Trka zadovoljstva za škole bez nasilja
Velika “Trka zadovoljstva”, koja će biti održana 18. aprila na 22. Beogradskom maratonu, posvećena je UNICEF-ovom programu “Škole bez nasilja”, pokrenutom 2005. godine. Zainteresovani za priključenje toj akciji trebalo bi da kupe listić za učešće u “Trci zadovoljstva” (pet kilometara) po ceni od 200 dinara, čime će pomoći stvaranju velikog koraka napred ka kulturi nenasilja, saradnje i razumevanja među decom, nastavnicima, roditeljima i lokalnom zajednicom, istakao je UNICEF.
Velika “Trka zadovoljstva”, koja će biti održana 18. aprila na 22. Beogradskom maratonu, posvećena je UNICEF-ovom programu “Škole bez nasilja”, pokrenutom 2005. godine.
Zainteresovani za priključenje toj akciji trebalo bi da kupe listić za učešće u “Trci zadovoljstva” (pet kilometara) po ceni od 200 dinara, čime će pomoći stvaranju velikog koraka napred ka kulturi nenasilja, saradnje i razumevanja među decom, nastavnicima, roditeljima i lokalnom zajednicom, istakao je UNICEF.
Zahvaljujući doprinosu koji su dali građani, privrednici, Gradska uprava grada Beograda - Sekretarijat za obrazovanje, kao i nacionalni ambasadori UNICEF-a Ana Ivanović i Saša Đordević, u program “Škole bez nasilja” uključeno je do sada više od 9.000 nastavnika i oko 93.000 učenika u 156 škola u Srbiji.
Program “Škole bez nasilja” pokrenut je 2005. godine, kada je poseban gost Beogradskog maratona bio jedan od najvećih sportista svih vremena - legendarni Karl Luis.
Ovogodišnjoj “Trci zadovoljstva”, osim ljubitelja te discipline, sportista i ljudi iz javnog života, priključiće se i Žarko Lepojević koji je, trčeći maraton u Australiji, uspeo da sakupi 1.600 austalijskih dolara za UNICEF.
Mnoge javne ličnosti širom sveta su trčale maraton, a često to rade kako bi pomogli i promovisali neku humanitarnu akciju poput programa “Škole bez nasilja”.
Tako je muzičar Paf Dedi trčao Njujorški maraton kako bi postigao bolji rezultat od Opre Vinfri (4:29:20) i pritom je sakupio više od dva miliona dolara za siromašne skole u Americi.
Najbrže javne ličnosti su glumci Vil Farel (3:56:12), Vilijam Boldvin (3:24:29), a najbolje vreme je napravio biciklista Lens Armstrong (2:59:36). Najsporiji je bio glumac Fredi Princ Jr. (5:50:49).
Na poslednjem Londonskom maratonu 76 odsto ljudi je trčalo kako bi pomoglo neku humanitarnu akciju.
Najpopularniji su maratoni koji se trče u najvećim gradovima sveta, kao što su Njujork, Čikago, London i Berlin, u kojima učestvuju na desetine hiljada ljudi i prate ih milionski auditorijumi.
Koliko su maratoni popularni i u drugim zemljama govori činjenica da je za najtežu trku na svetu je proglašen maraton na Južnom polu 2002. godine, na kome je pobedničko vreme bilo 8:52:03.
Najbrži maraton na svetu je istrčao Pol Tergat iz Kenije u Berlinu (2:04:55), a svetski rekord za žene, postavljen na Londonskom maratonu 2003. godine, drži čuvena Pola Redklif (2:15:25).
Najbrža nacija na svetu su Kenijci, koji su na 20 najbržih svetskih maratona ikada istrčali 11.
Maraton je trka na 42,195 metara ili 42 kilometra, što je razdaljina, na primer, od Beograda do Smedereva.
Ime "maraton" dolazi od legende o Filipidu, grčkom vojniku, koji je trčao od grada Maratona do Atine da javi da su Persijanci poraženi u Maratonskoj bici, a odmah potom izdahnuo.
Maraton je postao olimpijska disciplina 1896. godine u Atini.
Prvi pobednik maratona je bio Grk Spiridon Luis, iako je tokom trke popio malo vina i piva u lokalnoj krčmi.
Sajt Beogradskog maratona je www.bgdmarathon.org
(SEEcult.org)
