Profesorka književnosti Marija Vasić Kanački jedna je od osnivačica vršačke Tačke susretanja, udruženja koje u tom gradu deluje kao neka vrsta alternativnog kulturnog centra. Udruženje je smešteno u njenoj porodičnoj kući, pa je i to jedan od dokaza kako nezavisna scena opstaje zahvaljujući ličnim inicijativama, optimizmima, naporima i upornostima. Tačku susretanja osnovala je u sadejstvu sa Majom Mitrović i Marijom Dobrić, a ideja im je, kako je navela u intervjuu za SEEcult.org, bila da izgrade slobodan javni prostor za kulturne sadržaje, kakvih u Vršcu nije bilo. Budućnost opstanka svog udruženja, kao i nezavisne scene uopšte, Marija Vasić Kanački vidi u udruživanju na lokalu i šire. Uprkos tome što im lokalna samouprava pomaže simbolično, a ni mediji nisu uvek tu, kaže da godišnje održe između 50 i 60 programa. Smatra da je potrebna suštinska decentralizacija kulture, a ne samo deklarativna.
- Kada je i kako nastala Tačka susretanja? S kojom idejom, šta je iniciralo njeno pokretanje? Kako ste počeli? S kim? Koja su osnovna načela kojih se držite?
Marija Vasić Kanački: Tačka susretanja je nastala 14. februara u Vršcu, u Zmaj Jovinoj, na dan Svetog Trifuna/ Svetog Valentina na svetkovinu ljubavi kojom se začeo nukleus ideje – ljubav prema čoveku, kulturi, životu. Udruženje smo osnovale Maja Mitrović, Marija Dobrić i ja. Osnovno načelo našeg udruženja je sažeto u tome da želimo da gradimo slobodan javni prostor za sadržaje iz kulture, bez ciljnih grupa, ali s težnjom da se publika gradi, posebno među mladima.
- Ko danas vodi vaše udruženje? Da li su u njemu isti ljudi od početka? Kako se postaje vaš član?
Marija Vasić Kanački: Ne mogu reći da je ikada neko vodio, premda sam ja od početka formalno zakonski zastupnik, tj. predsednik Udruženja. Ima onih koji od početka gravitiraju, aktivno učestvuju u organizaciji ili realizaciji sadržaja, ili pak daju ideje, a ima i onih koji zbog životnih, porodičnih razloga, više ne učestvuju toliko aktivno, ali svakako dolaze kao publika. Član je svako ko jednom uđe u prostorije Tačke susretanja, kojime sam dala naziv “Salon kod Porte”. Stara nemačka kuća u centru grada, blizu porte Saborne crkve, u kojoj se ljudi okupljaju kao u francuskim salonima u 19. veku.
- Šta je ključno za dugoročnost vašeg udruženja? Da li su to lične inicijative, lična snaga, volja ili ipak neki sistem podrške?
Marija Vasić Kanački: Da ste me ovo pitali pre koju godinu, rekla bih lična snaga, pojedinačne inicijative, ali sada sa sigurnošću mogu reći da je snaga udruživanja sa drugima, ne samo pojedincima, već drugim organizacijama i udruženjima iz nevladinog sektora. Što se sistema tiče, postajemo sve vidljiviji i prepoznatjiviji kao činilac u baštinjenju ne samo lokalne kulture, već i kulture u širim razmerama.
- Koje radne osobine, znanja i sposobnosti mora da ima pripadnik nezavisne scene da bi trajao na njoj?
Marija Vasić Kanački: Pripadnik nezavisne kulturne scene po prirodi svog poziva ili vokacije mora da gaji duboko uverenje da se kultura mora živeti, mora se izgarati i na neki način žrtvovati vreme, energija, i drugi resursi. Pored toga, mora da kreira strategiju kulturne politike i profiliše misiju. Mora da ima menadžerske sposobnosti, da bude elokventan, asertivan, a posebno mora da poseduje emocionalnu i socijalnu inteligenciju.
- Da li imate svoj prostor – kako ste došli do njega, ili rentirate neki prostor?
Marija Vasić Kanački: Često se šalimo da je Tačka susretanja u sigurnoj kući kulture, a to je kuća koja je u vlasništvu moje porodice. Ona je od 2014. godine postala javno dobro.
- Kako kreirate programe? Ko odlučuje o njima i koliko su u kontekstu njih važne, recimo, multikulturalnost i pograničnost?
Marija Vasić Kanački: Budući da smo u gradu bogate kuturne istorije i značajnih ličnosti iz sveta umetnosti, trudimo se da udruživanjem sa drugim udruženjima napravimo svojevrsni balans – deo programa je posvećen očuvanju zavičajnog kulturnog nasleđa, a deo je posvećen savremenim neoklasničnim i posmodernističkim tokovima. Takođe, ne zanemarujemo humanističke nauke, ekologiju i društveni aktivizam.
- Šta je ključna tačka susretanja sa vašom publikom? Kojoj publici ste najviše okrenuti, kako dolazite do publike, reklamirate li se negde?
Marija Vasić Kanački: Publika je raznorodna. Ima onih koji dolaze na sve događaje, tzv. pravi konzumenti kulture, a ima i onih koji dolaze ciljano, zbog gosta, teme ili forme događaja. Ono što najviše hrabri je mlada populacija. Moram napomenuti da radim u srednjoj školi tako da se osećam dužnom da deo programa bude prilagođen potrebama, interesovanjima i senzibilitetu mladih. Najbolja reklama je čuvena “od usta do usta”, spora ali nepogrešiva. Služimo se svim društvenim mrežama kao kanalima za informisanje u vezi sa svim našim aktivnostima.
- Kakav je odnos lokalne umetničke scene prema vama, šta mislite kako se vaš rad pozicionira u okviru te scene?
Marija Vasić Kanački: Uvek pronalazimo načine da sarađujemo ne samo sa svim institucijama kulture, već i obrazovnim ustanovama. Pozicija našeg Udruženja se najbolje ogleda u broju posetilaca, komentara, impresija, pa i kritika i sugestija. Publika je nabolje merilo uticaja koji imamo u kultunom životu lokalnog stanovništva.
- Kakav je odnos medija prema vama, imate li podršku u njima, kako se ona manifestuje?
Marija Vasić Kanački: S obzirom na to da je lokalna medijska scena godinama sve siromašnija i oskudnija, isto tako se može sagledati i praćenje našeg postojanja i delovanja. Paradoks je da nas prate neki beogradski i novosadski mediji, posebno kada su važni događaji u pitanju.
- Kakav je odnos lokalne politike prema vama, da li vam ona pomaže ili odmaže: kako odmaže, a kako bi mogla da pomogne?
Marija Vasić Kanački: Iako smo proši 10 godina svojevrsne procene i ocene od strane lokalne politike, plašim se da još uvek nisu na pravi način valorizovali naše delovanje na celokupnu kluturnu javnost. U prilog tome je i činjenica da je finansijska podrška veoma simbolična, s obzirom na to da u proseku imamo između 50 i 60 događaja godišnje.
- Kako biste ocenili kulturnu politiku naše zemlje?
Marija Vasić Kanački: Ako bi se krenulo od nacionalnog, pa zatim regionalnog, okružnog, lokalnog, do ličnog interesa, kulturna politika bi bila potpuno drugačija. Potrebna je suštinska decentralizacija kulture, a ona je samo deklarativna. Jasno je da je jedan od uzroka marginalizacije kuture i budžet, nedovoljno prisustvo na zvaničnim medijima, neophodnost povezivanja kulture i obrazovanja i još mnogo toga.
- - Postoji li neka sistemska podrška našoj nezavisnoj sceni, vama, vidite li u državnom sistemu neku vrstu podrške i razumevanja za važnost postojanja vaninstitucionalne kulture?
Marija Vasić Kanački: Nažalost, moram priznati da sistemska podrška izostaje, ali ono što ohrabruje jeste da se članovi vaninstitucionalne kulture udružuju, sarađuju, solidarno pomažu jedni drugima. To je slučaj sa Nazavisnom kulturnom scenom Srbije, čiji smo mi član.
- Kako biste ocenili mesto nezavisnog umetnika na kulturnoj sceni Srbije? Da li je u boljoj, ili goroj poziciji nego nekada?
Marija Vasić Kanački: Nezavisni umetnik je u nezavidnoj poziciji. Kultura odavno nije primat onih koji vode društvo, uprkos tome što se vitalnost i napredak jednog naroda meri visinom svesti o značaju kulture i potrebom za njenim sadržajima. Jasno je da je svetska agenda materijalistička, tako da naša borba nadilazi granice naše zemlje.
- Kakve su potrebne vršačke kulturne scene? I ko su ljudi koji čine tu scenu? Kakav je odnos nezavisnih umetnika, jednih prema drugima i da li međusobna saradnja, kroz različita iskustva, pomaže rešavanju nekih problema?
Marija Vasić Kanački: Nezavisni umetnici mogu potvrditi da svaki susret u Tački ima neku svrhu, poznanstvo, saradnju, prijateljstvo, pa čak i emotivno povezivanje. Stoga ne mogu reći da smo mi samo još jedno udruženje koje pokušava da opstane. Mi negujemo ideju da je čovek najveći potencijal i da samo u interakciji s drugim čovekom može da ostvari svoj puni potencijal. U Tački se daju odgovori na pitanja, ali se takođe otvaraju nova, za čije je odgovore potrebno vreme.
- Kako se finasirate?
Marija Vasić Kanački: Lokalna samouprava nam je obezbedila više nego skroman godišnji fond. Neretko učestvujemo u projektima kao prateće udruženje. Nekoliko puta smo imali donaciju. Često se desi da dotiramo sadržaje iz sopstvenog džepa.
- Kako prolazite na domaćim, a kako na stranim konkursima? Šta im zamerate?
Marija Vasić Kanački: Do sada nismo imali iskustva s konkursima kao vodeće udruženje, budući da smo volonteri s obiljem entuzijazma. S ograničenim vremenom nismo uspeli da konkurišemo, jer bi to podrazumevalo drugačiju preraspodelu naših ličnih resursa.
- Na koje ste događaje posebno ponosni, kojima, smatrate da ste doprineli razvoju kulturne scene vašeg grada? I šta su vam naredni planovi?
Marija Vasić Kanački: Sledeće 2025. godine doći ćemo do 500. događaja. Tačku sisretanja do sada su pohodili eminentni intelektualci, umetnici, naučnici, akademici, glumci, društveni, ekološki i humanitarni aktivisti. Imali smo zastupljene sve kulturne formate: promocije, tribine, predavanja, izložbe, koncerte, projekcije, predstave, performanse, radionice… Ugostili smo: Gorana Petrovića, Tihomira Stanića, Davida Albaharija, Vidu Ognjenović, Filipa Davida, Aleksandra Gatalicu, Dragana Velikića, Gojka Božovića, Dejana Aleksića, Jelenu Lengold, Anu Ristović, Svetozara Cvetkovića, Radmilu Lazić, Draganu Mladenović, Radomira Putnika, Jovicu Aćina, Žanetu Đukić Perišić, Dejana Ognjanovića, Dragana Jovanovića Danilova, Enesa Halilovića, Vasu Pavkovića…
Snežana Miletić/SEEcult.org
*Intervju je deo projekta „ABC of Independent Culture“, koji je dobio podršku švajcarske vlade, u okviru projekta “Kultura za demokratiju” (CFD), koji sporovodi Hartefakt fond. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje švajcarske vlade ili Hartefakt fonda.
“Kultura za demokratiju“ pruža podršku nezavisnoj kulturnoj sceni u Srbiji da, koristeći kulturu i umetnost, podstiče kritičko i kreativno razmišljanje o društvenim temama koje su od važnosti za lokalne zajednice. Takođe, CFD projekat podstiče saradnju aktera na nezavisnoj kulturnoj sceni, kreirajući na taj način prostor za promociju pluralističkih vrednosti i interkulturalnog dijaloga u Srbiji. Prva faza projekta traje od oktobra 2021.godine do februara 2025. i podržava ga Vlada Švajcarske, a sprovodi Hartefakt fond.