Fotonični trenuci
Mesec fotografije u Ljubljani, vodeći festival te vrste u regionu, koji je inspirisao i druge gradove da pokrenu slične manifestacije, posvećen je u osmom izdanju turbulentnim događajima i promenama sa kojima se suočava današnja Evropa, bilo da je reč o talasima izbeglica, ili refleksiji na nedavnu burnu istoriju evropskog kontinenta. Obiman program osmog Meseca fotografije “Fotonični trenuci”, u organizaciji Centra za savremenu fotografiju Photon, obuhvata i izložbe čuvenog brazilskog fotografa Sebastiaoa Salgada, zatim Žana Koktoa i slovenačkog umetnika Vena Pilona, kao i omaž dadi, povodom stogodišnjice tog uticajnog pokreta.
Salgadova izložba “Genesis” (Postanak) u Jakopič galeriji i Gradskom muzeju Ljubljane, kojom je osmi Mesec fotografije svečano i otvoren 31. maja, rezultat je višegodišnjeg fotografskog istraživanja tog autora, čiji je rad proslavljen, između ostalog, i dokumentarnim filmom “So zemlje” Vima Vendersa (Wim Wenders). Izložba obuhvata više od 250 spektakularnih crno-belih fotografija života u divljini, pejsaža, morskih predela i domorodačkog stanovništva, razvijajući svest javnosti o aktuelnim problemima životne sredine i opasnosti klimatskih promena.
Salgado je prvobitno radio kao ekonomista, a profesionalnu karijeru fotografa započeo je 1973. u Parizu, radeći za agencije Sigma, Gama i Magnum. Sredinom 90-ih je (sa Leliom Wanick Salgado) osnovao Amazonas Images. “Genesis” je njegov treći višegodišnji projekat, nakon serijala “Radnici” (1993) i “Migracije” (2000).
U projektu “Genesis”, koji će biti izložen u Ljubljani do 31. avgusta, Salgado se okreće od ljudi i fokusira na lepotu zemlje i onih koji žive u harmoniji s njom. Imajući u vidu da je 46 odsto kopnenih površina na zemlji netaknuto kao i hiljadama godina unazad, Salgado je proveo osam godina radeći na tom projektu. Za to vreme je 32 puta boravio u tim područjima, putujući malim avionom, pešice, borodom, kajakom ili vazdušnim balonom. Putovao je kroz klimatski ekstremne zone, po surovim terenima, daleko od civilizacije… Tokom tih putovanja širom sveta dokumentovao je arktičke i pustinjske predele, tropske šume, marine, životinjeske divljine i tradicionalne ljudske zajednice, praveći svojevrsni omaž krhkoj planeti koju bi trebalo svi da zaštitimo.
Sebastiao Salgado, Iceberg in the Weddell Sea, Antarctica, 2005
Među vrhuncima Meseca fotografije je i izložba “Boemi iz Monparnasa” Žana Koktoa i Vena Pilona, koja je otvorena do 15. jula u galeriji Photon. Izložba predstavlja radove dva značajna umetnika sa početka 20. veka – francuskog pisca, filmskog autora i umetnika Koktoa i slovenačkog novajlije u Parizu tog vremena, slikara i fotografa Pilona. Njihovi fotografski portreti, kako je naveo Dejan Sluga povodom izložbe, pružaju uvid u parisku scenu u periodu u kojem je još smatrana neprikosnovenim centrom umetničkog sveta.
Kokto je serijom fotografija iz 1916. godine zabeležio jedno od popodneva koje je proveo u društvu boema pariskog distrikta Monparans (Pablo Picacco, Amedeo Modigliani, Max Jacob, Eric Satie, Moise Kisling…). Te fotografije, snimljene intuitivno tokom jednog avgustovskog dana svega stotinak kilometara iza linije fronta u Prvom svetskom ratu, postale su vredan istorijski dokument grada u kojem su mnoge progresivne ličnosti tog doba živele i radile. Koktoova serija fotografija, kako je naveo Sluga, predstavlja i značajan doprinos estetici reproduktivnih medija. Pre nego što je izložena u Photonu, u Evropi je viđena svega još na nekoliko izložbi. Ljubljanska izložba značajna je, između ostalog, i zbog toga što je priređena na stogodišnjicu nastanka Koktoovih radova.
Veno Pilon, Portret Ossipa Zadkina, 1936.
Na izložbi u Photonu Koktoove fotografije suprotstavljene su radovima njegovog savremenika, slovenačkog fotografa Vena Pilona, koji se, nakon što je služio u austro-ugarskoj vojsci za vreme Prvog svetskog rata, doselio u Pariz krajem 20-ih. Kao jedan od ambicioznih došljaka, brzo se uklopio u parisku scenu, a osim slikarstvom, počeo je da se bavi i fotografijom. Tokom 30-ih je snimio seriju portreta umetnika (Giorgio De Chirico, Alexander Rodchenko, Ossip Zadkine, Massimo Campigli…). Na izložbi “Boemi iz Monparnasa” predstavljen je deo njegovih radova iz kolekcije Galerije “Veno Pilon” iz Ajdovščine, koja je partner projekta.
Mesec fotografije nudi i izložbu “PhotoMagic” u Etnografskom muzeju, na kojoj učestvuju Stane Jagodič, Gábor Kerekes i Branko Lenart, a posvećena je stogodišnjici dadaizma i otvorena takođe do 15. jula.
Izložba je zapravo omaž Kerekešu (1945-2014), legendarnom mađarskom fotografskom umetniku čiji opus još nije otkriven u punom smislu širom evropskoj publici. Na izložbi “PhotoMagic” njegovi radovi dopunjeni su izborom fotografija međunarodno priznatih umetnika Jagodiča i Lenarta, čiji su pristupi takođe istraživački i eksperimentalni.
Kerekeš je bio jedan od najznačajnijih mađarskih i evropskih fotografa svog vremena, koji se bavio umetničkom fotografijom više od 30 godina. Najpre je bio zainteresovan za tehničke aspekte fotografije, a postepeno se okretao njenim metaforičnim reprezentacijama na relaciji između umetnosti i nauke. Obavljao je ontološka i epistemiološka istraživanja kroz fotografski rad, istražujući granice ljudske spoznaje. Posebno je bio posvećen istraživanju karakteristika ljudskih čulnih organa, kao što su oko, uvo, ali i mozak. Primenjujući magične i racionalne pristupe fotografiji, njegovo delo ostalo je inspiracija za mnoge umetnike, ali i za istoričare umetnosti i druge stručnjake u oblasti teorije vizuelnih umetnosti.
Branko Lenart, Hand:Work, 1976
Branko Lenart (1948) je suosnivač avangardnog umetničkog društva Grac foto škola, grupe umetnika okupljenih oko galeriji Forum Stadtpark. U seriji fotografija “Hand:Work”, Lenart je očuvao bazične dadaističke principe jukstapozicioniranja vizuelnih i tekstualnih elemenata, pri čemu je tekst najpre imao funkciju dopune slike, a kasnije postao integralni deo svake fotografije. Lenart istražuje prirodu umetničkog rada, semantičke karakteristike jezika i direktno se referiše na prelomne fenomene istorije moderne umetnosti.
Stane Jagodič (1943) je aktivan u različitim poljima i kontekstima vizuelnih umetnosti od sredine 60-ih. Prepoznatljivog stila i umetničkog izraza, razvio je nekoliko koncepata umetničke produkcije korišćenjem različitih medija, uključujući fotografiju, sliku, grafičku umetnost, strip, performans, asamblaž i instalaciju. Suosnivač je i Grupe Jun (1970-1985), široke umetničke platforme koja je okupljala veći broj eminentnih lokalnih i međunarodnih umetnika.
Matic Zorman, Give Me Liberty or Give Me Death, 2014.
Pitanjima izbeglica i uzroka izbegličke krize u Evropi bave se ovogodišnji dobitnik nagrade World Press Photo Matic Zorman, koji se predstavlja do 24. juna izložbom “Dostojanstvo” u Univerzalnom ateljeu uličnih umetnosti (UAUU), te Jaka Gasar, čija je izložba “Herojsko putovanje” otvorena u ZRC atrijumu.
Zormanova izložba “Lica rata, daj mi slobodu ili mi daj smrt” i serija “Balkanske noći” vode posetioce u svet rata, izbegličkih ruta, ljudskog dostojanstva i nade. Njegove fotografije, kako je navela Špela Tušar povodom izložbe, unapređuju svest o današnjoj stvarnosti prizorima koje bismo radije izbegli.
Na izložbi slovenačkog dokumentarnog fotografa Jake Gasara, koja je otvorena do 17. juna, predstavljeni su radovi iz 2015. godine, nastali tokom izbegličke krize u Sloveniji.
Jaka Gasar, Izbeglice, 2015.
Budući da se ljubljanski Mesec fotografije treći put održava u saradnji sa mrežom EMOP (European Month of Photography Association), obuhvata i izložbu “The Memory Lab. Photography Challenges History”, koja je rezultat zajedničkog kustoskog rada, a biće otvorena od 7. do 30. juna u Kult3000 galeriji. Na toj izložbi, koja je fokusirana na ispitivanje sećanja i reflektovanje istorije kroz umetnost, učestvuju Attila Floszmann, Noro Knap, Tatiana Lecomte, Marko Lipuš i Darije Petković, čiji je glavni fokus na istraživanju percepcije nedavne evropske istorije i konflikata koji su još prisutni u javnom diskursu, počev od Drugog svetskog rata, preko ratova na prostoru bivše Jugoslavije do nedavnih sukoba na Bliskom Istoku.
Marko Lipuš, Real Play Figures, 2014.
Projekat “The Memory Lab” obuhvata seriju izložbi i publikaciju, a održava se u svakom gradu koji je deo mreže EMOP.
Program Meseca fotografije obuhvata i predavanja i javne diskusije, a među gostima su direktorka E.A.T-a (Experiments in Art and Technology) Julie Martin iz Njujorka, urednik magazina GUP iz Amsterdama Erik Vroons, urednica magazina Eikon iz Beča Nela Eggenberger, programski direktor festivala Backlight u Finskoj Tuula Alajoki, direktorka festivala Organ vida iz Zagreba Marina Paulenka…
Među autorima koji su na različitim lokacijama zastupljeni samostalnim izložbama u okviru osmog Meseca fotografije su i Marina Paulenka, Anna Tihanyi, Olja Triaška Stefanović, Almin Zrno, Jože Suhadolnik, Tomaž Črnej, Mike Crawford, Mirjana Rukavina, Arven Šakti Kralj Szomi & Noemi Veberič Levovnik, Emina Đukić i Virginia Vrecl. Takođe, festivalski program uključuje i izložbe dve škole fotografije – Akademije likovnih umetnosti i dizajna “Tradition, (Un)Known” i Više škole primenjenih umetnosti.
Takođe, održane su i večernje projekcije radova nekoliko desetina autora, među kojima su: Yanina Shevchenko & Kyler Zeleny, Marie Sordat, Muhammad Fadli, Michel Le Belhomme, Fotosfera, Anna Horcinova, Michal Korta, Belgrade Raw, Christine Pearl, Mariya Kozhanova, Igor Pisuk, Marko Stojanovic, Sandrine Lopez, Ekaterina Vasilyeva, Arianna M. Sanesi, Manuel Armenis, Veronique L'hoste, Ke Peng, Djordje Odanovich, Francesco Merlini, Andrea Eichenberger, Violeta Tešić, Superultraextra art-duo, Fabian Rockenfeller, Bastien Roustan, Uroš Kastelic, Andrea Palašti - Mor Dezir…
Između ostalog, 14. juna u Alkatraz galeriji u Metelkovoj biće održan program “Video in Progress” sa selekcijom radova umetnika aktivnih u polju pokretih slika. Ove godine selekcija je pod uticajem izbegličke krize i uključuje radove međunarodnih umetnika koji na različite načine istražuju teme rata, izbeglica i migrantskog iskustva, kao i univerzalne potrage za boljom budućnošću.
Mesec fotografije biće održan delom i u Kamniku, gde će 8. juna biti otvorena samostalna izložba Olje Triška Stefanović, kao i grupne izložbe “Drveće Kamnika” i “Kamči”.
Festivalski sajt je photonicmoments.net
(SEEcult.org)
