• Search form

19.05.2014 | 12:06

Sahrana Dobrice Ćosića

Sahrana Dobrice Ćosića

Književnik i akademik Dobrica Ćosić biće sahranjen 20. maja na Novom groblju u Beogradu, saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU), navodeći da je Ćosić “vizionarskim i magičnim književnim stilom ostavio dubok trag u srpskoj književnosti”.

“Nјegova dela, koja su obeležila srpsku književnost 20. veka, privlačila su veliku pažnju čitalaca i uvek su bila među najčitanijim izdanjima”, navela je SANU u saopštenju.

Sahrana Ćosića je 20. maja u 14 sati na Novom groblju.

Ćosić je preminuo 18. maja u Beogradu u 93. godini.

Rođen 29. decembra 1921. godine u mestu Velika Drenova (kod Kruševca), Ćosić je bio i prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije.

Bio je redovni član Odelјenja jezika i književnosti SANU od 1976. godine, a dopisni je postao 1970.

Bio je i član Udruženja književnika Srbije i Srpske književne zadruge, čiji je bio i predsednik (1969-1971).

U SANU je bio član odbora za proučavanje srpske manjine u susednim zemlјama, Odbora za 3. milenijum i Odbora za proučavanje Kosova. Takođe, bio je član Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja, kao organizator i predsednik od 1984. godine.

Ćosić je bio dvostruki dobitnik NIN-ove nagrade za najbolji roman – 1954. godine za roman “Koreni” i 1961. za “Deobe”, za koje je dobio i Sedmojulsku nagradu.

Dobitnik je niza nagrada i društvenih priznanja.

Povodom smrti Ćosića, telegrame saučešća njegovoj porodici uputili su državni zvaničnici i pojedini lideri opozicije.

Ministar kulture Ivan Tasovac nazvao ga je jednim od najznačajnijih srpskih književnika druge polovine 20. veka.

“Srpska kultura izgubila je najautentičnijeg autora srpske golgote i vaskrsa od pre sto godina i mnogih drugih dela, dok je društvena scena ostala bez istaknutog antifašističkog borca i veoma važnog svedoka našeg dinamičnog i teškog vremena”, naveo je Tasovac u telegramu saučešća u svoje i u ime Ministarstva kulture.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r