B2 galerija otvara 22. marta novu izlagačku sezonu autorskom izložbom Biljane Tomić “Fenomeni vremena”, koja predstavlja dela nastala od 1968. do danas i osvrće se na korišćenje predmeta u umetnosti.
Oduzimanje upotrebne vrednosti predmetu, predstavlja kreativni čin umetnika koji poziva posmatrače da, osim umetničkih dela, generalno usvoje pogled na sve stvari iz šire perspektive. Biljana Tomić u tekstu izložbe navodi da je za to bitan istorijski kontekst, a polazaći od studentskih protesta 1968. do danas, selektovala je dela Marka i Marike Pogačnik, Dragoljuba Raše Todosijevića, Neše Paripovića, Veljka Vujačića, Nemanje Nikolića, Bojane Atlije, Smilje Ignjatović i Bojana Jovanovića, Nikice Jurkovića, Nemanje Lađića i Katarine Drenjanin.
“U savremenom dobu i pozicijama umetnosti danas, uvođenje pojmova predmetnosti i utilitarnosti u galerijski prostor asociralo je na istorijske pokrete prošlog veka, posebno na protest studenata 1968, koji se završio otvaranjem kulturnog prostora SKC-a 1970/71. Te godine nisu označavale samo bunt studenata, već i bunt novih generacija koje su promenile ideologije umetnosti i uvele nove standarde u kulturu i umetnost”, navela je Biljana Tomić.
Tadašnja revolucija, kako je dodala, uvela je novu scenu i parametre novih čitanja i plasiranja kulturnih događanja. Sredinom 1960-ih počinje Beogradski internacionalni teatarski festivala – Bitef, i bilo je prirodno da se sa novom scenom teatra pokreće i nova umetnička praksa. U to doba gostuje grupa OHO sa predmetnim radovima, otiskivanjem ranih plastičnih bočica, Marka i Marike Pogačnik sa radom iz 1968, u domenu konceptualne i siromašne umetnosti. Otvaranjem SKC-a nastupa grupa šestoro umetnika i umetnička scena se apsolutno menja u kontekstu promena 70-ih godina.
Raša Todosijević tada počinje sa performansima “Was ist Kunst”, kapitalnim radom koji je promenio pristupe umetnosti. Neša Paripović se tada bavi medijima, fotografijom, filmom i videom, kao i specifičnim predmetnim projektima. Veljko Vujačić počinje 90-ih i obeležava brojne cikluse slika i instalacija, Smilja Ignjatović i Bojan Jovanović 2000. se bave veoma osetljivim radovima i angažovanim temama – Bojana je posebno iritirao Dišanov “Pisoar” i naveo ga je da sam eksperimentiše i izvede novi model, Nemanja Nikolić se bavi slikarstvom, medijskim radom i kulturnim aktivizmom, Nikica Jurković deluje u širokom opsegu rada, zahvata i područja gorgonaških stanja dijaloga u trajanju, Nemanja Lađić se kao medijski autor bavi elementima medijskih dopuna, poput novih kaleidoskopa, dok se Katarina Drenjanin, studentkinja na kraju studija slikarstva, veoma precizno bavi i objektnim oblicima u prostoru, videu i narativu, kojim obrazlaže motive i postupke svoga rada i razloge svojih motivacija.
Izložba u celini je jedinstvena i sa jasnim jezičkim motivima svakog umetnika i učesnika, odnosno postavlja pitanje statusa umetnika, metoda i modela rada. Moglo bi se reći da ukazuje na dugogodišnje, važno i urgentno pitanje položaja umetnik -, kako obezbediti bavljenje umetničkom praksom, ko garantuje produkciju, transparentnost i prezentnost umetnika na savremenoj sceni…
I dalje ostaje aktuelno pitanje Raše Todosijevića “Was ist Kunst”, istakla je Biljana Tomić u tekstu kataloga.
Izložba će biti otvorena do 20. aprila.
(SEEcult.org)