Leptiriću, šareniću... dođi Herstu amo...
Britanski umetnik Demijen Herst (Damien Hirst), čija je šestomesečna retrospektiva u Tejt Modern u Londonu privukla gotovo pola miliona posetilaca i tako postala najposećenija solo izložba u istoriji te galerije, izazvala je i burne reakcije udruženja za zaštitu životinja nakon što je objavljeno da je više od 9.000 leptira uginulo za vreme te postavke.
Oko 400 leptira, kako je objavio “Dejli mejl”, stradalo je nedeljno za vreme retrospektive 47-godišnjeg Hersta, jednog od najkontroverznijih i najbogatijih umetnika današnjice.
Reč je o tropskim leptirima koji su bili deo instalacije “In And Out Of Love” za koju je Herst upotrebio činije s voćem, cveće i zaslađenu vodu, razmestivši ih po izložbenom prostoru kako bi se šareni insekti hranili.
Iako je leptirima te vrste životni vek u prirodnom okruženju do devet meseci, u Tetj Modern galeriji su živeli između nekoliko sati do nekoliko dana. Mnogi su stradali tako što su ih posetioci nehotice zbacivali sa sebe i svoje odeće. Na hiljade ih je umrlo prirodnom smrću, pa su morali biti zamenjivani novim, koji takođe nisu imali sreće.
Udruženja za zaštitu životinja su, doduše tek nakon završetka izložbe, oštro kritikovala Hersta, ocenjujući i da je njegov napor da bude umetnički oštar postao dosadan i pritom je sve bezosećajniji.
“Nije bitno da li Herst ubija životinje sam ili sedi dok na hiljade njih biva masakrirano zbog njegove neopravdive zabave”, saopštilo je udruženje za etičko tretiranje životinja.
Navodeći da su leptiri na Herstovoj izložbi bili primorani da provedu čitav život u veštačkoj sredini - zatvorenoj sobi, to udruženje je rezignirano zaključilo i da bi verovatno izbila nacionalna buna da je reč o nekim drugim životinjama, kao što su psi.
I Herst i Tejt Modern galerija stali su, kao što je i očekivano, u odbranu kontroverznog rada.
“Leptiri koji su korišćeni u ovom radu bili su iz vrsta koje su poznate po tome što mogu da prežive u kreiranim uslovima... Leptiri su živeli poslednji deo svog životnog ciklusa u ovoj sobi. Oko 400 ih je ubacivano tokom izložbe svake nedelje”, saopštio je portparol Tejt Modern.
Herst tvrdi da je brinuo o leptirima, navodeći u saopštenju da je zaposlio i stručnjaka za tu vrstu insekata, koji je prilično koštao.
“Savršeni životni uslovi su im bili stvoreni i to je mnogima produžilo životni rok, s obzirom na visok kvalitet okruženja u kojem su bili i hrane koja im je obezbeđena”, naveo je Herst, koji je od 4. aprila do 9. septembra privukao retrospektivom više od 463.000 posetilaca.
To je najposećenija samostalna izložba nekog umetnika u 12-godišnjoj istoriji Tejt Modern, a na drugom je mestu ako se uzmu u obzir grupne izložbe - postavka “Matis Pikaso” 2002. privukla je oko 467.000 posetilaca.
Herst je na retrospektivi predstavio radove iz protekle dve decenije, uključujući ajkulu potopljenu u formaldehid (Physical Impošibility Of Death In The Mind Of Someone Living) iz 1991. godine.
Tejt Modern je povodom Herstove izložbe navela da se njegovi radovi eksplicitno bave fundamentalnim dilemama ljudskog postojanja. Njegove stalne teme su krhkost života, društveno odbijanje da se suoči sa smrću, kao i priroda ljubavi i želje. Mrtve životinje, koje Herst često koristi za svoje instalacije, primoravaju publiku da razmisli o sopstvenom i društvenom odnosu prema smrti, navela je Tejt Moden.
Herst se istakao na londonskoj umetničkoj sceni krajem 80-ih - izložbom “Freeze” sa radovima studenata Goldsmit koledža, na kojem je i sam diplomirao.
Godinama već izaziva burne reakcije, a iako mnogi kritičari nisu oduševljeni njegovim radovima, tržište misli drugačije.
Pre par godina je uzburkao javnost radom “Za ljubav boga” - lobanjom mlađe muške osobe iz 18. veka, koju je optočio platinom i ukrasio sa više od 8.000 dijamanata, a prodao ga je za 50 miliona funti. Time je taj rad postao i najskuplje delo savremene umetnosti.
Herst je 2008. godine, na aukciji u Sotbiju koja je obuhvatala samo njegova dela, postavio rekord za pojedinačnog umetnika. Tada su njegova dela prodata za oko 111 miliona funti.
(SEEcult.org)
