Drama “Eldorado” savremenog nemačkog autora Marijusa fon Majenburga o iluziji bogatstva i sreće u svetu kapitalizma koji sve meri profitom, u adaptaciji dramaturga Slobodana Obradovića i reditelja Veljka Mićunovića, biće premijerno izvedena 24. marta u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
“Naš Eldorado je iluzija bogatstva, sreće, megalomanije i konzumerizma u koji je svet ogrezao, društveni fenomen koji posmatramo i kroz mikro i kroz makro kontekst”, izjavio je Mićunović 21. marta na konferenciji za novinare.
Prema njegovim rečima, taj komad iz 2004. godine “nudi sliku brušenog kapitalizma koji sve posmatra kroz nezajažljvu želju za profitom”.
To se meri izgrađenim kvadratima, staklenim neboderima, što podrazumeva i teritoriju koja se zauzima, dok se ruši sve što je staro, a porodice raseljavaju. Dehumanizacija, pohlepa, amoral.
“To sve je u kontekstu sveta i žarišta kojima danas svedočimo. Nije opšte mesto, mi zaista tako ovaj komad danas i iz šire i uže optike doživljavamo. To je slika biznisa koji mora da ide, da gazi, da radi svoj posao, da vrši tu vrtsu prodaje, tu vrstu agilnosti, ‘pičovanja’ tog projekta koji ne sme da stane”, izjavio je reditelj.
Radnja se dešava u gradu koji nije imenovan, a uznemiren je, pun žarišta, “nekog treperenja i pobuna”.
“Važno mi je što zapravo svedočimo nekoj vrsti intimne priče jedne porodice i likova oko njih. Stvar se sa šireg konteksta svodi na uži, na ljudske probleme. Moglo bi se reći čak da svi ti ljudi imaju spoznaju o nekoj vrsti odgovornosti, o prepoznavanju sopstvene krivice. Na početku nam deluje kao da su svi negativci, ali se stvar brzo razvija u drugom pravcu. To je ono što me inspiriše u pozorištu - tananost duše, emocije, to ljudsko u nama koje je nužno”, kazao je Mićunović.
Prema njegovim rečima, distopijska slika sveta u koju su zabasali junaci ovog komada otkriva ljude koji su zagrizli “eldorado udicu”, ali se u njihovoj hipersenzibilnoj i ranjivoj duši događa osećaj krivice pred bezumljem koje ih okružuje.
“Pitanje odgovrnosti je jako važno i radili smo sa idejom da se to u predstavi prepozna”, istakao je Mićunović.
Dramaturg predstave Slobodan Obradović podsetio je da je dramski pisac, dramaturg, pozorišni reditelj i prevodilac Fon Majenburg (53) “nemački odgovor na britansku ’in your face’ dramaturgiju”.
“U ovom komadu mi je najinteresantnije to što se bavi isključivo posledicama, kroz 19 prizora. Majenburg kao pisac daje informacije šta su bili uzroci, ali na kašičicu, a posledice su ono što nas zapljuskuje. Tako vidite neku scenu, ali tek nakon dve ili tri naredne scene imate potpuni utisak i celinu”, rekao je Obradović.
Uloge igraju Nikola Rakočević, Goran Šušljik, Nataša Ninković, Miodrag Dragičević, Ivana Vuković i Marta Bogosavljević.
Nikola Rakočević je izjavio da je bilo teško jer su “radili u groznom trenutku, a možda i divnom, još se vaga”.
“„Projekat je divan, inspirativan. Žao mi je što se dešava u ovom trenutku, jer ono što se dešava napolju oduzima pažnju. To napolju je veliko, ali mi se trudimo da ostanemo u pozorištu, da ga predstavimo kao nešto što je važno i što može da donese katarzu”, rekao je Rakočević.
Nataša Ninković je opisala svoj lik kao beskrupuloznu predstavnicu kapitala, ženu koja ne dozvoljava empatiji, ako se nekad i pojavi, da remeti njenu ulogu.
Goran Šušljik je primetio da “tu vrstu straha, strepnje koji se u se nadvili nad likovima komada i mi osećamo, jer kapital razrušava planetu”.
“Igram vrh tog mračnog kapitala. Biće mnogo asocijacija. Ti ljudi su nam poznati, od Maska, Trampa i svih tih šrafova koji melju ovaj svet”, rekao je Šušljik..
Za Ivanu Vuković, koja igra profesorku klavira Teklu, važna je perspektiva te žene i pitanje koje i nju lično muči, a to je da li moguće praviti svoje izbore van konteksta.
“Ja kao Ivana, glumica, živim u svom balonu, donosim svoje odluke. Međutim, kako idu godine, sve više se pitam da li kontekst ipak utiče na naše odluke. Još nemam definitivan odgovor”, rekla je ona.
Mlada glumica Marta Bogosavljević (Teklina učenica) rekla je da je komad provokativan i aktuelan, te pomenula da se na društvenim mrežama mogu videti rečenice vrlo slične replikama iz “Eldorada”.
“Moj lik donosi duh mladosti, snage, upornosti. Manuela uzima ono što smatra da je njeno, ali pitanje je gde su granice bezobrazluka. Ona se bori za nešto bolje s tako silnom željom da postaje jedna anksiozna bomba”, ispričala je Marta Bogosavljević.
Miodrag Dragičević je izrazio zadovoljstvo što kao glumac može da uđe u tuđu kožu, ovoga puta “u svet mogula koji drže velike biznise, bave se velikim računima, nekim bitnim papirima”.
“Tokom rada na predstavi shvatio sam koliko je to samo privid sreće. Sve te zgradurine koje se masovno dižu stoje kao džinovi od cementa, čuvaju banke i drže ceo sistem. Tužno je, poražavajuće i pogrešno da se čovek meri po debljini džepa. Ljudi u predstavi koji više ne znaju šta će sa svim tim nulama na računu imaju debelu nulu na duši. Gledamo urušavanje unutra i spolja”, rekao je, između ostalog, Dragičević.
Dramu je prevela Jelena Kostić Tomović. Scenografiju potpisuje Numen/For Use + Ivana Jonke, kostimografiju Marija Marković Milojev, elemente koreografije Nebojša Trša Stanković. Korepetitor je Hrvoje Ivović, a muziku je izabrao reditelj Mićunović.
“Eldorado” se igra na velikoj sceni “Ljuba Tadić”, a prva repriza je 25. marta.
(SEEcult.org)