Udruženje građana “Klara i Rosa” osnovale su 2014. godine u Subotici vajarka Daniela Mamužić i glumica Gordana Vukov Ciganjik. Shvativši da u njihovom gradu ne postoji građanski kulturni centar koji bi okupljao ljude povezane sklonošću ka savremenoj umetnosti, bez obzira na jezik, generaciju, religiju i nacionalnu pripadnost, odlučile su da ga naprave same. Programi koje su u prethodnih deset godina organizovale, kako su navele u intervjuu za SEEcult.org, promovisali su savremene umetničke prakse i raznolikost u svim segmentima društva, sa akcentom na podršku mladim snagama i lokalnim umetnicima. Osnaživanjem društvenog aktivizma, podsticale su na promišljanje, jačale ulogu umetnosti u zajednici i borile se protiv poslovične subotičke depresije, ali i sveopšte letargije i apatije, nacionalne netrpeljivosti, konzervativizma, polarizacije i jačanja desničarskih snaga. Do sada su svoje ideje uspešno povezivale s domaćim, regionalnim i međunarodnim projektima. Jedan od rezultata rada Udruženja je i formiranje krovnog udruženja Centar za savremenu kulturu i umetnost (ckplac.org), kao i onlajn Radio Plac.
Daniela Mamužić kaže da im je u gradu sa čak četiri zvanična jezika i mnoštvom nacionalnih kulturnih ustanova, koje su po prirodi tradicionalne, trome i razdvajaju građane po nacionalnoj osnovi, bilo prevashodno važno da pokrenu ljude. Smatra da nezavisna scena u Subotici postoji, ali da je “više na individualnom nivou i nije baš vidljiva za širu zajednicu”, da je dosta marginalizovana i povučena. Što se tiče lokalne kulturne politike i njenog odnosa prema nezavisnoj sceni, Daniela Mamuzić smatra da ona nema mnogo autonomije u odnosu na državnu, te da obe deluju na razdvajanju, izmišljanju neprijatelja i odbrani “nacionalnih interesa”, što ne doprinosi dobronamernom i plodnom razvijanju socio-društvenih prilika, zbog čega kulturi - u takvoj atmosferi - gotovo da i nema mesta. Kao jedan od kvaliteta “Klare i Rose”, na koji su jako ponosne, Daniela Mamužić ističe princip prihvatanja, negovanja, podrške i deljenja, što se, kako kaže, možda generalno može nazvati ženskim principom.
- Od kada postoji vaše udruženje, kako je nastalo, s kojom idejom i šta znači ime udruženja?
Daniela Mamužić: Klara i Rosa su sestre, izmišljene rođake Ivana Sarića, pionira vazduhoplovstva u Subotici. Udruženje je osnovano 11. decembra 2014, na Međunarodni dan planina. Usled političkih promena u gradu i Kulturnom centru u kojem smo radile, imenovanjem nestručnog rukovodstva, osećale smo da bi naše dotadašnje aktivnosti trebalo da nastavimo preko sopstvene organizacije. Međutim, kako smo uspele da se izborimo da se koncept našeg rada ne promeni, Udruženje nije bilo mnogo aktivno narednih pet godina. Nakom prestanka rada u toj ustanovi krajem 2018. godine, nas dve osnivačice odlučujemo da se u potpunosti posvetimo razvijanju Udruženja, sa idejom da samostalno i nezavisno organizujemo programe koji će doprineti kulturnoj sceni Subotice.
- Imate li svoj prostor? Kako ste do njega došle? Da li same pokrivate troškove održavanja ili vam pomaže Grad Subotica, npr?
Daniela Mamužić: Prostor Udruženja “Klara i Rosa otvoren” je početkom 2023. godine na adresi Petefi Šandora 15, u prostoru privatne stilske građanske kuće, uz podršku fonda European Endowment for Democracy, koji je trajao godinu dana. Nakon toga, troškove prostora pokrivamo iz drugih projekata. Od Grada nemamo finansijsku podršku.
- Šta sve radite u okviru svog udruženja, koja polja kulture pokrivate? Na koje ste projekte posebno ponosne?
Daniela Mamužić: Veoma nam je važno da pokrenemo, a pogotovo povežemo ljude u gradu koji je bogat različitim nacionalnim zajednicama, sa čak četiri zvanična jezika i mnoštvom nacionalnih kulturnih ustanova, koje su po samoj svojoj prirodi tradicionalne, trome i razdvajaju građane po nacionalnoj osnovi. Pogotovo nisu zanimljive za mlade koji gotovo da nemaju kulturni prostor koji bi ih animirao. Zato su naši programi usmereni i na mlade, koje želimo zainteresovati, ali i ispitati njihove potrebe i probleme.
Jedan od takvih programa bio je i InterAct, koji su podržali Heartefact fond i švajcarska Vlada, u kojem je, nakon poseta školama i radionica sa srednjoškolcima, nastala interaktivna predstava “Nešto kao Romeo i Julija”. Ova predstava se izvodi na dva jezika – srpskom i mađarskom, otvorena je za 5+5 mladih gledalaca - iz srpskih i mađarskih razreda, a bazirana je na materijalu prikupljenom tokom poseta školama. Na osnovu toga otvara dalje pitanja, koristeći jezik mladih (interaktivna upotreba mobilnih telefona, sleng...). Predstava kao aktivnu pozornicu koristi ceo prostor Centra “Klara i Rosa”.
Inače, kroz naše programe tematizujemo razne probleme - ekološke, rodne, filozofske… Neki od programa su 7.83Hz (mural oslikan bojama koje čiste vazduh, čišćenje šume i akustični koncert, projekcije eko dokumentaraca), Grounding (retreat za žene - aktivistkinje u kulturi), Ženski glasovi (dokumentovane priče žena iz Subotice na dva jezika sredine), O zajedničkom (razgovori na temu politike i društvenog uređenja), zajedničko kuvanje, programi Književnost se vraća u Suboticu, Secret Cinema (ne zna se unapred koji se film gleda), Dvorišna galerija, onlajn Radio Plac….
- Kako zajednica u kojoj živite i delujete prihvata vaš rad? Kakav je odziv publike, ko je čini? Da li postoji jedna te ista kritična masa učesnika ili se ona širi? Kakva su publika nove generacije kada je u pitanju nezavisna scena u Subotici? Jesu li zainteresovane za učešće/gledanje?
Daniela Mamužić: Publika je raznovrsna, u zavisnosti od programa, a obuhvata sve generacije, različite nacionalnosti (programi su na tri jezika: srpskom, mađarskom i engleskom) i različita interesovanja. Vremenom se, kako ljudi čuju za naše programe od poznanika ili preko medija, broj publike povećava i menja. Tokom nedavne crowdfunding kampanje Podrži prvi građanski kulturni centar u Subotici – videli smo da imamo podršku zajednice i premašili zadata očekivanja. Nezavisna scena u Subotici je dosta marginalizovana i povučena, retko se pojavljuje u javnosti i na programima.
- Kako se finansirate, da li aplicirate kod Grada, Pokrajine, Republike ili su evropski fondovi adresa koja vas pomaže?
Daniela Mamužić: Finansiramo se preko projekata koje podržavaju fondacije u Srbiji (Fondacija “Jelena Šantić”, Grupa 484, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Trag fondacija, Hajnrih Bel fondacija, Heartefact, Građanske inicijative, Rekonstrukcija ženski fond, Beogradska otvorena škola..) evropskih (EED, Guerrila Foundation, European Fund for Balkans, Erasmus+ projekti), američkih (Urgent Action Fund), a deo smo i internacionalne mreže Creative Pioneers, koju vodi Moleskine fondacija iz Italije, a okuplja slične inicijative širom sveta.
- Šta mislite, kako ti konkursi i fondovi - u smislu kvaliteta, diktiraju kulturne sadržaje?
Daniela Mamužić: Možda nije najbolja reč “diktiraju”, jer ni na koji način ne utiču na predlog koji mi pošaljemo na konkurs. Osim što ga odobre za finansiranje ili ne, u zavisnosti og toga da li odgovara smernicama poziva, a mi biramo takve koji obuhvataju naše polje delovanja. Na taj način pomažu da se naše ideje i sprovedu, što nije slučaj s državnim konkursima, jer se na njima sredstva dele po netransparentim kriterijumima, bira se upitan kvalitet i opredeljuju sredstva koja uglavnom nikada nisu dovoljna za sprovođenje predloženog programa, sve to s velikim kašnjenjem u objavi rezultata i finansiranju, a kulturu je potrebno podržati i finansirati kroz donacije i konkurse, jer ne spada u profitni sektor.
- Kakva je nezavisna scena Subotice? Postoji li? Ko je čini? Sarađuje li se u okviru te scene, ima li zajedničkih projekata?
Daniela Mamužić: Nezavisna scena Subotice postoji, ali više na individualnom nivou i nije baš vidljiva za širu zajednicu. Kroz krovno udruženje Centar za savremenu kulturu i umetnost pokušale smo da povežemo umetnike raznih pravaca, genaracija i nacionalnosti, ali tada je usledila pauza od dve godine usled pandemije i ta inicijativa je ostala više kao formalno i registrovano krovno udruženje, a sarađujemo međusobno kada se za to ukaže prilika.
- Pošto je Subotica multikulturalna sredina, na koji način – pored dvojezičnosti, prilazite toj zajednici?
Daniela Mamužić: Naši programi su velikim delom usmereni na povezivanje građana različitih nacionalnosti, kroz zajedničke programe - na tri jezika i uopšte promocijom zajedničkog i građanskog prostora, otvorenog za sve.
- Subotičku kulturnu scenu široj javnosti Srbije najviše je otvorilo “Deže Kostolanji” pozorište. Da li je ta činjenica i na koji način pomogla vama na nezavisnoj sceni?
Daniela Mamužić: Mi smo posetioci programa pozorišta “Deže Kostolanji” i ponekad sarađujemo. Tu se takođe okuplja publika koja je zainteresovana za kulturne sadržaje, različitih generacija i nacionalnosti, zahvaljujući dvojezičnom pristupu predstavama koje imaju titl, ali i ostalom kvalitetnom programu.
- Društveno političku, pa i kulturnu scenu Srbije, menjaju, naravno, razne okolnosti, između ostalih i migranti koji žive na obodu Subotice, ali i dolazak velikog broja Rusa i Ukrajinaca. Da li te okolnosti unekoliko usmeravaju teme kojima se u udruženju bavite?
Daniela Mamužić: Mi želimo da uključimo svakoga i svi su dobrodošli. Nekoliko programa je imalo za temu migracije, a filmski program četvrtkom smo prilagodili novim sugrađanima, obezbeđujući im titlove na engleskom jeziku.
- Žena i ženski princip čini se da su zadati vašim imenom? Koliko udruženje poput vašeg, temama kojima se bavi, može da osnaži žene u sredini u kojoj živite?
Daniela Mamužić: Naše udruženje trenutno aktivno vode tri žene, ali to nije princip koji je zadat. Može se reći da se vodimo principom prihvatanja, negovanja, podrške, deljenja, što možda generalno možemo nazvati ženskim principom. Svakako, trudimo se da osnažimo i podržimo različite grupe (mladi, stariji, žene, seoske inicijative…), ali i pojedince, bez obzira na pol, godište, nacionalnost…
- Kako lokalna, a kako državna politika, utiču na nezavisnu scenu Subotice? Na koji način vama politika pomaže, a kako vam odmaže?
Daniela Mamužić: Lokalna politika nema mnogo autonomije u odnosu na državnu i obe deluju na razdvajanju, izmišljanju neprijatelja i odbrani “nacionalnih interesa”, što nikako ne doprinosi dobronamernom i plodnom razvijanju socio-društvenih prilika, a kultura u takvoj atmosferi gotovo i da nema mesta.
- Kako pograničnost utiče na vaš rad?
Daniela Mamužić: Nedavno smo imale priliku da preko Poljskog intituta u Beogradu upoznamo Kšištofa Čiževskog, osnivača Centra Pograničje u Sejnima, koje se nalazi na granici Poljske, Belorusije i Litvanije. Čitajući njegove knjige pronašle smo mnogo zajedničkog i inspirativnog pristupa životu na granici. Naša kratka recenzija na tu temu može se pročitati na našem sajtu
- Na kom projektu/projektima trenutno radite?
Daniela Mamužić: Pripremamo projekat Kreativne Evrope, koji će angažovati umetnike koji rade sa zajednicom. Nastavljamo da jačamo interne kapacitete, uz podršku Građanskih inicijativa, ponavljamo uspešan program Kvartitura (koncerti, filmska projekcija i mural u javnom prostoru), uz podršku firme Ametek, otvaramo mogućnost da se umetnički radovi prodaju kod nas, otvaramo vrata kroz program Open Door - za sugrađane koji imaju svoje inicijative (Radionica keramike, pustovanja…), i vodimo stalne programe kao što su: O zajedničkom, Secret Cinema, Agora, izložbe, koncerti…
- Koliko ste povezani s drugim nezavisnim udruženjima u zemlji i regionu, nezavisnom scenom uopšte?
Daniela Mamužić: Kao osnivači krovnog udruženja umetnika Subotice - Centar za savremenu kulturu i umetnost, čija smo i članica, zajedno s još 12 udruženja, deo smo NKSS, koja upravo u septembru održava međuskupštinu u našem prostoru. Sarađivali smo i sa Močvarom iz Zagreba, Syabadkikoto iz Pečuja, Rojcom iz Pule…
- Šta je ckplac.org? Na koji način ta platforma pomaže vašem radu, a na koji zajednici?
Daniela Mamužić: Centar za savremenu kulturu i umetnost, Subotica, je krovno udruženje osnovano 3. jula 2020. godine u Subotici, s ciljem promocije savremene umetnosti, pružanja podrške lokalnim stvaraocima i kulturnim radnicima, kao i potrebe izgradnje prostora slobode izražavanja, istraživanja, povezivanja i razmene. Centar je osnovalo deset umetničkih udruženja iz Subotice: UG “Klara i Rosa”, Pozorišno udruženje “Letnji bioskop” – Nyári Mozi’ Színházi Közösség, Udruženje građana “Artrust”, “Etnofest”, NoWave Films, Udruženje građana “Junior muzički studio”, Udruženje građana “Authentic Vojvodina’”, Udruženje građana “Iuventus Ventus’” Udruženje građana “Simposion’” Udruženje građana “Szab-Way Szinházi Szervezet”, glumci, plesači, likovni umetnici, muzičari, kulturni i omladinski radnici. Nakon nekog vremena priključili su se i GIFest i Ctalker.
- Kako je nastao Radio Plac i ko je njegova publika?
Daniela Mamužić: Onlajn Radio Plac je zamišljen kao umetnički radiofonski projekat. Osim muzičkog izbora, sastavljenog isključivo od neobjavljene muzike, amaterske muzike i slobodne muzike, radio je usmeren ka beleženju radiofonskih zapisa svakodnevnog života ljudi u zajednici. Brehtovo viđenje radija kao mogućnosti komunikacije među ljudima čini okosnicu ovog poduhvata. On mora biti sredstvo izražavanja zajednice u okviru koje deluje. U tom smislu on razvija amaterizam i podstiče aktivno učestvovanje slušalaca u stvaranju programa.
Snežana Miletić/SEEcult.org
*Intervju je deo projekta „ABC of Independent Culture“, koji je dobio podršku švajcarske vlade, u okviru projekta “Kultura za demokratiju” (CFD), koji sporovodi Hartefakt fond. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje švajcarske vlade ili Hartefakt fonda.
“Kultura za demokratiju“ pruža podršku nezavisnoj kulturnoj sceni u Srbiji da, koristeći kulturu i umetnost, podstiče kritičko i kreativno razmišljanje o društvenim temama koje su od važnosti za lokalne zajednice. Takođe, CFD projekat podstiče saradnju aktera na nezavisnoj kulturnoj sceni, kreirajući na taj način prostor za promociju pluralističkih vrednosti i interkulturalnog dijaloga u Srbiji. Prva faza projekta traje od oktobra 2021.godine do februara 2025. i podržava ga Vlada Švajcarske, a sprovodi Hartefakt fond.