Privatno u svakodnevnici
Galerija Remont nastavlja 7. maja ciklus izložbi “Preslišavanje” predstavljanjem radova Milice Crnobrnje Vukadinović, Žolta Kovača i Aleksandra Dimitrijevića, koji kroz istraživanja klasičnih medija slike, crteža i grafike, tematski dotiču privatnu dimenziju svakodnevnog života.
Autori u seriji radova polaze od različitih vizuelnih sadržaja i motiva (prizori neposrednog životnog okruženja, situacija, događaja) koji postaju ključni elementi u likovnim beleškama, komentarima i promišljanjima savremenog življenja, relacijama intimnog, tihog sa jedne strane i opšteg, ubrzanog, društvenog prostora sa druge.
Aleksandar Dimitrijević, rođen 1977. u Užicu, predstavlja se na izložbi radom “Kinder Garden” koji je u stalnom procesu, a čine ga slike malog formata (21x25cm) na kojima se nalaze ideje, skice svakodnevnice, zabeleške trenutka...
Prema rečima Dimitrijevića, to je “možda i nagoveštaj nekog rada koji tek treba da uradi, a možda i ne, ko zna!”
“Sigurno je da se osećam kao dete u pesku dok ih radim. Neprestano se igrajući i kroz igru upoznavajući samog sebe i svoj rad, shvatam, beležim i označavam kreativne procese koji se odigravaju u meni i oko mene”, naveo je Dimitrijević, koji se bavi istraživanjem međuljudskih odnosa kroz društvene igre i procesa koji se manifestuju kroz taj odnos.
Izlagao je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Osnovne studije (slikarstvo) završio je 2004. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na kojoj je 2010. magistrirao (crtež).
Nagrađivan je više puta, a radovi mu se se nalaze u brojnim privatnim i javnim kolekcijama.
Milica Crnobrnja Vukadinović, rođena 1975. godine u Beogradu, predstaviće radove “From the Music Box” (2004) i “Iz kaveza, u kavez” (2010).
Video rad i slike iz celine “From the Music Box” odnose se na pronalaženje unutrašnjeg mira i udobnijeg okvira za funkcionisanje, ali i istovremenu bojazan u otkrivanju u čemu se zapravo sastoji nemir.
Raznolike stilizovane muzičke kutije zapravo su slike manjeg formata načinjene bojom, vezom, kolažem i različitim intervencijama po industrijskom materijalu i tekstilu. Na jednoj velikoj beloj slici klavira-muzičke kutije projektovan je video rad u okviru kojeg je iskorišćena plastična lutkica-balerina kojoj je, uz postavljanje pitanja, ponuđen prolazak kroz umetničina prošla iskustva i radove...
Rad “Iz kaveza, u kavez” u celini je osmišljen i izveden kao prostorni crtež. Transponovanje crteža izvedeno je direktnom intervencijom na zidovima Galerije FLU u Beogradu. Odgovarajući na raspored zidova, izbočina i uglova izlagačkog prostora, oblikovanje pojedinih monumentalnih crteža nije izostavilo sugestiju, nagoveštaj treće dimenzije.
Primarni crtež kaveza u kojem se nalaze jedna živa i jedna mrtva ptičica-zeba sa repeticijom paterna plesačkom para u zlatnom, prikazan je kako na malom formatu, tako i na velikom, zidnom. Taj patern preuzet je iz detalja izvedene celine “From the Music Box” u Galeriji Remont, kao momenat traganja za većom slobodom i istovremenim mirom, koji lagano iščezava iznad krhkih zatočenih pernatih bića. Izložbu su sačinjavali i crtež slobodnih žica, takođe na zidu, kao i na malom formatu na naspramnom zidu. U jednom od uglova zidova predstavljeni su zlatnom bojom i dečji pokušaji dodirivanja žičanog kaveza, odnosno njegove senke.
Milica Crnobrnja Vukadinović diplomirala je na Akademiji Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju u Beogradu, kao i na Fakultetu likovnih umetnosti (FLU) u Beogradu (odsek slikarstvo, u klasi profesora Čedomira Vasića), na kojem je i magistrirala i trenutno je na doktorskim umetničkim studijama. Dvostruka je dobitnica nagrade “Ljubica Cuca Sokić” za intimni mali format. Od 1999. izlaže na samostalnim i grupnim izložbama i umetničkim festivalima u zemlji i inostranstvu.
Žolt Kovač, rođen u Pančevu 1975. godine, učestvuje na izložbi “Preslišavanje 3” projektom “Prazno vreme” o ubrzanom savremenom gradskom načinu života.
Referišući se na “Filozofiju dosade” (1999) Laša Fr. H. Svensena i refren iz “Stene” (1994) T. S. Eliota, Kovač ukazuje da i Beograd postaje velegrad, sa svim dobrim i lošim osobinama koje ta činjenica nosi sa sobom.
“Promene su sveobuhvatne. Stanovnika i automobila je sve više. Kretanje po gradu je sve teže, a ulice se više ne mogu širiti. Povećava se broj sati provedenih na poslu. Komunikacija naizgled olakšana savremenim sredstvima postaje sve površnija. Neprekidno jurimo za nečim što većina nas ne može precizno da definiše. Živimo u vremenu žurbe: instant kafe, instant zadovoljstva i instant bliskosti.
U toj jurnjavi koja nas sve obuzima polako se gube kriterijumi, gubi se ideja zbog čega se uopšte počelo juriti i jurnjava se prihvata kao nešto dato o čemu se više ne razmišlja kritički. Za čim jurimo? Za novcem? Za slavom? Za srećom? Za zadovoljenjem nekih novonastalih potreba za koje se ne sećamo kada su se u nama probudile. Samorealizacija i produktivnost postaju jedina religija”, naveo je Kovač o radu “Prazno vreme”.
Prema njegovim rečima, kada upadnemo u takav vrtlog neprekidnih dnevnih aktivnosti i obaveza retko nastupa kvalitetno stanje kreativne obuzetosti, ono staloženo stanje povećane prisutnosti u kome možemo provesti mnogo sati, a da ni ne pomislimo da nešto van te mikro aktivnosti postoji.
“Naprotiv, vreme može da prolazi brzo, ali je stalno prisutan utisak da ono izmiče i najčešće se pokušava sustići kroz sve maničniju aktivnost. To vreme ne ispunjava i ne ostavlja dovoljno energije za kvalitetno vreme, vreme kada smo svesni svog života. Neobično, ali se osećamo prisutnim i živim upravo u onim momentima kada se ne juri, u praznom vremenu koje trošimo u dokolici ili obavljanju svakodnevnih kućnih aktivnosti. Počinjemo da čeznemo za dosadom i sporim prolaskom vremena. Osećamo se prisutnim jedino kad, gledano iz vizure mahnitog života, gubimo vreme. Ostaje nada da će ta pozitivna dokolica praznog vremena dovoljno dugo da traje da iz nje proistekne neka istinska potreba i nužnost da se nešto uradi sa sopstvenim životom”, naveo je Kovač.
Kovač je završio Matematičku gimnaziju, a potom je diplomirao i magistrirao na FLU u Beogradu, na kojem je trenutno na doktorskim umetničkim studijama. Pohađao je i Školu za istoriju i teoriju slike pri Centru za savremenu umetnost Beograd.
Izlagao na 11 samostalnih i više grupnih izložbi u Srbiji i Evropi.
Izložba Dimitrijevića, Milice Crnobrnje Vukadinović i Kovača, koja će biti otvorena do 25. maja, treća je u nizu u ciklusu “Preslišavanje”.
Projekat “Preslišavanje” osmišljen je kao serijal postavki na kojima se predstavljaju radovi do tri autora, grupisanih po tematskim pristupima, fenomenima ili medijima. Uz izložbe, sastavni deo predstavljanja osnovnih karakteristika scene, čine predavanja, diskusije na najznačajnije teme i probleme koji su označili prvu deceniju XXI veka.
Kustoski tim projekta čine istoričari umetnosti Saša Janjić, Slobodan Jovanović i Miroslav Karić, čije je profesionalno sazrevanje blisko vezano za rad generacije umetnika koja je tek stupala na scenu i čiji je dalji profesionalni razvoj kroz brojne aktivnosti i projekte ispratila.
Uoči otvaranja izložbe “Preslišavanje 3”, u Remontu će 6. maja - na dan izbora na svim nivoima u Srbiji, biti održan još jedan “Foto bazar”, akcija koja je krajem marta, kada je prvi put organizovana, izazvala veliko interesovanje publike.
"Foto bazar 2" se slučajno poklapa sa izborima, ali se Remontu dopala ideja da baš na izborni dan ponudi sugrađanima mogućnost da naprave svoj izbor konkretnih vrednosti.
Autori zastupljeni na “Foto bazaru 2” su: Ivan Petrović, Aleksandrija Ajduković, Katarina Radović, Mihailo Vasiljevic, Srđan Veljović, Ivan Zupanc, Viktor Šekularac, Mirjana Boba Stojadinović, Goran Micevski i Dragan Petrović.
(SEEcult.org)
