Kultni američki reditelj Dejvid Linč, koji se proslavio filmovima “Čovek slon”, “Dina”, “Plavi somot”, “Divlji u srcu”, kao i televizijskom serijom mračne vizije “Tvin Piks”, preminuo je 16. januara u Los Anđelesu nekoliko dana uoči 79. rođendana.
Linčova porodica objavila je vest o njegovoj smrti na Fejsbuku, zamolivši za privatnost.
„Cenili bismo poštovanje privatnosti u ovom trenutku. Velika je praznina u svetu nastala time što ga nema više među nama. Ali, kao što bi sam rekao – Gledajte krofnu, a ne rupu“, navedeno je u objavi.
Linč je prošlog leta otkrio da boluje od emfizema pluća i da neće napuštati svoju kuću iz straha od korona virusa ili „čak prehlade“.
„Dobio sam emfizem od pušenja tako dugo i zato sam vezan za kuću, sviđalo mi se to ili ne“, naveo je Linč za Sajt end saund, dodajući da ne očekuje da će moći da snimi još jedan film.
“Pokušao bih to da uradim na daljinu, ako dođe do toga“, rekao je Linč, navodeći da to ne bi baš voleo.
Nekadašnji slikar, Linč se probio u filmskom svetu 70-ih godina 20. veka nadrealnim filmom "Glava za brisanje" (1977). Neretko je uspevao da zaprepasti i inspiriše publiku, kolege i kritičare u narednim decenijama.
Među njegovim filmovima su "Čovek slon" (1980), "Dina" (1984), "Plavi somot" (1986), "Divlji u srcu" (1990) i "Tvin Piksa" (1992), te "Strejtove priče" (1999), "Hotel izgubljenih duša" (1997) i "Bulevar zvezda" (2001).
Za eklektičan i ekscentričan serijal „Tvin Peaks“ osvojio je tri Zlatna globusa, dve Emij nagrade, pa čak i Gremi za tematsku muziku.
Linč je u septembru 2017. godine bio i vurtuelni gost Beograda, izazvavši ogromno interesovanje video razgovorom sa obožavaocima njegove umetnosti, ali i poštovaocima transcendentalne meditacije (TM) koju upražnjava i propagira već godinama, organizovanim u Dvorani Kulturnog centra Beograda povodom izložbe fotografija “Male priče”.
Tokom jednočasovnog video susreta preko Skajpa, govorio je i o potrebi pronalaženja dobrog u dubini svesti svakog pojedinca kao o načinu za poboljšanje ličnog života, ali i za izgradnju globalnog mira, prisetio se putovanja kroz Beograd i bivšu Jugoslaviju sredinom 60-ih, objasnio pojedine segmente svog umetničkog procesa, osvrnuo se na sudbinu filma i bioskopa u eri dominacije televizije i novih tehnologija, kao i na duh današnjeg vremena… Odgovorio je i na trivijalnija pitanja, poput načina na koji pravi svoju frizuru i zašto voli Elvisa Prislija.
U krcatoj Dvorani KCB-a, Linč je razgovarao s publikom uz moderaciju kustosa izložbe “Male priče” Miroslava Karića i Vesne Danilović, kao i predstavnika Saveza za transcendentalnu meditaciju Srbije, koji je i organizovao taj događaj u saradnji sa Fondacijom Dejvid Linča za svetski mir i obrazovanje bazirano na svesti. Razgovor je usledio nakon projekcije dokumentarnog filma “Meditacija, mir i kreativnost”, snimljenog za vreme Linčove turneje tokom koje je od 2007. do 2009. godine obišao 16 zemalјa širom sveta govoreći o meditaciji, kreativnosti i miru u okviru projekta “Promena počinje iznutra”, koji realizuje njegova fondacija.
Priliku za razgovor, tokom kojeg nije bio isključio mogućnost da snimi i četvrtu sezonu kultne serije “Tvin Piks”, Linč je iskoristio da više puta pozove sve da počnu da upražnjavaju tehniku TM koju je ustanovio još sredinom 50-ih Mahariši Maheš Jogi (Maharishi Mahesh Yogi). Sam Linč primenjivao je tu tehniku već decenijama i, prema njegovim rečima, to iskustvo je važno izvorište njegove kreativnosti, ali i života bez negativnih misli, ljutnje, stresa…
“Pre nego što sam počeo da se bavim transcendentalnom meditacijom, bio sam sav ljut. Imao sam razna preispitvanja, nedostatak samopouzdanja… Kad sam počeo da meditiram, ljutnja je otišla. Čak nisam više ljut ni na prvu suprugu”, rekao je Linč, čiji je razgovor sa beogradskom publikom pratio preko Skajp video poziva i Radža Feliks, učitelj TM iz Švajcarske.
Na Linčovo filmsko i posebno na vizuelno stvaralaštvo kratko je podsetio beogradski istoričar umetnosti Miroslav Karić, kokustos izložbe “Male priče”, koji je istakao da je još tokom studija istorije umetnosti proučavao vizuelnost filma “Glava za brisanje” (Eraserhead) u odnosu na određene filozofske ideje i pokrete savremene umetnosti, upoznajući tako multidisciplinarnu umetničku stranu Linča i njegovu izuzetno raznovrsnu umetničku produkciju, koja se ogleda i na primeru izložbe “Male priče”.
Na Karićevo pitanje o izvorištu uticaja za takvu raznovrsnost umetničke prakse, Linč je rekao da su to ideje i postupak koji se zasniva na akciji i reakciji.
"Kada uhvatite ideju, vi morate da napravite reakciju i pokret u odnosu na tu ideju. Ako niste zadovoljni pokretom, onda ga ispravite. Kada osećate da činite dobre stvari, nastavite sa tom praksom. Osećaj je vrlo važan" kazao je Linč, koji je tokom gotovo 60-godišnje karijere dobio Zlatnog lava za životno delo 2006. u Veneciji i počasnog Oskara 2019.
Prema rečima Linča, za svaki rad i kreativnost potrebno je osloboditi se negativnih misli.
“Ako imate mnogo negativnih misli, to može da ubije bilo koji projekat, ali uvek postoji rešenje. Um hvata ideje da bi rešio problem. To blago je u svima nama. Mahariši Maheš Jogi kaže: ‘Nema problema, samo rešenja’”, rekao je Linč, ukazujući da je važno da svako dođe do dubljeg nivoa svoje svesti i do sopstvenih zaključaka.
Time je odgovorio i na pitanje u vezi sa sudbinom pojedinih karaktera “Tvin Piksa”.
“Važno je ono što vi verujete da se desilo. Razne stvari se dešavaju u životu i moramo doći do sopstvenih zaključaka… Možete, recimo, da pročitate knjigu koja otvara niz pitanja, i hoćete da razgovarate sa autorom, ali on je umro pre sto godina. Zato je sve na vama”, rekao je Linč.
Linč je bio nominovan za Oskara tri puta (The Elephant Man, Blue Velvet, Mulholland Drive), a prilikom uručenja počasne nagrade, kratko je zahvalio Američkoj filmskoj akademiji i svima koji su mu pomogli tokom dugogodišnje karijere, dodajući zvanicama: "Veoma lepo izgledate. Laku noć".
Panel kritičara koje je okupio britanski Gardijan 2007. godine zaključio je da, posle svih diskusija, niko ne bi mogao reći da nije tačno da je Dejvid Linč jedan od najvažnijih filmskih autora današnjice.
(SEEcult.org)