Proslavljeni japanski koreograf Saburo Tešigavara i njegova umetnička saradnica Rihoko Sato izveli su 27. marta u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u okviru 22. Beogradskog festivala igre (BFI), predstavu “Adađo” na muziku više klasičnih kompozitora, koju je publika doživela kao vrlo suptilno i meditativno delo, a sam autor je opisuje kao “najemotivniji komad koji dotiče srce”.
“Adađo je tih, skriven, ali veoma važan deo u muzičkoj kompoziciji”, rekao je Tešigavara na konferenciji za novinare 26. marta, te uporedio simfoniju s ljudskim telom.
“Mi vidimo oblik i funkciju tela, ruke i noge koje daju dinamiku i ritam, gledamo izraze lica, a skriveno od pogleda ostaje srce, centralni i najvažniji deo”, rekao je Tešigavara.
Pominjući kako je u dugogodišnjoj karijeri inspiraciju često tražio u literaturi, poeziji ili filmskoj umetnosti, istakao je da je “adađo inspiracija sam po sebi". Za ovaj komad odabrao je adađa Malera, Betovena, Baha, Mocarta, Rahmanjinova, Ravela i Bruknera.
U programu za predstavu, premijerno izvedenu u Tokiju 2021. godine, zapisao je: “Kada igram adađo, moje se telo topi, a moje srce visi u svemiru i nestaje u nepoznatom. Reči mirno blede, a kada se sasvim izgube sva značenja i postojanja, osećam kako istovremeno živim život i smrt”.
Rihoko Sato sa Tešigavarom sarađuje duže od 30 godina, najpre kao igračica, a zatim i kao asistent.
“Muzika je uvek bila važan deo njegove kreacije, a ovoga puta je i glavna tema. Kada mi je predstavio ideju o komadu koji bi bio zasnovao na različitim kompozicijama adađa, odmah sam je prihvatila. Delim njegov način mišljenja”, izjavila je Rihoko Sato, dodajući da voli i razume različite muzičke izraze, ali da je i njoj adađo izuzetno važan.
Beogradska publika već je imala priliku da vidi koreografski rad svetski priznatog umetnika Tešigavare, kada je 2010. godine kompanija Balet Ženeve izvela njegov komad “Raj”, pozdravljen ovacijama u velikoj dvorani Sava centra.
“Ovo je ispunjenje festivalskog sna da ga vidimo uživo na sceni. Radujemo se tom trenutku”, rekla je direktorka BFI Aja Jung.
Tešigavara je izrazio zadovoljstvo što je drugi put u Beogradu, iz kojeg nosi lepe uspomene. “Još se vrlo živo sećam entuzijazma publike i tog dobrog duha na vašem festivalu”, rekao je on.
U inspirativnom i otvorenom razgovoru s novinarima ispričao je kako je kao dečak bio fizički slabašan i uglavnom usamljen. Da je bio jači ili bogatiji, možda bi bio zadovoljan i ostao na tome. Ovako se upustio u svet mašte, a iz toga je proizašla kreacija.
Studirao je vajarstvo i balet u Tokiju, gde je 1985. osnovao igračku grupu po imenu “Karas” (na japanskom vrana), jer voli ptice uopšte, a pametna crna vrana je u Japanu i spiritualna pojava. Tako se zove i njihov mali teatar u Tokiju, u kojem godišnje rade desetak komada, uz turneje po svetu.
“Važna mi je duhovna sloboda. S teatrom ’Karas’ uspevam da preživim i da kreiram. Cilj mi je da stvaram nove komade, sa budžetom ili bez njega, ali bez uslovljavanja sa strane”, istakao je Tešigavara, koji je započeo kreativnu karijeru 1981. godine u rodnom Tokiju.
Dobitnik mnogih nagrada, među kojima su i Zlatni lav za životno delo na Bijenalu u Veneciji (2022), nagrada Besi (2007) i francuski Orden viteza reda umetnosti i književnosti (2017), Tešigavara je izjavio da ih nikada nije očekivao.
S ponosom je pomenuo audijencije kod japanskog cara, koji mu je uručio Medalju časti 2009. godine.
Povodom ponovnog dolaska u Beograd, istakao je i da je Dragan Stojković Piksi velika zvezda u Japanu, kao i da on sam voli fudbal kao divnu igru pokreta i taktike.
Pored kontinuiranih radionica u studiju Karas u Tokiju, Tešigavara je stalno uključen i u brojne edukativne projekte. Predavao je na koledžima i univerzitetima širom sveta, ohrabrujući i inspirišući mlade igrače.
(SEEcult.org)