nastupala u Beogradu, održaće 7.