Završna izložba radionice crtanja i slikanja “Slikamo Sloveniju”, koju su osmislili i vodili Marija Vauda i Nikola Pilipović, biće otvorena 28. maja u prostorijama Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine u Beogradu, uz projekciju koja prikazuje pedagoški i kreativni rad u protekla četiri meseca.
Na izložbi učestvuju: Nuša Gerden, Fani Mitrović, Neva Milovanović, Ana Trifković i Teodora Gligorijević.
Projekat “Slikamo Sloveniju” osmišljen je da sažme i formalizuje nekoliko nivoa plastičke - likovne imaginacije. Polaznice tog vremenski sažetog izleta u povesna i aktuelna duhovna i materijalna prostranstva likovne umetnosti, kako su naveli autori Marija Vauda i Nikola Pilipović, imale su zadatak da nacrtaju ili naslikaju izabrane motive koji su specifični za Sloveniju.
Vežbe gledanja, Nuša Gerden
Proces rada podrazumevao je zajedničke vežbe opažanja, uz simultano uspostavljanje odgovarajuće terminologije u vezi sa likovnom umetnošću kako bi poniranje u složenost i specifičnost likovnog jezika i vizuelne kulture postajalo bogatije i efikasnije, te da bi se osvestila distinkcija između ukusa i discipline vizuelnog znanja. Rad na tehnologiji gledanja sa razumevanjem specifičnosti likovnih karakteristika izabranih “originala” - predložaka, uvođenje pojmova koji će biti temelj daljeg razgovora o vizuelnom do sublimiranja neizbežnih pitanja (na primer o odnosu ‘originala’ i ‘kopije’, kojoj su autori pretpostavili termin ‘interpretacija’), obeležio je ubrzani hod kroz vekovnu enigmu i pitanja prepleta između refleksije, pa tako i vizuelne refleksije i mesta porekla.
Slovenački narodni vez - do geometrije, Teodora Gligorijević
Rezultat tog rada su osobenih pet opusa Nuše Gerdan, Fani Mitrović, Neve Milovanović, Ane Trifković i Teodore Gligorijević, saobraznih dužini i intenzitetu zajedničkog otkrivalačkog rada. Svojim re-interpretacijama slika i reči iz slovenačke kulturne baštine (narodni vez, reč MIDVA, slovenačka srednjovekovna, romantičarska i impresionistička likovna dela i poezija), učesnice radionice su uspevale da stvore samosvojna umetnička dela.
Ponavljanja kroz reinterpretaciju su i jaki mehanizmi pamćenja, pa je “originalima”, koji su odabrani kao signifikantne predstave slovenačke kulturne istorije (Sejalec Ivana Grohara, Pogled na Bohinj Antona Karingera, Nadangel Gabriel s svitkom, srednjeveška freska iz okoli 1450-1460, Cerkev sv. Petra v Vrhu nad Želimljami...) svaka od učesnica dodavala svoje vreme, svoje telo i specifičnu “auru”.
Slovenačka kulturna baština, Fani Mitrović, Tlocrt Velenjskog zamka
Sada su ta pojedinačna i zajednička radna iskustva i iskušenja, prema rečima Marije Vaude i Nikole Pilipovića, pohranjena i kao emotivna riznica i dokument o internacionalnom, interkulturnom i ljudskom dijalogu koji se odvijao jednom nedeljno u toku četiri meseca u prostorijama Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine i Društva Slovenaca Sava u Beogradu.
Prema navodima prof. dr Nikole Šuice, izuzetna i edukativno pročišćena obrada svih etapa tog kursa proistekla je od profesionalnih umetnika Marije Vaude i Nikole Pilipovića, čija su samostalna, ali i zajednička izlaganja (Manik) i godine provedene u umetničkom pozivu doprinos produktivnog pravca projekta.
Projekat je finansirao Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine.
*Otvaranje izložbe prvobitno je planirano za 21. maj, ali je odloveno za 28. maj zbog trodnevne žalosti u Srbiji.
(SEEcult.org)