Izložba "Future of Melancholia", nastala u saradnji Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Halle fur Kunst Steiermark iz Graca, otvorena je u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića i u Salonu MSUB, a promišlja melanholiju kao stanje duha koje odražava složenost savremenog trenutka.
"Taj fenomen u isto vreme predstavlja reakciju na izazove populističkih tendencija širom sveta, izraženu kroz povlačenje iz političkog i javnog života u sferu privatnog. Posebna pažnja posvećena je načinima na koje umetnici istražuju ovu teskobu i introspektivnost, koje ujedno odražavaju unutrašnji sukob između tradicije i progresa", izjavio je kustos izložbe Sandro Drošl.
Neretko se okreću nadrealnom i snolikom, koristeći ih kao sredstva za promišljanje odnosa unutrašnjeg osećanja i stanja sveta koji ih okružuje. Nastala dela prate narativne strukture koje su ponekad mračne i nedokučive, ali ipak prožete humorom i nadom, dodao je Drošl.
Direktorka MSUB Marijana Kolarić rekla je na otvaranju da publika ima priliku da se upozna sa radovima savremenih austrijskih umetnika, kao i pionirke nadrealizma Suzane Venger (Susanne Wenger), čije stvaralaštvo predstavlja most između prošlih i sadašnjih umetničkih pozicija.
"Ovaj deo izložbe nudi novo vrednovanje njenog nasleđa u seriji radova koji duboko istražuju unutrašnje svetove i unutrašnje vizije. Izložba u Salonu MSUB pruža mogućnost da uronimo u svetove umetnika Filipa Timišla koji se bavi fenomenom melanholije prisutnom među mlađom generacijom, istražujući osećanja nesigurnosti pred izazovima vremena u kome živimo. Timišl nas podstiče da se zapitamo o budućnosti u sadašnjem trenutku", rekla je ona.
Kustos koordinator izložbe za MSUB Miroslav Karić podsetio je da je prošlo godinu dana otkako je u Legatu Čolaković predstavljen projekat "Kraj jezika: još jednom o Vitgenštajnu", a sada je na istom mestu još jedna izložba koja je u fokus stavila podsticanje novih povezivanja aktera umetničkih scena iz Austrije i Srbije koje su još početkom 2000-ih bile u dinamičnoj interakciji kroz niz izložbi i projekata.
"Održavajući se u Beogradu i Gracu gotovo simultano, aktuelne postavke u okviru projekta 'Future of Melancholia' daju mogućnost da se pozicije i prakse izabranih umetnika iz dve zemlje razmatraju kroz specifičnosti istorijskih, društveno-političkih i kulturoloških konteksta u kojem su nastajale ili nastaju, nasleđa na koja referišu, tema koje istražuju, razlika i sličnosti u umetničkim pristupima i postupcima", istakao je Karić.
U Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića predstavljene su savremene austrijske umetničke pozicije zajedno sa radovima pionirke nadrealizma Suzane Venger, čije je stvaralaštvo prikazano na 60. Venecijanskom bijenalu 2024. godine. Ta izložba ima za cilj da otvori prostor za novo vrednovanje umetničke prakse Suzane Venger i njenog nasleđa, predstavljajući dve serije radova: "Snoviđenja" (Traumgesichte), crteže u boji iz 1943–44. godine koji prikazuju fantastičnu faunu i "Ikone velike tuge" (Ikonen der großen Traurigkeit) iz perioda 1993–94, nastale nakon njenog dugog i često duhovno veoma bogatog boravka u Nigeriji.
Na prvom i drugom spratu Galerije-legata Čolaković izloženi su radovi savremenih austrijskih umetnika i umetnica, među kojima su Kamila Bišof (Kamilla Bischof), Flora Hauzer (Hauser), Katarina Heglinger (Katharina Höglinger), Ernst Jođi Jeger (Yohji Jaeger), Nana Kajzer (Nanna Kaiser), Matijas Nogler (Matthias Noggler), Maruša Sagadin, Ana Šahinger (Anna Schachinger), Klaus Šuster (Schuster) i Liza Slavic (Lisa Slawitz). Ti umetnici i umetnice pristupaju temi melanholije iz različitih perspektiva, uvodeći posmatrača u ono što se čini kao niz unutrašnjih svetova. Ta često neonadrealistička dela, kako je navedeno, funkcionišu samostalno, dok su delom u dijalogu s nasleđem Suzane Venger. Svaki od tih radova razvija sopstvenu narativnu strukturu i hrabro istražuje nove umetničke puteve.
Samostalna izložba Molded Filipa Timišla (Philipp Timischl) u Salonu MSUB predstavlja ciklus novih slika, u kojima umetnik istražuje fenomen melanholije prisutan među mlađim generacijama danas. Istovremeno, oslanja se na koncept hauntology, prema kojem je današnja umetnička produkcija obeležena "duhovima” prošlosti - beskrajnim petljama kulturnih elemenata koji se ponavljaju i na taj način brišu budućnost u beskonačno repetitivnom sadašnjem trenutku. Timišlova dela, takođe, svedoče o nesigurnostima vremena u kojem živimo, čime se direktno povezuju s temama izložbe "Future of Melancholia".
Obe izložbe u prostorija MSUB-a biće otvorene do 4. maja.
Gotovo istovremeno, odnosno od 22. marta do 8. juna, u Halle fur Kunst Steiermark (HK Štajerska) u Gracu biće predstavljena tri umetnička naraštaja iz Srbije, u okviru istraživanja kontinuiteta imažinerije nadrealnog ili asocijativnog od 20-ih godina prošlog veka do danas.
Istorijske pozicije obuhvataju radove nadrealističke grupe okupljene oko Marka Ristića, Vana Bora, Radojice Živanovića Noe i drugih, koji su bili začetnici nadrealizma u Srbiji i istovremeno aktivni u međunarodnim nadrealističkim krugovima. U periodu od 50-ih do 90-ih godina XX veka pojavili su se umetnici i umetnice izrazito individualnih pristupa i poetika, kao što su Ilija Bašičević Bosilj, Ljiljana Blaževska, Olga Jevrić, Bogoljub Jovanović, Radomir Reljić, Leonid Šejka, Sava Sekulić i Milica Zorić. Njihova dela, bilo kroz figuraciju ili apstraktne forme, istražuju metafizičke perspektive, nadrealne motive, alegorijske vizije i odnose između duha i materije, čime kreiraju jedinstvene prikaze neposredne stvarnosti i doživljaja sveta.
Izložba, takođe, uključuje dela savremenih srpskih umetnika koji, poput svojih austrijskih kolega čiji su radovi prikazani u Beogradu, koriste aluzivni jezik i nostalgične prizore kako bi oblikovali fantastične, sugestivne, ponekad i turobne svetove. Poput svojih prethodnika, ova generacija, koju čine Lidija Delić, Biljana Đurđević, Milena Dragićević, Marko Obradović i Saša Tkačenko, može se opisati kao idiosinkratična – povezana sa umetnicima širom sveta u novim kontekstima kako bi stupila u nadnacionalni i multilateralni dijalog.
Future of Melancholia nastala je kroz saradnju MSUB-a i HK Štajerska.
Izložba je organizovana uz podršku Odeljenja za kulturu pokrajine Štajerske, Saveznog ministarstva za evropske i međunarodne poslove Austrije (BMEIA), Srpske akademije nauka i umetnosti i Ministarstva kulture Srbije. Projekat je pokrenut u okviru BMEIA programa Imagine Dignity – Laboratories of Hope: Regenerating Democratic Prosperity, a ima za cilj da promoviše dublju razmenu i kulturno povezivanje Srbije, Austrije i Štajerske u kontekstu zajedničkog evropskog prostora, pružajući dijaloški uvid u aktuelne tokove u umetnosti.
(SEEcult.org)