Digitalizacija kulturne i naučne baštine i učenje na daljinu tema su međunarodne naučne konferencije koja će od 30. septembra do 2. oktobra okupiti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu više od sto učesnika iz petnaestak zemalja, koji će predstaviti primere dobre prakse, ali i ukazati na probleme digitalizacije koja i u svetu još uvek izaziva brojne nedoumice, ali je shvaćena i kao preduslov opšteg društvenog razvoja.
Srbija je tek na začetku digitalizacije, a konferencija “Digitаlizаcijа kulturne i nаučne bаštine, univerzitetski repozitorijumi i učenje nа dаljinu” na Filološkom fakultetu bi, prema rečima prodekana Ljiljane Marković, trebalo da pruži novu paradigmu društveno-ekonomskog razvoja, jer je u savremenom dobu došlo u kvalitativnom smislu do promena u shvatanju i obrazovanja, i nauke, i istraživanja i kulture.
“Moramo da iskoristimo prednost novih tehnologija da bismo prevazišli jaz i uhvatili korak sa svetom... Nama nije samo mesto u Evropi, nego nam je prirodno stanje visoka razvijenost, a jedini resurs koji imamo su izuzetno sposobni, pametni i talentovani ljudi. Ako njih ne iskoristimo, nećemo moći ni da ostvarimo visoki razvoj u 21. veku, a ako to ne učinimo sada, posle će biti kasno”, poručila je profesorka Marković 27. septembra na konferenciji za novinare.
I predsednica Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje Jelena Trivan, članica Organizacionog odbora i poslanica Demokratske stranke, istakla je značaj digitalizacije u kulturi i naglasila da je neophodna ozbiljnija institucionalna podrška koja ne treba da se svodi samo na nadležno Ministarstvo. U tom smislu podsetila je da je Francuska 2008. godine, povodom predsedavanja EU, kao jedan od strateških prioriteta navela upravo digitalizaciju kulturne baštine - kao mogućnost da se na otvoreniji, demokratskiji način pristupi kulturi raznih zemalja.
Ministarstvo kulture, prema njenim rečima, priprema formiranje radne grupe za pripremu strategije za digitalizaciju do 2020. godine, što je važno za početak tog procesa koji ukida geografske barijere, omogućava pristup kulturnim dobrima na daljinu, kao i interakciju, ali nameće i velike dileme, između ostalog i o tome gde su danas granice autorskog prava, na koji način predstaviti digitalno blago i nametnuti ga u obilju informacija u virtuelnom svetu, odnosno na internetu.
Jelena Trivan je rekla i da Zakon o autorskim pravima, koji treba da bude usvojen, ne rešava na pravi način to pitanje, s obzirom da digitalizacija u Srbiji praktično još nije ni počela.
“Zato je i ova konferencija izuzetno važna - da bismo čuli iskustva drugih, ali ne samo glorifikovali, već čuli i koji su problemi i koja su rešenja”, rekla je Jelena Trivan, koja je doktorant na Filološkom fakultetu.
Dekan Filološkog fakulteta Aleksandra Vraneš rekla je da konačni rezultat digitalizacije kulturne i naučne baštine predstavlja "formiranje elektronskih repozitorijuma kao osnove za razvijanje učenja na daljinu i za zaštitu kulturne baštine".
I profesorka Marković istakla je značaj učenja na daljinu (e-learning) i izrazila nadu da će država shvatiti da je to nešto što će joj uštedeti velika sredstva u budućnosti.
“Učenje na daljinu nema alternativu za istinsku edukaciju i primenljivo znanje. Virtuelna učionica je danas stvarnost!”, poručila je profesorka Ljiljana Marković.
U SAD je čak 5,5 miliona studenata koji uče na daljinu i to je postalo već biznis koji je vredan 2,5 milijarde dolara, rekao je profesor Dalibor Soldatić, ističući da Filološki fakultet primenjuje kombinovani metod učenja na daljinu i da je prošle godine imao 1.800 studenata na pedesetak predmeta, ali da je to ipak malo u odnosu na ukupan broj.
Soldatić je dodao da je tako radikalnu promenu u procesu obrazovanja teško uvesti i gotovo nemoguće naterati ljude koji rade 30 godina na jedan način da preko noći prihvate nov sistem.
“Važno je ipak početi”, rekao je Soldatović, ukazujući da je učenje na daljinu posebno korisno za poslediplomske i doktorske studije, jer je teško očekivati da će mlade ljudi, koji zbog Bolonje moraju i fizički da prisustvuju nastavi, roditelji moći da izdržavaju i nakon osnovnih studija.
Konferencija “Digitаlizаcijа kulturne i nаučne bаštine, univerzitetski repozitorijumi i učenje nа dаljinu” je 11. koju Filološki fakultet organizuje u oblasti bibliotečko-informacionih tehnologija, a prvi put će okupiti i deset studenata Emporia stejt univerziteta iz Kanzasa, kao i studente iz Bugarske, koji će razmeniti iskustva sa studentima iz Srbije.
Učesnici konferencije - stručnjaci iz različitih oblasti (profesori, bibliotekari, istraživači, nastavnici, informatičari…) fokusiraće se na očuvanje dokumentarno-istorijske, kulturne i naučne baštine u digitalnom dobu.
Među temama koje će biti razmatrane su: digitalizacija dragocenih knjiga, periodike i nepublikovanih naučnih radova kao vid zaštite i promocije kulturne baštine, značaj digitalizacije kulturne baštine za razvoj nauke, kulture i nastave, standardizacija i kontrola kvaliteta digitalizacije, učenje na daljinu…
Pretkonferencijiski program, 29. septembra, obuhvata nekoliko radionica na kojima će učesnici moći da razmene iskustva i steknu nova znanja.
Prof. dr Veljko Milutinović sa ETF-a održaće predavanje o profesionalnom životnom menadžmentu (Professional Life Management - ProLifeMGMT), a Miloš Bajčetić sa Instituta za histologiju i embriologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu održaće radionicu “Moodle 2.1 - nova verzija, nove mogućnosti”.
Najavljena je i radionica o Digitalnom repozitorijumu Univerziteta u Beogradu - PHAIDRA, kao i o kreativnosti i inovativnosti uz upotrebu tehnologije, sa fokusom na e-učenje. Sa učesnicima će biti urađen primer kako jednu nastavnu temu obraditi uz upotrebu raznovrsnih programa i veb 2.0 alata, a zatim podeliti rezultate i “otkrića” sa celom grupom.
Nataša Dakić, Aleksandra Trtovac i Jelena Andonovski iz Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" održaće radionicu “Savremeni metodi primene metapodataka u naučnim bibliotekama: ESE i Yahoo! Pipes”, namenjenu polаznicimа koji su zаinteresovаni zа primenu metаpodаtаkа u nаučnim bibliotekаmа.
Emilija Radibratović održaće predavanje o omogućavanju onlajn dostupnosti naučnih i stručnih radova u predmetnim oblastima, a Danijela Ljubojević (doktorant Filološkog fakulteta) o alatima za vršnjačko učenje i ocenjivanje. Posebna radionica, koju će održati pravna savetnica Nevenka Antić, posvećena je licenci Creative Commons, odnosno digitalizaciji autorskog prava.
Sajt konferencije je http://digitalheritage.fil.bg.ac.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)