Šanse za opstanak kulture

Javno slušanje o modelima finansiranja kulture u zemljama Evropske unije, održano 3. aprila u Skupštini Srbije, pružilo je niz inspirativnih primera iz sfere kulturne politike, ali i aktivizma za više novca za kulturu, a time i za poboljšanje njenog statusa u društvu. Na osnovu diskusije, skupštinski Odbor za kulturu i informisanje, organizator tog skupa, sačiniće set preporuka ministarstvima kulture i finansija kako bi doprineo rešavanju nagomilanih problema, posebno zaoštrenih poslednjih godina zbog opšte finansijske krize, ali i novim zakonima koji su suprotni prirodi kulturne produkcije.

Većina učesnika konstatovala je da kultura mora imati državnu budžetsku podršku, ali da su neophodni i drugi mehanizmi, posebno poreski. Oni bi omogućili opstanak kulture u kriznom vremenu, kakvo je današnje, kada se državni i gradski budžeti za kulturu smanjuju i u najbogatijim zemljama EU.

Više puta je ukazano i na opasnost poistovećivanja kulture i zabave, kao i na potrebu zajedničkog delovanja institucija i nezavisnog sektora radi pritiska na nadležne, s obzirom da je jedan od hroničnih problema nedostatak političke volje da kultura dobije mesto koje joj u savremenom demokratskom društvu pripada.

Nadahnut prikaz značaja kulture dao je nagrađivani filmski reditelj Srdan Golubović, ističući da je važno da svi stanu u njenu zaštitu, jer predstavlja osnovu identiteta naroda, zapis o njegovoj prosvećenosti i svedočanstvo duhovnosti.

Kultura pritom, kako je naglasio, mora da bude kritička, subverzivna i hrabra, jer bez društvenog aktivizma, “postaje tup nož i pretvara se u prigodnu političku propagandu bez umetničke vrednosti”.

Skupu je prisustvovao na početku i ministar kulture Bratislav Petković, koji je pozdravio inicijativu skupštinskog Odbora i podsetio na reči Slobodana Jovanovića da “srpski narod može da opstane samo kao kulturna snaga”. Žureći da predstavi mesečni izveštaj na konferenciji za novinare u Ministarstvu, Petković je rekao još i da mu “malo besmisleno” deluju “šumovi koji se čuju da kulturu treba na tržište”.

Predsednica skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Vesna Marjanović, poslanica DS, istakla je potrebu usvajanja nacionalne strategije za kulturu koja bi uvažila i značaj kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva, te stvorila uslove za intersektorski pristup razvoju kulture. S obzirom da je nacrt dugoočekivane strategije nepoznat i da ga trenutno razmatra Nacionalni savet za kulturu, ona je rekla da će resorni skupštinski odbor pomno pratiti dalji rad na njemu.

Na problem nedostatka strategije, između ostalog, osvrnuo se i Ognjen Marić iz Kancelarije za evropske integracije, navodeći da često stižu ad hoc zahtevi za podršku iz nacionalnog IPA fonda, ali da nema liste prioriteta, ni kriterijuma za odlučivanje.

Posebna tema u diskusiji bio je i Zakon o javnim nabavkama, kojem će Odbor za kulturu posvetiti sledeću sednicu, budući da je stvorio nove probleme budžetskim ustanovama kulture. Takođe, ukazano je i na opasnost koja im preti od odredbi Zakona o budžetskom sistemu koji predviđa obavezu vraćanja sopstvenih prihoda u budžet od januara 2014.

Direktor Narodne biblioteke Srbije Dejan Ristić rekao je da ti zakoni mogu da dovedu do zatvaranja ustanova kulture.

Prema Zakonu o javnim nabavkama, na primer, trebalo bi da za knjigu Milorada Pavića raspišemo tender, ali imamo onda tehnički problem, jer je pisac umro, naveo je Ristić.

“Tržišna logika ne može da se uvek primeni u kulturi, ona je živ organizam”, dodao je on, ukazujući i na pogubnost zakonskih odredbi o vraćanju sopstvenih prihoda u budžet.

NBS je od 500 miliona dinara 2011. godine spala na budžet od oko 300 miliona ove godine, a tu razliku je nadomestila sopstvenim prihodima. Kada bi ih vratila u budžet, ne bi mogla da opstane. “Ne možemo toliko brzo da zarađujemo koliko država smanjuje budžet”, rekao je Ristić.

Sličan primer iznela je i direktorka Kulturnog centra Beograda Mia David, navodeći da KCB iz sopstvenih prihoda obezbeđuje plate za polovinu zaposlenih. Sopstveni prihodi KCB-a su pritom prošle godine bili veći od budžetskih sredstava.

Članica Odbora za kulturu i poslanica Ujedinjenih regiona Srbije Snežana Plavšić, bivša državna sekretarka u Ministarstvu kulture, rekla je, na osnovu razgovora u Ministarstvu finansija, da će se tražiti model da sopstveni prihodi ostanu ustanovama.

Direktori kulturnih ustanova, umetnici i kulturni radnici iz nezavisnog sektora, kao i pojedini poslanici (uglavnom iz Demokratske stranke i Liberalno-demokratske partije), predstavnici ministarstava finansija i kulture, ambasada i stranih kulturnih centara, imali su priliku da čuju i iskustva gostiju iz Poljske, Češke i Hrvatske, kao i inspirativno izlaganje Vesna Ćorić Erić sa Instituta za uporedno pravo, koja je predočila niz pozitivnih primera poreske politike.

Prikazan je i aktivistički video Kancelarije Tačke kulturnog kontakta Srbije o važnosti kulture i potrebi učešća Srbije u programu EU “Kreativna Evropa”, nasledniku programa “Kultura 2007-2013” koji je kulturnom sektoru doneo proteklih nekoliko godina više od milion evra pomoći.

Lola Joksimović iz TKK izrazila je nadu da će Ministarstvo kulture inicirati u vladi razgovor o učešću Srbije u “Kreativnoj Evropi”, a pozvala je i sve ostale aktere kulturne scene da se priključe borbi za bolji položaj kulture.

(SEEcult.org)