Veliki pečat 21. ZagrebDoxa osvojio je film “Gospodin Niko protiv Putina” Davida Borensteina i Paše Talankina u međunarodnoj, te “Lekcije mog tate” Dalije Dozet u regionalnoj konkurenciji, dok je Mali pečat za najbolji kratkometražni film otišao u ruke Arshija Shakibe za film “Ko voli sunce”, saopšteno je 5. aprila na zatvaranju zagrebačkog festivala dokumentarnog filma, koji je protekle nedelje prikazao čak 107 ostvarenja u 16 programa.
Međunarodni žiri, čiji su članovi bili Igor Mirković, Silje Evensmo Jacobsen i Mara Prohaska Marković, dodelio je Veliki pečat filmu “Gospodin Niko protiv Putina” uz obrazloženje da je “svedočanstvo za sadašnje i buduće naraštaje, koje prikazuje kako možemo pojmiti postupno ugnježdavanje rata u našu svakodnevicu i straha koji seje, posebno među decom”.
“Kada kurikulum za osnovne škole postane mehanizam indoktrinacije, integritet pojedinca i neverovatna hrabrost nadahnjuju svojom suštinom, te udaraju protiv okrutnosti propagande”, naveo je žiri, koji je ocenjivao 20 filmova u međunarodnoj konkurenciji, a posebno priznanje dodelio je filmu “Proterivačica ljubavnica” u režiji Elizabeth Lo.
Njen film, kako je istaknuto, ponire u duboku potrebu za ljubavlju i pripadanjem, prožet ranjivošću koja dopušta emocionalnu intimnost i otvorenost. Poziva “na dubinski ljudsko i složeno propitivanje univerzalnih tema: ljubavi, usamljenosti i promenljive prirode odnosa, jedinstveno uobličeno obrisima modernog kineskog društva i rediteljkine izvanredne vizije”.
U regionalnoj konkurenciji Veliki pečat otišao je filmu “Lekcije mog tate” Dalije Dozet, na osnovu odluke žirija koji su činili Tanja Miličić, Viki Réka Kiss i Vladimir Loginov. “Ovo je film o dokumentovanju i o činu snimanja. O kameri kao alatu i sredstvu komunikacije, njenoj prisutnosti u prostoru. Ujedno i film o porodici, međuljudskim odnosima i žalovanju. Svedočimo predivnom susretu oca i kćeri kroz brojne poetične slike. Ovo je inovativan i umetnički izvanredan film”, istakao je žiri.
Posebno priznanje u regionalnoj konkurenciji pripalo je filmu “Ko će pokucati na vrata mog doma” Maje Novaković, koji pokazuje “lepotu poklanjanja pažnje, kao što primećuje glavni protagonist/kinja: ‘Dok gledaš, moraš slušati i razumeti’. Kroz pažljivo složene, slikovite prizore gledalac uranja u okolinu i njegovu zvučnu kulisu, te ujedno dobija vrednu priliku da duboko razmisli o osnovama našeg postojanja”, istakao je žiri.
Mali pečat za najbolji kratki film, prema odluci žirija koji su činili Lucija Brkić, Mariusz Rusiński i Maja Malus Azhdari, osvojio je film “Ko voli sunce” Arshia Shakiba, uz obrazloženje da je to snažan kratki dokumentarac koji dočarava okrutnu stvarnost ilegalne proizvodnje goriva u ratom pogođenoj severnoj Siriji.
“Izrazito paradoksalno, nafta, nekada katalizator sukoba, postaje simbol preživljavanja. Kroz poetične prizore seoskog života, ovaj film pažljivo povezuje kulturne, ekološke i socioekonomske pripovesti, istražujući kako ove ilegalne rafinerije odražavaju dugoročan uticaj rata i na ljude i na okolinu. Uz minimalan, a opet značajan dijalog, ovaj film donosi gorak komentar generacijskog prenosa znanja, ističući kako nafta služi i kao valuta i kao simbol opstanka”, istakao je žiri i dodao da nagrađeni film predstavlja primer umetničke izvrsnosti prikazivanja “složene međuigre sukoba, preživljavanja i prirodnog sveta”.
Posebno priznanje u konkurenciji kratkih dokumentaraca dobio je film “Druga strana planine” Yumeng He, koji vodi “na duboko emocionalno putovanje u roditeljski dom rediteljkine bake”. Pod vođstvom njenog oca, protagoniste, “Druga strana planine” istražuje teme urbanizma, baštine i uticaj rastuće urbanizacije na lično i kolektivno pamćenje.
“U rafiniranom postupku povezivanja fragmenata iz prošlosti poput mozaika, ovaj film podseća na nostalgičnu čežnju za mestima koje zovemo domom, a koje je vreme zauvek promenilo. Zahvaljujući poetičnom ritmu i upečatljivim vizualima, ‘Druga strana planine’ intimno je promišljanje o kolektivnom pamćenju, gubitku i protoku vremena, koje poziva gledaoce da razmisle o promenljivoj prirodi doma i identiteta”, istakao je žiri.
U istom sastavu odlučivao je i Mladi žiri, koji je Mali pečat za najbolji film autora/ke do 35 godina dodelio filmu “Odlazak” Ivana Vlasova i Nikite Staškeviča, opservacijskom dokumentarcu koji na profinjen način istražuje živote pripadnika nenečkog naroda, čiji je nomadski način života neodvojivo povezan s migracijama krda sobova u sibirskoj tundri.
Posebno priznanje Mladog žirija dodeljeno je filmu “Oči Gaze” Mahmouda Atassija, snažnom dokumentarcu koji prati tri palestinska novinara na severu Gaze koji riskiraju život kako bi zabeležili ratne strahote, uključujući glad i patnju s kojom se ljudi suočavaju. Kroz uznemirujuće, no bitne prizore koje beleže kamerama i mobilnim telefonima, ovaj film podseća na hrabrost i važnost novinarstva, posebno u ratnim zonama, gde je snimanje često zabranjeno.
“Čin dokumentovanja istine postaje izraz solidarnosti sa svetom, nadilazeći lično preživljavanje. Ovaj dokumentarac posramljuje gledaoca, dajući mu na uvid surovu stvarnost gladi, gubitka i teških uslova u kojima živi narod Palestine, ističući ključnu ulogu neustrašivog izveštavanja u našem razumevanju ljudske patnje i sukoba”, naveo je žiri.
Nagrada Movies That Matter za ostvarenje koje na najbolji način promoviše ljudska prava, dodelio je žiri u sastavu: Margje de Koning, Arijana Lekić Fridrih i David Lušičić, a pripala je filmu “Sudane, sećaj nas se” rediteljke Hind Meddeb koji pokazuje “kako se boriti protiv sistema umetnošću i poezijom”.
“Ovaj je film jedinstvena prilika da shvatimo što se zbiva u zemlji gdje je sloboda izražavanja pod napadom. Takođe, želimo nagraditi visok kvalitet snimanja i pripovedanja, koje zajedno čine neverovatan film, koji nas je kao žiri ostavio bez reči: sama umetnička forma postaje sredstvo otpora”, istakao je žiri, koji je posebno priznanje dodelio filmu “Trans Memoria” Victorije Verseau na temu koju su sa naslovnih stranica istisnuli ratovi i politička klima.
Članovi međunarodne federacije filmskih kritičara FIPRESCI, Dimitra Bouras, Armando Russi i Sara Simić, dodelili su nagradu filmu “Noć kojota” Clare Trischler, navideći da u vreme “opasnog uzleta ekstremnog protekcionizma, desničarskih ideologija i antiimigracione retorike, više nego ikada je ključno okrenuti reflektore prema poteškoćama s kojima se bore migranti”.
“Ovaj film čini u pravo to – donosi snažno, višedimenzionalno istraživanje iskustava migranata. Autorka filma dočarava autsajdersku perspektivu i gradi narativ koji prelazi granice jedne priče, kroz univerzalno promišljanje o potrazi za boljim životom i složenim, transgeneracijskim vezama koje se rađaju kroz migraciju. S dubokom empatijom i jasnim pogledom, ovaj film nam otvara srce i um prema univerzalnoj težnji za pripadanjem”, naveo je žiri, nagradivši “hrabro pripovedanje i snažan podsetnik zajedničke ljudskosti u jeku raseljavanja”.
O nagradi Teen Dox, koja se dodjeljuje filmu iz istoimenog programa koji na najbolji način govori o pitanjima koja okupiraju mlade, odlučivale su učenice zagrebačke Prve gimnazije, nagradivši film Oleksiija Yeroshenka “ Škola sreće” koji je na “efektivan način prikazao surovu realnost Ukrajine danas”. U središtu je škola, ne samo kao ustanova već i kao zajednica koja pokušava pružiti toplinu i optimizam deci usred rata.
Posebno priznanje Teen žirija osvojio je film “Gde su deca bezimena” Jamillah van der Hulst, koji je dao uvid u jednu potpuno drugačiju stvarnost svakodnevnih izazova dece na ulicama Bangladeša te ljudi koji brinu za njih.
Počasni Veliki pečat koja se dodeljuje autorima koji su kvalitetom svojih radova prisutni i presudni u dokumentarizmu godinama, pa i decenijama, a dodeljuje je umetnički direktor ZagrebDoxa Nenad Puhovski, pripap je švajcarsko-kanadskom filmskom reditelju i snimatelju Peteru Mettleru čiji opus karakterišu hibridni oblici, pa njegovi filmovi često kombiniraju putopis, esej, intervju, fikciju i kritiku.
“Teme transcendencije i odnosa prirode i tehnologije, istražuje vođen instinktom koji je pak utemeljen na disciplini, strukturi, veštini i sposobnosti za snimanje zadivljujućih slika. Mettlerov rad ima jedinstvenu poziciju, ne samo zbog inovacija u području dokumentarnog filma, već i zbog kreiranja novih umetničkih formi gde se kinematografija spaja s drugim disciplinama”, naveo je direktor ZagrebDoxa, čija je publika imala priliku da pogleda u sklopu retrospektivnog programa tri Mettlerova filma (Slika svetla, Kocka, bogovi i LSD i Kraj vremena).
(SEEcult.org)