Kusturica najavio rad na filmu o Jasenovcu

Reditelj Emir Kusturica najavio je rad na filmu o Jasenovcu, na predlog ministra kulture i informisanja Srbije Vladana Vukosavljevića, koji je rekao da su postigli načelni dogovor o tom projektu o “velikoj i bolnoj, a neispričanoj temi”, za koji tek treba da bude napisan scenario.

Film o Jasenovcu najavljen je u Ministarstvu kulture 10. aprila, na dan kada je osnovana Nezavisna Država Hrvatska (NDH) 1941. godine, u okviru koje je postojao logo Jasenovac, kao najveći koncentracioni logor na prostoru okupirane Jugoslavije za vreme Drugog svetskog rata.

“Ovaj datum za srpski narod nosi tragičnu simboliku. Tog datuma 1941. godine osnovana je zloglasna tvorevina, takozvana NDH koja je gotovo četiri godine bila sublimat verovatno najvećeg zla i nesreće koja je srpski narod zadesila tokom njegovog dugog i istorijskim nedaćama ispunjenog trajanaj na ovom prostoru”, rekao je Vukosavljević, dodajući da “refleks tog zla i strašnih posledica, tog istorijskog užasa, praktično nije našao svoje ishodište u srpskoj kinematografiji”, a vrlo malo pažnje mu je posvećeno i u književnosti ili pozorištu.

Pominjući “Kozaru” Veljka Bulajića kao film koji se “samo donekle odnosi na tu tragediju”, Vukosavljević je rekao da srpska kinematografija “nije snimila ni jedan film o genocidu nad srpskim narodom u NDH”, dodajući da ne misli samo na logor smrti Jasenovac, nego i na mnoge druge logore, na žrtve u jamama...

“Čini mi se da sada duvaju nešto povoljniji vetrovi”, rekao je ministar i naveo da je nedavno na konkursu Filmskog centra Srbije podržan scenario filma “Dara” Predraga Antonijevića, koji obrađuje tu temu. Poželeo je uspeh celoj ekipi koja se, kako je ocenio, odlučila za taj “riskantni projekat koji za svakoga ko se bavi tom temom nosi veliki istorijski i umetnički izazov”.

“Dakle to je tek prvi film. Ovo Ministarstvo je razmišljalo kako da se ta situacija popravlja. Razgovarao sam s Kusturicom da, pored brojnih obaveza koje ima u zemlji i inostranstvu, pokuša da se prihvati ovog rizika. Tema genocida u NDH je rizik za svakog autora. Reč je o velikoj i bolnoj, a neispričanoj temi. Uspeli smo da postignemo načelni dogovor da se on pozabavi tom temom, da pokuša sa saradnicima koje sam izabere da napravi scenairo, da taj scenario pogledamo zajednički i da onda u narednim godinama, da li je to 2020, 2021, uz napore Ministarstva kulture i informisanja Srbije i njegove pokušamo da porodimo još jedan značajan projekat u oblasti filma koji se tiče ove teme”, rekao je Vukosavljević, dodajući da Kusturičin film o Jasenovcu “nije konkurent filmu ‘Dara’”.

U ime Ministarstva kulture, Vukosavljević je rekao da želi da podstakne i druge autore - ne samo u oblasti filma, da se pozabave nedovoljno obrađenom kulturom sećanja. U tom kontekstu je napomenuo da su velike države snimile bezbroj filmova o za njih bitnim istorijskim temama, kao što su trauma rata u Vijetnamu, Dan D (iskrcavanje u Normandiji), odbrana Moskve, Kurska bitka...

Na pitanje novinara o sličnim projektima Lordana Zafranovića i Tihomira Stanića, Vukosavljević je odgovorio da će se Ministarstvo kulture truditi da nađe, pored konkursa FCS-a, a u okviru zakona, i alternativne puteve da podrži te i druge projekte na ovu temu.

Vukosavljević je napomenuo da su na prve informacije o tom projektu "počeli su da stižu i neki negativni signali". "Kao da nekome nije stalo da se u ovoj zemlji snima više filmova, pored ostalih tema, i o genocidu u NDH”, rekao je Vukosavljević.

Emir Kusturica rekao je da je prilikom oslobađanja Jugoslavije 1944. godine Josip Broz Tito bio u Vatikanu i da sve što se dešavalo posle govori da je tada stvoren konsenzus da se o Jasenovcu ne priča. Tako je, prema rečima Kusturice, i upad partizana u Jasenovac imao za cilj da se sklone dokumenta o zločinima. “Mi smo pristajali na to da to nije bilo, a sad pristajemo i na činjenicu da se u Hrvatskoj pravi film o Jasenovcu, a ne u Srbiji. Zato što smo plen rada obaveštajnih službi koje blokiraju i u javnom mnenju Srbije odstranjuju primisao da mi imamo pravo da govorimo o svojoj istoriji”, rekao je Kusturica.

Kusturica je naglasio da tek treba da se napravi sinopsis filma o Jasenovcu, a nije otkrio s kojim će scenaristom potom sarađivati, niti kada bi počelo snimanje. Ipak, rekao je da je ideja da to bude film o ženi, Srpkinji ličkog porekla i austrijskog državljanstva koja je spasla 15.000 dece.

“Kada se pomene Jasenovac, prvo se pomisli na sekiru, na scene iz filma ‘Okupacija u 26 slika’, koji se na Zapadu teško gledao zato što je bio ispunjen krvlju. Kada bismo danas izašli s pričom kako neko konstantno nekog drugog ubija, taj film bi bio pleonazam. Ovde postoji jedna divna ideja da se napravi priča kako je neko spasavao decu, a taj neko je Ličanka, a deca su uglavnom srpska, ali i jevrejska i romska”, naveo je Kusturica.

“Današnja politička korektnost ne dozvoljava da mi radimo film o tome kako smo mi stradali. Imam poziv da radim sa Kijanu Rivsom film o genocidu u Sudanu. To je nelogično - da me pozivaju Ameri da radim film o genocidu Arapa nad crncima, a da pritom postaje sporno moje učešće, moja želja da doprinesem svom narodu filmom o jednoj od krvavih mitskih tačaka”, dodao je Kusturica, ocenjujući da tema Jasenovca “zaslužuje više filmova u kojima će rediteljsko iskustvo i emocionalno poistovećivanje sa pričom, odnosno tom temom da donese dobar ishod”.

“Utoliko pre ako već Hrvati prave takav film. Razgovarao sam sa Gideonom Grajfom (stručnjak za Holokaust i genocid). Rekao mi je: ‘Ti moraš taj film da napraviš’”, dodao je on.

Kusturica je, ujedno, izrazio i rezervu u pogledu realizacije filma.

“Ne znam da li ćemo to realizovati, ali je u svakom slučaju dobra namera ministra da otvori još jednu stranicu mogućnosti da se priča o tom zloglasnom mitu. Ovaj poziv je prihvaćen kao izuzetan izazov u kojem bi svi ovi elementi koje sam nabrajao trebalo da vode ka osveštenju, da bar za milimetar pomere tu ideju koju mi imamo o nama, a koja je ideja samoporicanja i samoponiženja”, dodao je Kusturica.

Na pitanje da li će glavna junakinja filma biti Dijana Budisavljević – humanitarka austrijskog porekla koja je spasila na hiljade dece iz ustaških logora u NDH, Kusturica je rekao da je ideja da to bude film o nekome ko je činio dobra dela usred zgarišta.

Ministar je dodao da Dijana Budisavljević “može da bude i fizička osoba, konkretna istorijska ličnost, ali i inspiracija, predložak za jednu umetničku parabolu ili metaforu”.

“Videćemo. To je predmet umetničke obrade. Tema je o velikom stradalništvu u potpunom paklu, kada se čini da je sve propalo, ali uvek, a to je istorija pokazala – postoje ljudi koji se tom zlu odupiru i time ostavljaju nadu čovečanstvu”, dodao je Vukosavljević.

“Daleko smo od prve klape. Ova konferencija je sazvana da objavimo nameru. Sama činjenica da je naš najistaknutiji filmski stvaralac prihvatio da se pozabavi ovom temom na inicijativu i uz dogovor sa Ministarstvom kulture jeste velika i važna vest. To je kao kada bi Nikita Mihalkov objavio da želi da snima film o Moskovskim procesima”, zaključio je ministar.

Kusturica je, inače, istakao i da ga zaokuplja knjiga Noama Čomskog “Proizvođenje pristanka”, a pričao je i o Emilu Sioranu, padu Rima, Milu Lomparu...

*Foto: MKI

(SEEcult.org)