Zaposleni u Narodnoj biblioteci Srbije (NBS) skrenuli su pažnju javnosti i nadležnih na izgradnju javne podzemne garaže koja se prostire celom dužinom NBS u Skerlićevoj ulici na Vračaru, smatrajući da je njihova profesionalna i društvena obaveza da ukažu na rizike koje nosi takva gradnja u urbanističkom prostoru kulturno-istorijske celine Svetosavskog platoa po bezbednost zgrade i fonda nacionalne biblioteke.
Ideja o izgradnji javne podzemne garaže u Skerlićevoj ulici plasirana je početkom 2000-ih, a NBS je tražila dodatna stručna mišljenja na osnovu kojih nije dala načelnu saglasnost za izgradnju garaže na građevinskoj parceli NBS. Promene u strukturama gradskih vlasti i druga „organizaciona odlaganja” učinila su da izgradnja garaže počne tek 2024. godine, a prema saznanjima plenuma NBS, bez javne rasprave i saglasnosti NBS.
Plenum NBS podsetio je 20. februara u saopštenju da NBS od 2022. godine očekuje realizaciju projekta proširenja svog depoa za smeštaj knjiga koji je uradio isti arhitektonski tim koji je radio i projekat podzemne garaže, na čelu sa akademikom i profesorom Branislavom Mitrovićem, ali neophodno proširenje depoa Biblioteke u pravcu Nebojšine ulice, i pored svečanih i medijskih najava nikada nije započelo, dok se garaža uz smanjenu pozornost javnosti uveliko gradi.
Prema navodima zaposlenih, izgradnja podzemne garaže zauzela je čitav prostor između zgrade NBS i Skerlićeve ulice, pri čemu je NBS u potpunosti izgubila svoj parking i ulazni plato, što otežava pristup zgradi, posebno vozilima za redovnu dostavu knjiga, kao i pristup vatrogasnih i hitnih službi u slučaju nesreće, dok je rad zaposlenih i korisnika u zgradi otežan zbog buke i dodatnog zagađenja. Takođe, zatvoren je sistem za evakuaciju Biblioteke u slučaju ratne ili neke elementarne opasnosti.
Ugrožen je i sistem grejanja NBS, te porušeno integralno stepenište i ivičnjak zgrade, a primetne su i pukotine na terasi, iako je ona zaštićena kao spomenik kulture i predstavlja reprezentativnu građevinu domaćeg modernizma. Kompletno je posečeno i okolno drveće.
Zaposleni su apelovali na nadležne stručne institucije da izvrše „dodatnu procenu građevinskog projekta izgradnje podzemne garaže u Skerlićevoj ulici, te rizika po statičku stabilnost zgrade NBS, perspektive dugoročnog sleganja terena, mogućih oštećenja na zgradi i posledičnog prodora vode u podzemni depo NBS (što je već bio slučaj prilikom preuređenja okolnog parka 2004. godine), kao i rizika od pojačane koncentracije izduvnih gasova koji će narušiti mikroklimatske uslove za trajno čuvanje fonda“.
Takođe, traže da, u skladu sa procenom rizika, budu preduzete i odgovarajuće mere, odnosno pojačan stručni nadzor nad izgradnjom garaže.
Iako su stručni za obradu i trajno muzejsko čuvanje celokupne pisane baštine Srbije, što pored stručne podrazumeva i moralnu odgovornost, zaposleni u NBS naveli su da ne mogu a da se ne zapitaju da li je izgradnja podzemne garaže na tri nivoa, uz same temelje Biblioteke i u blizini Hrama Svetog Save najbolje urbanističko, građevinsko i saobraćajno rešenje i da li može biti izvedeno tako da bude sačuvana bezbednost zgrade i fonda NBS koji broji više od pet miliona jedinica građe, dragocene srednjovekovne rukopise, stare i retke knjige i vredne legate.
„Nadamo se da za par godina u medijima nećemo čitati senzacionalistički naslov ’350 parking mesta vrednije od 5 miliona knjiga’”, naveo je plenum zaposlenih NBS.
(SEEcult.org)