Obično ništa, u Tirani
Umetnici Goran Denić i Jovan Babić Foske iz Beograda, čije su pozicije umnogome različite i praktično ih spaja jedino to što su početkom 90-ih studirali zajedno na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, predstavljaju se zajedničkom izložbom “Obično ništa” u Zeta galeriji u Tirani, na kojoj će izložiti izbor radova iz proteklih dvadesetak godina.
Na izložbi, koja će biti otvorena 8. oktobra, Denić i Babić se predstavljaju kao dva umetnika iz Jugoslavije.
Budući da to nije ni prvi ni poslednji put da ex-YU umetnici izlažu u Tirani, pitanje koje se postavlja jeste: Zašto Jugoslavija? Kao da se, kako je navedeno u najavi, ima posla sa nekim ko ne zna ili ne sme da se suoči sa činjenicom da je Jugoslavija nestala u krvavoj ratnoj tranziciji 90-ih.
Slika dva umetnika, kako navodi Denić, sigurno bi bila drugačija da trenutak kada je trebalo da zakorače u svet “velike” umetnosti nije bio obeležen raspadom celokupnog sistema vrednosti na kojem su gradili i lični i umetnički identitet. Opšta mesta dobra su kao opravdanje za letargiju, ali izložba “Obično ništa” u Zeta galeriji predstavlja pokušaj da se da ime jednom prostoru i vremenu, ili što bi rekao Mehmed Baždarević, nekadašnji vezista Željezničara, SFRJ i BiH: “Kad-tad ćemo ponovo igrati zajedničku ligu”.
Goran Denić
Babić i Denić se svaki na svoj način bave ispraznošću.
Babić gaji materijal za svoje skulpture i svoje ideje zarobljava u forme običnih, svakodnevnih predmeta, koristeći se opnom tikve koja na srpskohrvatskom govornom području ima jasno značenje praznine. Ti svakodnevni predmeti, lišeni svoje funkcije, perfektno su izvedeni u materijalu bez vrednosti.
Jovan Babić Foske
Denić, s druge strane, koristeći “teži” medij - čelik i bronzu, i englesku frazu white elephant, u žargonu - ništa, to “ništa” multiplikuje u serijal grafika “2 bela slona”. Potka za grafike je uklapanje oblika u nekada popularnoj kompjuterskoj igrici Tetris. Male bronze invalida - Hallo mummy, Eiaculatio praecox I You remember Spain? neposredno su vezane za osećaj gubitka zemlje.
Goran Denić
Pozicije dva umetnika umnogome su različite - dok Jovan Babić Foske sebe naziva pripravnikom za seljaka, lišavajući se materijalnih zahteva za bavljenjem skulpturom, Goran Denić, koji je umetnički direktor Zemunskog malog umetničkog centra (ZMUC) u Beogradu, pokušava da stvori materijalne uslove za bavljenje umetnošću aplikacijama na konkurse i realizacijom projekata.
Jovan Babić Foske
Njihova zajednička izložba “Obično ništa” u Zeta galeriji, kojom pokušavaju da kontekstualizuju i ispraznost samog bavljenja umetnošću, predstavlja nastavak saradnje koju su 2012. godine započeli ZMUC iz Beograda, Za Druga iz Petrovca i Zeta centar iz Tirane regionalnim projektom “Mobilne rezidencije”.
Goran Denić
I Denić i Babić su učesnici prošlogodišnje rezidencije u selu Babe kod Beograda koja je tematski bila posvećena beskućnicima kao najvećim gubitnicima tranzicije, a okupila je umetnike više generacija sa prostora bivše Jugoslavije i Albanije.
Mobilna rezidencija nastavljena je ove godine pokretnom likovnom kolonijom u selu Babe i književnom kolonijom u Reževićima i Blizikućama u Crnoj Gori, koje su održane na temu “Tabui u tranziciji”.
Izložba “Obično ništa”, čija je kustoskinja Valentina Koča, biće otvorena u Zeta galeriji do 18. oktobra.
(SEEcult.org)