Gete institut u Beogradu, povodom 50 godina od smrti uticajne nemačke teoretičarke politike i filozofkinje jevrejskog porekla Hane Arent (1906-1975), bez koje je gotovo nemoguće razumeti 20. vek, pokreće u u okviru platforme “Next Generation” nov program namenjen mladim stvaraocima Conditio Humana.
Cilj tog programa je razvoj originalnog audio-vizuelnog rada inspirisanog filozofijom Hane Arent i stvorenog kroz saradnju dve umetnice/dva umetnika iz dve različite discipline: vizuelne i muzičke umetnosti.
Program je nazvan prema istoimenoj knjizi Hane Arent “Conditio humana“, remek-delu političke filozofije 20. veka. U toj knjizi Hana Arent bavi se jednim od najstarijih pitanja koja čovek pokušava da odgonetne otkako je postao svestan samog sebe: Šta je to što čoveka čini čovekom? Polazeći od njene premise da svako ko se rodi na ovoj planeti ima potencijal da je promeni, Gete institut poziva mlade umetnike da se pridruže njegovom timu u traganju za odgovorima na pitanje šta je čovek danas. Na tom putu baviće se, između ostalog, uobičajenim definicijama slobode, istine i humanosti, ali će pokušati da uđu u trag i nekim novim definicijama, stavovima i idejama. Pritom će poseban fokus biti na stvaralačkom procesu koji proizilazi iz interakcije odabranih umetnika i mentora.
Program je namenjen po jednom mladom vizuelnom umetniku ili umetnici i kompozitorki ili kompozitoru i traje godinu dana.
Tokom godinu dana rada sa mentorima i u međusobnoj interakciji, dva mlada odabrana umetnika dobiće priliku da stvore, a potom i krajem godine da prezentuju svoje radove u galeriji „Menjačnica“ Goethe-Instituta.
Poziv na taj interdisciplinarni mentorski eksperimentalni grupni program, koji će se odvijati u Beogradu u trajanju od godinu dana, namenjen je mladima između 18 i 35 godina, koji se nalaze na početku svog umetničkog puta, ukoliko su vizuelni umetnici ili kompozitori, koji su spremni da se obavežu na redovne sastanke počev od 1. aprila 2025, da izađu iz svoje zone komfora a uđu u polje eksperimenta, te ukoliko im je proces jednako važan kao i ishod.
Gete institut nudi:
- mentorsku podršku,
- prostor za radne susrete,
- pokrivene troškove produkcije i honorara,
- prostor i rezervisan termin za izložbu/prezentaciju u galeriji Goethe-Instituta „Menjačnica“ u periodu decembar 2025 – januar 2026,
- postavku izložbe/prezentacije,
- učešće u „Umetničkom kafeu“ Goethe-Instituta,
- medijsku promociju izložbe i prezentacije projekta.
Od polaznika se očekuje:
- aktivno učešće u periodu od godinu dana,
- redovno prisustvo na sastancima jednom nedeljno,
- saradnju i rad u grupi.
- participativno-kolaborativni proces i ishod.
Rok za prijavljivanje je 20. mart 2025. do 23:59 preko onlajn formulara koji se nalazi na ovom linku
Mentorke i mentori
Maja Bosnić (1985, Beograd) je kompozitorka i izvođačica savremene eksperimentalne muzike iz Beograda. Privlače je apsurdna rešenja, ograničene mogućnosti, neočekivani raspleti, participacija publike, tretiranje instrumenata kao „redi-mejd” objekata i tretiranje svakodnevnih predmeta kao muzičkih instrumenata. Doktorirala je kompoziciju u klasi profesora Rodžera Redgejta na Goldsmiths univerzitetu u Londonu i trenutno je docentkinja na Katedri za kompoziciju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Piše muziku za različite ansamble, orkestre, elektroniku i višemedijske umetničke projekte i njene kompozicije su do sada izvođene na umetničkim i muzičkim festivalima u Evropi, Aziji, Južnoj i Severnoj Americi. Kao dobitnicu stipendije i rezidencije Progetto Positano 2023. godine, berlinski ansambl „mosaik“ je izveo autorski koncert sa njenim kompozicijama u dvorani Kesselhaus im Kulturbrauerei u Berlinu. Godine 2010. osnovala je udruženje za savremenu muziku Zabuna pri kom organizuje radionice i koncerte.
Zorica Milisavljević (1967, Sremska Mitrovica, SFRJ) studirala je na Kunsthochschule Weissensee u Berlinu (1987-1989) a diplomirala na Fakultetu primenjene umetnosti u Beogradu (1992). Bila je idejni tvorac, mentorka (2010-2017) i jedna od osnivačica samoorganizovanog umetničko-aktivističkog kolektiva Gradska Gerila, kao i umetničkog kolektiva Društvo udružene odgovornosti osnovanog 2020. godine. Kroz ovakve projekte istražuje promenljivost procesa udruživanja, funkcionalnosti i održivosti samoorganizovanih umetničkih kolektiva i njihovog uticaja na društvo u kome nastaju. U individualnoj umetničkoj praksi istražuje poeziju svakodnevice, slučajnost, prolaznost i kolaborativno stvaranje poezije u interakciji sa ljudima i veštačkom inteligencijom. Od 1996. godine zaposlena je u Goethe-Institutu kao koordinatorka kulture sa akcentom na dugoročnim i eksperimentalnim formatima programa koju omogućuju prostor udruživanja samoorganizovanih umetničkih kolektiva u okviru institucije u kojoj radi.
Selman Trtovac (1970, Zadar, SFRJ) studirao je od 1990. do 1993. godine slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti (FLU) u Beogradu, nakon čega je prešao u vajarsku klasu Klausa Rinkea na Umetničkoj akademiji u Diseldorfu, gde je 1997. godine proglašen za majstora. Član IKG-a (Internacionalni umetnički gremijum) postao je 2003. godine. Pokretač je Umetničkog centra Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković”, gde je od 2008. do 2012. godine uređivao likovni program. Idejni tvorac i suosnivač Nezavisne umetničke asocijacije Treći Beograd, kasnije Perpetuummobile. Doktorirao je 2012. godine na odseku za skulpturu FLU u Beogradu, na temu Umetnička strategija. Izlagao je na mnogobrojnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a radovi mu sa nalaze u mnogim privatnim i javnim kolekcijama. Od 2012. zaposlen je u Goethe-Institutu gde uređuje program galerije „Menjačnica“.
(SEEcult.org)