Dragana Ognjenović u Galeriji HAOS

POVODOM IZLOŽBE DRAGANE OGNJENOVIĆ U GALERIJI HAOS ….”Kroj kao crtež”
Još jedno putovanje u čudesni svet crteža, dovodi nam na čelo ekspedicije, Draganu Ognjenović. Otisnućemo se sa njom, putem njenog prikazanog najtananijeg I najiskrenijeg iskaza, koji će povezati I ostale fragmente ove mozaične izložbe.

POVODOM IZLOŽBE DRAGANE OGNJENOVIĆ U GALERIJI HAOS ….”Kroj kao crtež”
Još jedno putovanje u čudesni svet crteža, dovodi nam na čelo ekspedicije, Draganu Ognjenović. Otisnućemo se sa njom, putem njenog prikazanog najtananijeg I najiskrenijeg iskaza, koji će povezati I ostale fragmente ove mozaične izložbe.
Kao u snoviđenju, devojke u koraku ostaju nepomične, postaju lutke. Odevene su u belim haljinama, različitog kroja, sasvim jednostavne, različito sečene, neke sa rasutim detaljima, u vidu floralnih motiva. Otvrdle, kao okamenjene, a zapravo sa minimalnom intervencijom bojom I fiksatorom, one su skulpture, grupisane u jednom ćošku, a njihova draperija pada u najtananijim naborima, gotovo vajarski napravljenim znacima koji ukazuju I na najmanji eventualni pregib tela. Na zidovima, prikazani plan nastanka jedne haljine, mapa kojom se došlo do materijalizacije, jednostavno nazvana KROJ. Sasvim neponovljiva je varijanta tog kroja na kome razaznajemo sve njegove delove, od rukava, vrata, kragne, sve to uprošćeno i prikazano na neobrađenom slikarskom platnu bez preparature, sa belim nanosom boje kao kakvim završnim znakom, kao kakvim šifrovanim parafom. Kroj, kao samostalno I gotovo umetničko delo, sada bez završnog nanosa četkom I na jasnoj beloj pozadini, nalazimo I na još panela. Bela haljina na vešalici, stoji između debelih belih lajsni, visi kako kakav ctež na papiru, odnosno alternacija crteža koji dobija svoju pravu formu, krajnju zamisao koja se materijalizuje. Namenski napravljena projekcija na video bimu, donosi krupan plan šivenja, presecanje iglom kroz platno, zapravo prelaženje prethodno kredom skiciranog crteža na materijalu po kojem se utiskuje konac, te spaja komad po komad. Cela projekcija na kojoj je konkretno prikazan nastanak odevnih predmeta, transponovana je na čeonoj slici sa krojem , smeštenoj u gornjoj galeriji prostora, sa brzim prstima u gro planu. Tako vidimo kakav je proces koji sledi kada se kroj skicira kredom na platnu te utisne koncem pod zubom mašine za šivenje. Dugački prsti, kao u kakvom ritmu, spajaju komade, brižljivo vijugaju I provlače ih ispod šivaće igle. Konac biva utkan na mesta gde je pre toga ostao ispresecan trag krede, kao naznaka onoga što sledi i tako u krug, kao verzija krojačkog "performansa". Na štenderu okačene haljine, modeli od papira do modela od satena. Malo istraživanje u kome Dragana rešava svoje interesovanje teksturom materijala te ispituje mogućnosti koje uz pomoć kontura koje prate obline tela, dovode do novih modela haljina. Isti kroj, ali od različitog materijala, doneće sasvim nove haljine koje različito stoje i padaju, te tako daju posve drugačiju sliku. Tako ostaje večita preokupacija, istraživanje teksture materijala, iako je sasvim jasno da crtež kod nje ima sasvim posebno mesto.
Na jednom ćošku opet lutke, krojačke lutke na kojima je ostala intervencija bojom, crnom i belom. Kao u kakvom dijalogu bez reči, u naznačenim pozama kao u zaustavljenom filmskom setu, nastavlja se skulptoralni segment izložbe. Suprotstavljanje crnog i belog, kao večita borba dana i noći, dobrog i lošeg, u nama, u drugima, ostaje. Uz pomoć boje/ ne boje, pozitiva/negative misli, dobija se uprošćeni otisak Draganine trenutne vizije.
Svoju tananu liniju, kao iskaz primarnog impulsa, sakrivenu u telu modne skice, kroja, predstavila nam je ova mlada dizajnerka koja je svojom vizurom dala još jednu interpretaciju crteža.
Vladana Spaić, istoričar umetnosti