Beogradska umetnica Jelena Aranđelović predstavlja se od 6. marta u Likovnom salonu Kulturnog centra u Čačku izložbom “Rekonstrukcija sećanja 2.0”, odnosno radovima kojima želi da podcrta bitnost očuvanja indivudualiteta u vremenu opšteg globalizma, važnost razvijanja međuljudskih odnosa i komunikacije, kao i mogućnosti pojedinca da se nosi sa gubitkom.
Jelenu Aranđelović u umetničkoj praksi zanimaju urbani pejzaži, u koje unosi humane elemente. Sve što je propadljivo, trošno, sklono raspadanju.
Želi da te prizore zamrzne u sećanju i time spasi od zaborava, udahnjujući im nov ili drugi život. Interesuje se u stvaralaštvu za oživljavanje anonimnih sećanja, slikajući portrete ljudi o kojima ništa ne zna, jer je pronašavši i uzevši odbačene-neželjene fotografije - spasila ih od zaborava.
“Neretko anonimne portrete ljudi kombinujem sa meni bliskim osobama, konkretno portretom mog oca i tako rekreiram specifične mikronarative. Tako spasavam anonimne istorije od jedne potpune amnezije. U novijim radovima, ubacujući diskretno portret mog oca, oživljavam sećanje na njega i ono za mene postaje živo i prisutno. Koliko god se trudila da ne budem sentimentalna prilikom rada, to se neizostavno dešava, a sama sentimentalnost je na ivici da bude kič”, navela je Jelena Aranđelovć u konceptu izložbe.
Umetnica podseća na Ludviga Gica koji u knjizi “Fenomenologija kiča” kaže da bi faktički odgovarajući sinonim za sentimentalnost bila stara dobra reč dirljivost, spremnost i sposobnost da budemo dirnuti. Jer, čovek koga nešto dira i čovek koji u nečemu uživa strukturno povezuje jednu bitnu srodnost, on je dirnut svojom dirnutošću. U tom slučaju je dirnutost sama sebi indukovana.
Jelena Aranđelović se referiše diskretno na kadrove iz kratkometražnog filma “Crveni balon” Albera Lamorisa iz 1950-ih godina. Njih kolažno ugrađuje u slike i na taj način izmešta strogo fiksirane prikaze u svoje polje sećanja. Oživljava zamrznute kadrove postavljajući ih u dijaloge sa njoj bitnim prikazima. Iznad svega to je jedan vid pozitivnog gledanja na život i prevazilaženja ličnih ograničenja čak kada sve deluje beznadežno.
Umetnica je istakla da će, ukoliko dođe do toga da se u vreme trajanja postavke “Rekonstrukcije sećanja 2.0” desi da neki od radova bude kupljen, polovinu sredstava uplatiti za čačanske studente koji su već nekoliko meseci u blokadi.
Jelena Aranđelović diplomirala je (2003) i magistrirala (2008) slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti (FLU) u Beogradu. Studirala je 2004/2005. na ENSBI (Ecole Nationale Superieure de Beaux/art) kao stipendistkinja francuske ambasade i 2006/2007. boravila je u Cite International des Arts u Parizu. Dobitnica je stipendija Norveške (2002) i Francuskog kulturnog centra (2004), kao i stipendije za talente iz fonda Republike Srbije za vreme studija. Završila je doktorske studije 2024. godine na FLU.
Do sada je imala više od 20 samostalnih izložbi i učestvovala je na mnogobrojnim grupnim izložbama i festivalima u zemlji i inostanstvu.
Članica je ULUS-a od 2003, a u statusu samostalnog umetnika Srbije od 2006.
Izložba “Rekonstrukcija sećanja 2.0” biće otvorena do 6. aprila.
(SEEcult.org)