Sve manje slobode medija
Svetski dan slobode medija obeležava se 3. maja širom sveta podsećanjem na ubijene i zatvorene novinare, protestnim akcijama i analizama medijske situacije koja je, prema godišnjem izveštaju Fridom hausa, pala na najniži nivo u poslednjih 12 godina. Poseban pad zabeležen je u Evropi, a među zemljama koje su u tom pogledu apostrofirane kao naročito negativni primeri je i Srbija. Od zemalja u regionu na najlošijoj poziciji svetske liste Makedonija, jedina koja je rangirana kao neslobodna.
Pad slobode medija u svetu u 2015. godini, kako je ocenio Fridom haus, posledica je pokušaja političkih, kriminalnih i terorističkih snaga da preuzmu ili ućutkaju medije u okviru šire borbe za vlast.
Samo 13 odsto stanovništva u svetu živi u zemljama sa slobodnim medijima, u kojima je bezbednost novinara garantovana, izveštavanje o političkim događajima snažno, državno mešanje u medije minimalno i gde mediji nisu izloženi pravnim ili ekonomskim pritiscima.
Čak 46 odsto svetske populacije (3,4 milijarde), s druge strane, živi u okruženju bez slobode medija.
Od 199 zemalja i teritorija, 62 su ocenjene kao slobodne (31 odsto), njih 71 je delimično slobodno (36 odsto), a 66 je rangirano kao neslobodno (33 odsto).
Medijski najslobodnije zemlje su Norveška, Belgija, Finska, Holandija i Švedska, a najgora situacija je u Severnoj Koreji, Belorusiji, Iranu, Siriji i Kubi.
Poseban pad slobode medija zabeležen je tokom prethodnih deset godina u Evropi – više nego u bilo kom drugom regionu.
Od evropskih zemalja u 2015. godini, pad slobode medija primetan je posebno u Turskoj, Francuskoj, Srbiji i Makedoniji, koje su se našle medju 19 zemalja u svetu u kojima je zabeležen najveći pad slobode.
Srbija je na 87. mestu od ukupno 199 zemalja i teritorija obuhvaćenih izveštajem.
Prema izveštaju Fridom hausa, pad slobode medija u Srbiji, koja je svrstana među delimično slobodne zemlje, posledica je "neprijateljske retorike vlade (premijera Aleksandra) Vučića prema istraživačkim novinarima, prijavljene cenzure novinara i medijskih kuća i smanjenja kritičkog i nezavisnog izveštavanja".
Od zemalja u regionu, nešto bolje pozicije imaju Crna Gora (80) i Hrvatska (84), dok su lošije rangirane Bosna i Hercegovina (104), Albanija (106) i Makedonija (136).
Makedonija se - jedina u regionu, našla među neslobodnim zemljama zbog afere sa prisluškivanjem, koja je razlog i aktuelnih protesta u toj zemlji, kao i koruptivne prirode odnosa zvaničnika vlasti i vlasnika medija, te rastićih pretnji i napada na medijske radnike.
I prema izveštaju Reportera bez granica, sloboda medija je znatno pogoršana širom sveta u protekloj godini, jer mnoge vlade pokušavaju da preuzmu kontrolu nad medijima, strahujući od velikih javnih debata. RSF je posebno skrenuo pažnju na zabrinjavajuću stanje nezavisnih medija, koji su suočeni sa raznim pritiscima iz ideoloških ili drugih razloga, kao što su politički ili interesi privatnog sektora.
Svaki kontinent je, prema izveštaju RSF-a, doživeo pad slobode medija – Amerika za 20,5 odsto, a Evropa i Balkan za 6,5 odsto, pre sveha zbog rastućeg uticaja ekstremističkih pokreta i pritisaka ultrakonzervativnih vlada. Evropa je ipak kontinent sa najslobodnijim medijima, a prati je Afrika, koja je prvi put preuzela vođstvo u odnosu Ameriku, gde je nasilje prema novinarima sve izrazitije. Sledi Azija i Istočna Evropa-Centralna Azija, dok su Severna Afrika i Bliski Istok i dalje regioni sa najmanje medijskih sloboda.
Prema izveštaju RSF-a, koji je baziran na indiktorima koji se odnose na pluralizam, nezavisnost, pravni okvir, transparentnost, infrastukturu i bezbednost novinara, najslobodnije zemlje su tri evropske – Finska, Holandija i Norveška, a najveći pad doživela je Poljska, koja se našla na 47. mestu (29 niže nego 2014). Tadžikistan je pao 34 mesta na 150. poziciju, a na samom začelju liste sa ukupno 180 zemalja su ostali Turkmenistan, Severna Koreja i Eritreja.
Na globalnoj listi RSF-a, Slovenija je na 40. mestu, a sledi Srbija na 59. poziciji, koja je za osam mesta bolja nego prethodne godine. Bosna i Hercegovina je na 68. mestu, Crna Gora na 106. i Makedonija na 118.
RSF napominje da njegov indeks nije indiktor kvaliteta novinarstva u pojedinačnim zemljama, niti predstavlja pokazatelj javnih politika iako vlade očigledno imaju veliki uticaj na položaj svake zemlje.
(SEEcult.org)
