Uži izbor za NIN-ovu nagradu
U uži izbor za NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine uvršteni su romani šestoro autora, među kojima je i raniji dobitnik Goran Petrović, a iz konkurencije su ispala četvorica dosadašnjih laureata.
U uži izbor za NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine uvršteni su romani šestoro autora, među kojima je i raniji dobitnik Goran Petrović, a iz konkurencije su ispala četvorica dosadašnjih laureata.
NIN-ovu nagradu mogli bi da dobiju romani “Ono što oduvek želiš” Gordane Čirjanić (Narodna knjiga), “Vrlo malo svetlosti” Vladana Matijevića (Agora, Zrenjanin), “Mi različiti” Veselina Markovića (Stubovi kulture), “Gospođa Olga” Radovana Belog Markovića (Evro-Giunti), “Ispod tavanice koja se ljuspa” Gorana Petrovića (NID kompanija, Novosti) i “Kamen blizanac” Zorana Petrovića (Geopoetika).
Dobitnik će biti proglašen 17. januara, a nagrada će biti uručena 26. januara u Skupštini grada Beograda, prenela je RTS.
Žiri, kojim predsedava Vasa Pavković, dobio je na čitanje 130 romana, od kojih je 30 uvršteno u najširi izbor, a u širi 16.
Među knjigama u najširem izboru bila su i dela dosadašnjih dobitnika NIN-ove nagrade Davida Albaharija (Mamac, 1996), Milovana Danojlića (Oslobodioci i izdajnici, 1997), Vladana Matijevića (Pisac iz daleka, 2003) i Svetislava Basare (Uspon i pad Parkinsonove bolesti, 2006), a u trci je ostao samo Goran Petrović, koji je nagrađen 2000. godine za “Sitničarnicu ‘Kod srećne ruke’".
Dodela NIN-ove nagrade za 2010. godinu obeležena je i zahtevom Sretena Ugričića da njegov roman “Neznanom junaku”, u izdanju Lagune, bude povučen iz konkurencije, jer smatra da “ovakva NIN-ova nagrada, kakvom se uglavnom pokazala poslednjih dvadeset godina, ne daje legitimitet piscu, nego pisac daje legitimitet ovakvoj nagradi, ako pristane da učestvuje”.
U pismu uredništvu “NIN-a” i izdavaču, Ugričić je naveo da NIN-ova nagrada presudno utiče na kanonizaciju savremenog domaćeg stvaralaštva, a pošto je roman dominantni i privilegovani žanr, i na artikulaciju ukupne predstave književnosti i njenog statusa na kulturnoj i javnoj sceni.
“Kao takva, NIN-ova nagrada je funkcionalno usađena u sociosimbolički poredak kojim se bavim u ‘Neznanom junaku’ (kao i u prethodnoj knjizi eseja ‘Uvod u astronomiju), poredak koji je mutirao do grotesknih formi i razmera - kako vulgarnih i bolno očiglednih, tako i samozatajnih i naizgled bezazlenih - te mora biti demaskiran, detabuiziran i desakralizovan, temeljno iskritikovan i objašnjen čak i deci u osnovnoj školi, inače će nas satrti, a već nam je naneo nenadoknadivu štetu”, naveo je Ugričić, opisujući taj poredak kao “ideološki armiran nacionalizmom, tradicionalistički, patrijarhalan, populistički, autističan i antiprosvetiteljski”.
Navodeći i da takav poredak podstiče konformizam i samosažaljenje umesto istinoljubivosti, samosvesti, odgovornosti, racionalne kritičnosti i otvorenosti, te da nije u stanju da produkuje smisao, već ga nemilice troši, ulizuje se predrasudama, niskom ukusu, malograđanštini, mediokritetstvu, zatucanosti i ksenofobiji, Ugričić je dodao i da je u tom i takvom poretku bio mjoguć i stvaran Slobodan Milošević i njegov režim.
“To je poredak našeg poraza i bezizlaza”, naveo je Ugričić, koji je i upravnik Narodne biblioteke Srbije.
Ugričić je pozvao i druge pisce da pokažu da razumeju zašto je važno i neophodno odbiti učešće u konkurenciji.
Prošle godine NIN-ovu nagradu dobila je Grozdana Olujić za roman “Glasovi u vetru”, u izdanju Srpske književne zadruge. Njen roman dobio je samo glas više od “Ljetopisa večnosti” Žarka Komanina, takođe u izdanju SKZ, a u užem izboru bilo je još šest naslova.
Olujićeva je tek treća žena koja je dobila NIN-ovu nagradu u proteklih 55 godina, posle Dubravke Ugrešić, nagrađene za "Forsiranje romana reke" (1988) i Svetlane Velmar Janković za "Bezdno" (1995).
NIN-ova nagrada je do raspada bivše Jugoslavije dodeljivana piscima sa celog tog prostora, a trostruki laureat bio je samo Oskar Davičo, dok su dvostruki bili Dobrica Ćosić i Živojin Pavlović.
Spisak dosadašnjih dobitnika nalazi se OVDE
(SEEcult.org)
