Novo izdanje knjige „Ispreturana autobiografija u 101 sekvenci" Arsenija Arse Jovanovića, u izdanju Udruženja za kulturu povezivanja „Most art Jugoslavija", predstavlja „sjajno uobličenu pripovest o njegovim krstarenjima životnim i umetničkim stazama“ i „nepresušan izvor raznolikih saznanja i čuđenja“, istaknuto je na promociji 2. aprila u RTS Klubu, u zgradi Radio Beograda.
Pohvalno o knjizi i sa divljenjem za celokupan opus Jovanovića (93) - reditelja, scenariste, prevodioca, autora radiofonskih i muzičkih dela, govorili su akademik, književnica i pozorišna rediteljka Vida Ognjenović, novinar, teoretičar medija i esejista Đorđe Malavrazić, književni kritičar Petar Arbutina i izdavač Dragan Stojković.
Skup je počeo minutom ćutanja u znak odavanja pošte rediteljki i televizijskoj autorki Bojani Andrić.
Arsenije Jovanović je rekao da su njih dvoje bili „prijatelji i veliki drugovi“, a da je njen rad izuzetno cenio.
„Osoba koja je u svoj celokupnosti - sabrano sve što je uradila sa ’Trezorom’ i pored ’Trezora’, ali i muke koje je imala, nerazumevanje od strane RTS-a - sve to podnosila u ime svoje velike misije. Mislim da zaslužuje najdublje poštovanje. Pamtimo je mi, ako joj već ovo društvo i oni koji su na čelu i pored čela, ne poklone onu pažnju kakvu jedno tako veliko biće zaslužuje“, rekao je Jovanović.
Govoreći o svojoj knjizi, izjavio je da je zapisao „sećanja koja su izašla iz podsvesti“.
„To je bio inicijativni izvor. Odricanje od svake hronologije u knjizi poteklo je od tog vulkana podsvesti gde je jedna pomisao vodila ka drugoj, spontano asocirala na neki možda vremenski veoma udaljeni događaj. Naša podsvest je u stalnom kretanju, komešanju, ne ide pravolinijski. Taj tok ima svoju logiku“, rekao je Jovanović, dodajući da je na kraju ipak dramaturški oblikovao „mali deo tih sećanja“.
Knjiga je ipak obimna, a interesantno je da je njeno štampanje donacijom pomogao slavni reditelj Terens Malik, s kojim je Jovanović više puta sarađivao.
U pogovoru za knjigu Đorđe Malavrazić je istakao da ona već samim naslovom „nagoveštava raskid sa tradicionalnim štivima te vrste i otvara vrata naglašavanju književnog u podvrsti književne autobiografije“.
Prema njegovim rečima, kretanje autorovih sećanja, misli i emocija nije linearno, nego „skokovito i asocijativno, sa brzim promenama vremenskih i prostornih okvira, kakve su moguće na filmu“.
Prošireno izdanje Jovanovićeve "Ispreturane autobiografije" na 500 strana sadrži i nekoliko njegovih crteža.
Međunarodno nagrađivani autor, rođen 1932. godine u Beogradu, Arsenije Jovanović od 60-ih godina 20. veka radi u polju eksperimentalnih medija, najpre kao producent i reditelj pozorišnih predstava i TV i radio drama. Autor je mnogobrojnih audio umetničkih dela za koja je dobio niz međunarodnih nagrada, među kojima su i Prix Italia (1971, 1977), Premios Ondas (1978) i Gran pri Radio Fransa (1997).
Jovanović je radio godinama i kao pozorišni, radio i televizijski reditelj, a do odlaska u penziju i kao profesor na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti. Više od deset godina proveo je u Narodnom pozorištu i jedan je od osnivača Bitef teatra. Režirao je niz predstava u pozorištima širom bivše Jugoslavije, kao i u Šefildu, Sofiji i Albaniju u SAD.
Autor je pozorišnih dramatizacija, filmskih scenarija, prevodilac dramskih tekstova sa engleskog jezika i autor brojnih nagrađivanih radio-drama i ostvarenja iz oblasti eksperimentalne radiofonije.
Autor je serije „Vreme fresaka", a režirao je i brojne TV filmove: „Koreni" (1965), „Slučaj Openhajmer" (1970), „Veliki posao" (1971), „Sarajevski atentat" (1972), „Savonarola i njegovi prijatelji" (1972)…
Poznat je i po dugogodišnjoj saradnji sa kultnim američkim rediteljem Terensom Malikom, koji je uvrstio delove njegovih kompozicija u filmove “Tanka crvena linija” (1998), “Drvo života”, “Ka čudu”, “Knight of Cups”, “Voyage of Time”, ‘Skriveni život”…
(SEEcut.org)