Nedovoljna reakcija, potrebna i akcija

Dobitnica nagrade “Lazar Trifunović” za 2018. godinu dr Maja Stanković poručila je, prilikom uručenja tog prestižnog priznanja za likovnu kritiku i teorijsko razmatranje savremene vizuelne umetnosti, da je potreban nov način razmišljanja i organizovanja struke u oblasti savremene umetnosti koja je sve više marginalizovana i instrumentalizovana.

“Živimo u vremenu kada je većina čvrstih oslonaca nestala, što je vidljivo i u načim privatnim životima, i u javnom životu. Upravo zato je poverenje jako bitna pojava, a istovremeno je užasno krhka i raritetna u poslednjem vreme, ali ima moć da drži ljude zajedno”, rekla je Maja Stanković 14. januara u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, gde joj je uručena nagrada “Lazar Trifunović” za tekst “Art is what makes life more interesting than art” (Umetnost je ono što čini život zanimljivijim od umetnosti) i za teorijsku kritiku "Going, going, gone...".

Smatrajući da je umetnost u velikom procesu marginalizacije, ili prezicnije instrumentalizacije, jer se o njoj najčešće priča kada je u nekoj funkciji - bilo u smislu politike, biznisa ili zabave, Maja Stanković rekla je da nije dovoljno samo braniti se i protestovati.

“Čini se da nije dovoljno da se samo branimo i protestujemo, već treba da uložimo dodatni napor da potencijal koji postoji ne svedemo samo na reaktivnu formu, koja može da artikuliše potebe, ali može i da deartikuliše”, rekla je Maja Stanković i poručila da je neophodno misliti i organizovati se na nov i drugačiji način. Kao primer takvog aktivnog suprotstavljanja navela je 1968. godinu, čije ideje i reaktealizuje u nagrađenoj istorijskoumetničkoj studiji “Art is what makes life more interesting than art”, objavljenoj u Zborniku Seminara za studije moderne umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu.

To se, kako je naglasila, naročito odnosi na savremnu umetničku scenu i na struku koja je postala neka vrsta kolateralne štete.

“Potrebno je da tražimo nove formule povezivanja, a sasvim sigurno postoji zajednički interes svih nas – da umetnička scena postoji, a samim tim i svi mi”, poručila je Maja Stanković, vanredna profesorka na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu.

Prema jednoglasnom mišljenju žirija, koji su činili dr Jasmina Čubrilo, vanredna profesorka na Katedri za modernu umetnost Filozofskog fakulteta u Beogradu, nezavisna kustoskinja dr Maja Ćirić i muzejski savetnik Gradskog muzeja u Somboru Čedomir Janjičić, tekstovi Maje Stanković su se iz prošlogodišnje tekstualne produkcije o modernoj i savremenoj umetnosti izdvojili po svom analitičnom i sistematičnom pristupu odabranim temama, ubedljivo argumentovanom kritičkom razmišljanju o aktuelnim aspektima umetničkih fenomena koji su predmet njenog istraživanja i pisanja, a posebno o složenim relacijama između ovih pojava i društvenog okruženja i konteksta u kojima se javljaju, te po jasnim jezičkim artikulacijama i sigurnom interdisciplinarnom metodološkom postupku.

Istorijskoumetnička studija “Art is what makes life more interesting than art” reaktuelizuje ideje 1968. godine problematizujući tu godinu, kako sama kaže, “ne kao hronološku odrednicu, kulturnu revoluciju ili socijalna previranja, već kao klaster događaja u mnogo širem vremenskom okviru”, koji smatra “vrhuncem jednog procesa preispitivanja konvencija i dominantnih matrica, kako u umetnosti tako i u drugim socijalnim registrima”.

Rekapitulacijom najbitnijih promena koje je ta godina donela: destabilizovanje umetničkog rada kao zatvorenog sistema, deklasifikacija koja preispituje i ukida hijejarhijske matrice i, napokon, promena u načinu funkcionisanja umetničkog rada, ocrtava izazove koji se u pažljivom i polemički podsticajnom zaključku postavljaju ne samo kao anamneza trenutka koji je prošao, već i kao supstancijalne odlike savremenog umetničkog rada”, naveo je žiri u obrazloženju, koje je pročitao Čedomir Janičić.

Teorijska kritika “Going, going, gone..”, kako je navedeno, pronicljivo analizira neupitno napeto isprepleteni odnos novca i umetnosti, komodifikacije i slobode, estetike i etike, tržišta i beskompromisnog preispitivanja sistema umetnosti i šire, društva. Jedan od zaključaka iznetih u studiji “Art is what makes life more interesting than art” o pozicioniranosti umetničke produkcije u odnosu na finansijski okvir koji je, prema rečima Maje Stanković, “promenljiv, fluidan i najcešće u vezi sa brojnim umetničkim i vanumetničkim okolnostima”, u tekstu “going, going, gone…” postaje polazna teza, čime se i potvrđuje ne samo kritičko-teorijska potencijalnost prethodno objavljenog teksta, već i kontinuirana kritička pozornost i razmišljanje.

Žiri je istakao tri odlike kojima se tekst “Going, going, gone”, objavljen na portalu Studije savremenosti, izdvaja.

Prva je identifikovanje 57. Oktobarskog salona 2018. godine kao proizvoda uočene uzročno-posledične veze između aktuelne promocije tržišta i tržišnih vrednosti u društvu i njihovog instaliranja kao jedinog i neupitnog autoriteta i po pitanjima umetnosti, a iznad autoriteta struke, s jedne strane, i neorganizovane, segmentirane i nefunkcionalne savremene umetničke mreže u Srbiji, s druge strane, kojoj zbog toga nije u mogućnosti da svoj simbolički kapital odvoji ili suprostavi tržišnom.

Druge odlika je prezicna istorijska analiza funkcionisanja simboličkog i tržišnog kapitala umetničkog rada tokom 20. veka, kao i ukazivanje na subverzivni potencijal simboličkog u odnosu na trzišcni kapital. Treća odlika, koja je ujedno zajednička za oba nagrađena teksta, jeste funkcionalno apliciranje teorijskih znanja u istorijskoumetnički tekst.

Maja Stanković u svojim tekstovima “demonstrira odgovornost prema temi i čitaocu, poštujući i jedno i drugo očigledno temeljnom pripremom koja se vidi u dobroj obaveštenosti, zatim u jezgrovitim formulacijama i poentom koja uključuje kritičko gledište umesto bezličnog teorijskog pisanja i energičan, a danas izrazito neohodan stav o važnosti i potrebi novih perspektiva u smislu koji ne ukida odgovornost za njih”, istakao je žiri.

Maja Stanković diplomirala je, magistrirala i doktorirala istoriju umetnosti na Katedri za modernu umetnost Filozofskog fakulteta, a zaposlena je u zvanju vanrednog profesora na Departmanu za digitalne umetnosti Fakulteta za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu. Njeno polje istraživanja je: savremena umetnost, savremena teorija i digitalna humanistika. Autorka je mnogih tekstova objavljenih u naučnim časopisima, katalozima samostalnih i tematskih izložbi. Jedan je od pokretača veb platforme za savremenu umetnost Dipassage; urednica je onlajn studentskog časopisa za umetnost i komunikacije Propeler na FMK i jedan je od pokretača onlajn platforme Studije savremenosti zajedno sa Jovanom Čekićem.  Koautorka je zbornika savremene umetnosti "Slike/Singularno/Globalno" (2013) i zbornika o video umetnosti "Slika/Pokret/Transformacija" (2013). Knjigu "Fluidni kontekst. Kontekstualne prakse u savremenoj umetnosti" objavila je 2015.

Uporedo sa nagradom “Lazar Trifunović”, u KCB-u je tradicionalno, na dan rođenja tog čuvenog istoričara umetnosti, uručeno i priznanje Društva istoričara umetnosti Srbije za najbolju izložbu u 2018. godini, koju je  dobio viši kustos Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu Slobodan Jovanović za retrospektivu vizuelnih komunikacija Slobodana Mašića “MAŠIĆ”.

Jovanović je podsetio da je reč o izložbi održanoj u okviru Salona primenjene umetnosti, a posebno je zahvalio Saveti Mašić, supruzi i dugogodišnjoj saradnici Slobodana Mašića (1939-2016), te dizajneru kataloga i vizuelnog identiteta izložbe Borutu Vildu.

Jovanović je istakao jedinstvenost stvaralačke ličnosti Mašića koji je sebe shvatao kao slobodnog umetnika i u socijalističkom sistemu u kojem nije mogao ipak da se izrazi na slobodan način u potpunosti. Ipak, uvek je svoje stvaralastvo gledao kao jednu filozofiju u širem kontekstu, koji se može povezati i sa tekovinama 1968. godine.

“Ideja komunikacije sa istomišljenicima i sa neistomišljenicima i danas je neophodna”, poručio je Jovanović, dodajući da je to posebno važno da nauče mladi.

Jovanović je, inače, drugi put dobio priznanje DIUS-a, a ovoga puta nagradjen je za izložbu koja je, prema navodima žirija, doprinela sagledavanju ne samo opusa Slobodana Mašića i njegovog mesta u istoriji jugoslovenske i srpske umetnosti, dizajna i nezavisnog izdavaštva, već i osvetljavanju uloge slobodnog umetnika i mislioca u društvenim sistemima u kojima su granice izražavanja u javnom prostoru kontrolisane.

Na izložbi je prikazan deo zaostavštine Mašića koji je MPU poklonila Saveta Mašić, a odlikovalo ju je stručno istraživanje Mašićevog stvaralaštva, dizajnerski promišljena postava i publikacija, kao i sveobuhvatna kataloška obrada Mašićevih radova. Na jednom od vođenja Saveta Mašić otkrila je da je njen suprug za sobom ostavio veliki broj tekstova, odnosno zapisa koji bi takođe mogli da osvetle iz ugla autorove pisane reči njegov način rada, koji je pre svega bio filozofski i konceptualan. Izložba je stoga vredan podsticaj da se bogata bibliografska građa Masšića u narednom periodu objavi i time dodatno doprinese nesumnjivo edukativnom aspektu kataloga izložbe, istakao je žiri DIUS-a.

Žiri priznanja DIUS, koje se dodeljuje od 1994. godine, činili su urednica Likovne redakcije Doma kulture Studentski grad Maida Gruden, viši kustos Savremene galerije u Zrenjaninu Slavica Popov i istoričarka umetnosti Bojana Burić.

Slobodan Jovanović diplomirao je na Odeljenju za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U MPU je od 2007. godine kustos Zbirke savremene primenjene umetnosti, gde je realizovao retrospektivne i tematske izložbe nekih od najpoznatijih umetnika ilustratora, dizajnera, fotografa, scenografa. Jedan je od osnivača Remonta - Nezavisne umetničke asocijacije, u okviru koje je bio urednik "Remont art magazina". Kritiku vizuelnih komunikacija radio je na Radiju B92, a tekstove o filmu i savremenoj vizuelnoj umetnosti objavljivao je u časopisu "Vreme" i u stručnoj periodici: "3+4", zbornicima Instituta za film u Beogradu, Katedre za istoriju moderne umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu i MPU, godišnjim katalozma galerije Remont... Piše za "Beogradski književni časopis". Dobitnik je priznanja DIUS 2008. godine za izložbu "Ilustratori Politikinog zabavnika“ i nagrade Nacionalnog komiteta ICOM 2009. za izložbu "Autobiografika”.

U užem izboru za priznanje DIUS za najbolju autorsku izložbu bila je i retrospektiva Ilije Šoškića "Akcione forme" muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Novom Sadu - zbog sveobuhvatne stručne obrade i interpretacije po mnogo čemu jedinstvene stvaralačke figure tog umetnika, zatim “Percepcije - žena po meri društva” Britanskog saveta iz Beograda i Galerije Matice srpske iz Novog Sada - zbog aktuelnog i raznovnrsnog pristupa temi i bogatog pratećeg programa, te “Beogradska performans art scena” koju je priredila Galerija 12Hub - zbog pionirskog poduhvata u istraživanju savremenog performansa u Beogradu.

Uručenje nagrada “Lazar Trifunović” i DIUS tradicionalno se održava na dan rođenja Lazara Trifunovića (1929-1983), uticajnog srpskog istoričara umetnosti, likovnog kritičara i pedagoga, svojevremeno najmlađeg upravnika Narodnog muzeja u Beogradu, plodnog publiciste i harizmatičnog profesora istorije umetnosti XX veka na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

I ovoga puta uručenje nagrada proteklo je uz podsećanje na njegov lik i delo, uz poruku njegove supruge Ane Trifunović da se treba boriti za ostvarenje svojih ideja po svaku cenu, kao što je i on činio u vremenima koja takođe nisu bila sjajna.

Ujedno, u Likovnoj galeriji KCB-a otvorena je izložba “Kritičari su izabrali 2019 - Umetnik (ni)je prisutan”, čija je autorka istoričarka umetnosti Danijela Purešević, dobitnica nagrade “Lazar Trifunović” za 2015. godinu.

(SEEcult.org)