Prema rečima Mrvalja, izložba nema pretenzije da dočara umetničko viđenje jedne problematike u društvu, niti on želi da uđe u vizuelnu umetničku prezentaciju fotografije kao sredstva umetničkog doživljaja. “Prvenstveno želim kroz portrete osoba koje će biti izložene i preko njihovih kratkih pisanih komentara, koji su sastavni deo izložbe, pružiti širi uvid u tematiku beskućništva u Zagrebu! Problem koji je veoma veliki u Hrvatskoj, a iz dana u dan postaje sve veći zbog kredita, jamstava ili gubitka posla, zbog čega je danas zastrašujuće lako izgubiti nekretninu i postati beskućnik”, naveo je Mrvalj.
Ogromna većina ljudi, kada izgubi sve materijalno što je imala, suočava se dodatno i sa raspadom porodice. Ljudi postaju odbačeni i od prijatelja, pa i vlastitih porodica. Država i lokalna uprava čine malo da im pomognu, a surova birokratska struktura još ih više gura u beznađe i opštu obespravljenost. Sve to ih stavlja u poziciju koja je ispod minimuma zagarantovanih ljudskih prava i do ponižavajućeg tretiranja zbog stigmatizacije te socijalne kategorije. “Ja, kao jedan od 600 beskućnika u Zagrebu, ulažem ogromne napore da se tretman beskućnika od strane društva popravi i da se njihov status građana izjednači sa svim ostalim građanima u smislu zagarantovanih ljudskih prava i otklanjanjem predrasuda o ovoj kategoriji društva”, naveo je Mrvalj, pozivajući sve sugrađane da dolaskom na otvaranje izložbe u Greti pokažu da shvataju tešku situaciju beskućništva i podrže svaku akciju kojoj je cilj resocijalizacija beskućnika.
(SEEcult.org)